Privreda

 
 

05. oktobar 2007.

BUDUĆI MENADŽERI

Procene medjunarodnih ekonomskih institucija da je Srbija najperspektivnija zemlja u jugoistočnoj Evropi, svedoči o privrednom razvoju i stručnom kadru, koji prati inovacije u različitim oblastima. Dalji razvoj na tom putu je cilj akcije, koju godinama sprovodi Fond ''Dr. Zoran Djindjić'', finansirajući radne obuke mladih eksperata u inostranstvu. Tako je i ove godine 42 mlada stručnjaka dobilo stipendije za praktično usavršavanje u najvećim kompanijama u Austriji. Projekat su, pored austrijske ambasade, podržali predsednik Srbije Boris Tadić i potpredsednik Vlade Božidar Djelić, zadužen za sektor evropskih integracija. Opširnije, Biljana Blanuša.

Programom se omogućava mladim stručnjacima da se upoznaju sa organizacijom, proizvodnim procesom i funkcionisanjem velikih i uspešnih kompanija, kako bi ta iskustva preneli, kroz buduće angažovanje, srpskoj privredi, istakao je predsednik Tadić, obraćajući se stipendistima. On je rekao, da u Srbiji mora biti promenjen odnos prema radu, jer samo veće angažovanje svakog pojedinca doprinosi daljem razvoju zemlje. Zbog toga će profesionalno iskustvo, koje stručnjaci iz Srbije budu stekli u austrijskim kompanijama biti dragoceno, kako za njih same, tako i za srpsku privredu, naglasio je Tadić. Prema njegovim rečima, u Srbiji je tradicija da se najdarovitiji šalju u svet, u zemlje u kojima postoji visok nivo institucija i tehničkog kapaciteta, kako bi preneli to iskustvo u zemlji i doprineli njenom razvoju.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić, koji je kao mladi stručnjak radio u evropskim kompanijama, smatra da je radna praksa u kompanijama u Austriji najbolji vid usavršavanja. Mnoge austrijske firme posluju u Srbiji, što otvara mogućnost da stipendisti, po povratku, svoj prvi posao dobiju možda baš u nekoj od njihovih filijala. Djelić je dodao da je ipak najvažnije ono što će oni naučiti u inostranstvu. On je podsetio da je Vlada nedavno pokrenula Fond za mlade talente, kao i da će sredstva za tu svrhu biti dalje povećavana. Tako će u narednom periodu za podršku mladim stručnjacima biti utrošeno više stotina miliona dinara.

Austrija podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i finansiranje programa usavršavanje mladih stručnjaka u inostranstvu je još jedan doprinos tome, istakao je austrijski ambasador u Beogradu Gerhard Jandl. On je naglasio, da veruje da će upravo ti mladi ljudi kroz iskustva stečena u razvijenim zemljama i usvajanje evropskih vrednosti, doprineti demokratskom i ekonomskom razvoju Srbije. Prema njegovim rečima, Austrija trenutno finansira 14 projekata u Srbiji sa više od 3 miliona evra godišnje. Radi se o projektima u oblasti obrazovanja, socijalno-ekonomskog razvoja i otvaranja novih radnih mesta.

On je podsetio da se projekat pod nazivom ''Upoznavanje Evrope –mladi srpski profesionalci u Austriji – program radnih praksi Zoran Djindjić'' realizuje u saradnji sa Austrijskom agencijom za razvoj i Svetskim univerzitetskim centrom. Cilj je da se kroz obuku kadrova doprinese daljem razvoju srpske ekonomije i omogući gradjanima evropska perspektiva, zaključio je ambasador Austrije u Beogradu Gerhard Jandl.

Inače, Fond ''Dr. Zoran Djindjić'' je od svog osnivanja, pre četiri godine, u saradnji sa Nemačkim privrednim odborom za istok i Nemačkom privrednom komorom, realizovao radne prakse za 100 mladih stručnjaka. Oni su imali priliku da se usavršavaju u najpoznatijim nemačkim kompanijama, kao što su Simens, Daimler Chrysler i Deutche Bank.


04. oktobar 2007.

 NOVI AUTOMOBIL – OGLEDALO STANDARDA

Kupovina novog automobila za prosečnog gradjanina Srbije je postala deo realnosti, sa kakvom se susreće stanovnik bilo koje zemlje u okruženju. Novi »četvorotočkaš« je statusni simbol, ali i potvrda da se Srbija približava evropskim standardima življenja. To je, istovremeno, i pokazatelj rasta ličnog standarda gradjana zemlje, koja je poslednja počela tranziciju u regionu zapadnog Balkana. O ovoj temi šire u ovonedeljnoj Medjunarodnoj privrednoj hronici, koju je pripremila Zorica Mijušković.

Zahvaljujući stabilnoj makroekonomskoj situaciji, gradajani Srbije su danas u prilici da lakše zadovolje svoj potrošački mentalitet. Doskorašnju običnu potrošačku korpu zamenila je luksuznija, koja je uz belu tehniku i nov nameštaj, odnedavno »uključila« i kupovinu automobila.

Za ostvarenje tog »sna«, prosečnom gradjaninu »pomoć« stiže u vidu raznih bankarskih kredita i tzv. lizinga, koji je u poslednje vreme postao najpopularniji način kupovine omiljenog »četvorotočkaša«. Sa cenom od, na primer, deset hiljada evra, kupljen na »lizing«- period od šest godina - jedan takav automobil na kraju otplatnog perioda košta preko 13 hiljada evra , ili trećinu više od osnovne cene.

Kupovinu novog automobila sebi mogu da priušte oni gradjani čija mesečna primanja premašuju 800 evra. Takva populacija u Srbiji nije velika, ali je evidentno da je značajno porasla u poslednjih godinu - dve dana. Većina gradjana sa prosečnim mesečnim primanjima od oko 450 evra, u najboljem slučaju, može da priušti samo kupovinu polovnog automobila. Reč je o vozilu starom preko deset godina, čija cena je oko 2000 evra. Popularan »jugo« ili »zastava 101« domaće proizvodnje kupuju se i za mnogo manje novca. Najtraženije su, ipak, poznate marke, poput »golfa«, »renoa«, »pežoa«, ali i skupljih, kao što su »mercedes« "auidi«, BMW.

U Evropi, stvari izgledaju sasvim drugačije. Tamo, naime, retko kome pada na pamet da auto kupuje za gotov novac, osim onih sa basnoslovnim bankarskim računima, koji, ne pitajući za cenu, voze najskuplje automobile, poput »ferari«-ja«, »porše«-a, »rols rojsa« i njima sličnih. Svi ostali do novog vozila dolaze uglavnom na kredit pod veoma povoljnim uslovima. Automibili su jeftiniji, jer sve što se proizvodi u EU ne podleže carini, koja za strana vozila u Srbiji iznosi 20 procenata, uz gotovo iste prateće poreske obaveze.

U svetu se, inače, godišnje proizvede oko 70 miliona automobila za oko 60 miliona kupaca, a u Srbiji se plasira neznatan deo te produkcije. Za njene gradjane još uvek je primamljivija kupovina polovnog vozila, nego ulaganje u novi. Nije reč samo o ceni, već i o svojevrsnoj tradiciji da se voze automobili renomiranih proizvodjača, makar bili i stari. Zbog toga se možda i reči Henrija Forda, rodonačelnika masovne industrijske proizvodnje »četvorotočkaša«, da je najbolji nov automobil, još nisu u dovoljnoj meri »odomaćile« u Srbiji. Izgleda da je potrebno sačekati da se okonča cela tranzicija, koja neće izbrisati razlike u raslojavanju, ali će, bez sumnje, utrti put ka izgradnji bogatijeg društva, gde će nov automobil, uz statusni simbol, dati i sliku društvenog blagostanja.


03. oktobar 2007.

OKRUGLI STO O EKONOMSKOM RAZVOJU

Status partnera Svetske banke, koji je nedavno dobila, najbolji je dokaz da se Srbija ekonomski približava razvijenim zemljama, izjavio je potpredsednik Vlade Božidar Djelić. Otvarajući okrugli sto ''Smernice ekonomske politike i unapredjenje procesa harmonizacije medjunarodne pomoći'', on je istakao da je Vlada utvrdila prioritete ekonomskog razvoja u narednom periodu, u čijoj realizaciji će učestovati i Svetska banka i ostale medjunarodne institucije. Izveštaj Biljane Blanuše.

  Okrugli sto ima za cilj da okupi sve najznačajnije ekonomske činioce u zemlji i medjunarodnoj zajednici, kako bi pomogli da Srbija u narednih šest godina postane članica Evropske unije, rekao je Djelić. Prema njegovim rečima, na tom putu neophodno je obezbediti ravnomerniji regionalni razvoj, socijalnu pravdu, unaprediti infrastrukturu i funkcionisanje demokratskih institucija. Djelić je istakao, da je u skladu sa tim Vlada Srbije utvrdila najvažnije prioritete ekonomskog razvoja za naredni period. Reč je o otvaranju novih radnih mesta, usmeravanju privatizacionih prihoda u najznačajnije infrastrukturne projekte kao i razmatranje svih započetih projekata u toj oblasti. Pored toga, važno je obezbediti ravnomerniji regionalni razvoj, kao i razvoj poljoprivrede u svetlu klimatskih promena, a od posebnog značaja je i nastavak reformi u pravosudju.

Od 2001. godine Svetska banka je odobrila Srbiji kredite u vrednosti od 740 miliona dolara i to pod najpovoljnijim uslovima, istakao je Djelić. On je podsetio da je, pre dva meseca, Srbiji odobreno pet novih kredita u ukupnom iznosu od oko 190 miliona dolara. Ta sredstva su namenjena za razvoj regiona Bora, u istočnoj Srbiji, reformu poljoprivrede, izgradnju sistema za navodnjavanje, razvoj putne mreže i poboljšanje energetske efikasnosti. Inače, kako je Svetska banka nedavno smanjila kamate na svoje kredite, u toku su pregovori sa Vladom u Beogradu da ta odluka bude primenjena retroaktivno i na poslednju grupu zajmova.


01. oktobar 2007.

OBUZDAVANJE INFLACIJE

Od početka godine cene su porasle za 6,8 odsto, a najveće povećanje zabeleženo je u septembru, izjavio je na konferenciji za novinare guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Prema njegovim rečima, razlog za to je, pre svega, poskupljenje poljoprivrednih proizvoda. Medjutim, Centralna banka, za sada, neće pooštravati monetarnu politiku, rekao je Jelašić. Izveštaj Biljane Blanuše.

Inflacija će do kraja godine premašiti projektovanu stopu, ali se očekuje da će ostati jednocifrena, istakao je guverner Jelašić. On je naglasio, da je već primetno blago smirivanje inflatornih očekivanja. Naime, odloženo je novo poskupljenje električne  energije, a ukoliko zarade u javnom sektoru ne budu više rasle, onda je jednocifrena inflacija sasvim izvesna. Jelašić je naglasio, da je veoma važno, koje će mere preduzeti Vlada Srbije, jer dve trećine stope inflacije od 6,8 odsto predstavljaju cene, koje ona kontroliše. To se odnosi na elekričnu energiju, naftu, akcize i duvan.
Radovan Jelašić

Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu preduzela niz mera za smanjenje inflacije. Najvažnija je skraćenje roka otplate gotovinskih kredita na dve godine, a u planu je da te mere budu proširene i na ostale vrste kredita.

Što se tiče ciljeva Narodne banke Srbije u narednom petogodišnjem periodu, glavni i dalje ostaje održavanje stabilnosti cena. Inflacija bi trebalo da bude svedena na 2 odsto, koliko je definisala Evropska centralna banka. Pored toga, ciljevi su i jačanje finansijskog sektora, kroz vlasničku transformaciju i razvoj tržišta kapitala, ali i završetak reformi u Centralnoj banci.


01. oktobar 2007.

MEDJUNARODNI SAJMOVI TEKSTILA, KOŽE, OBUĆE I OPREME

Beogradski sajam će, od 4. do 6.oktobra, biti domaćin dvema medjunarodnim manifestacijama - 48. Sajmu tekstila, odevanja i opreme i 29. Sajmu kože, obuće i opreme. Svoje proizvode publici će predstaviti 180 izlagača, od čega 40 iz inostranstva. Izveštaj Ranke Pavlović.

  Ove medjunarodne izložbe organizuju se pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i u suorganizaciji sa Unijom proizvodjača tekstila, odeće, kože i obuće Srbije. Prema rečima direktora Sajma Andjelka Trpkovića, cilj manifestacija je, pre svega, okupljanje i učešće što većeg broja domaćih proizvodjača, kao i rešenost da se zajedničkim snagama održi i promoviše tekstilna, odevna i kožarska industrija u Srbiji.

Trpković je izrazio očekivanje da će i ovog puta Sajam biti mesto za sklapanje uspešnih poslovnih aranžmana sa partnerima iz inostranstva, koji dolaze iz Italije, Grčke, Turske, Nemačke, Austrije, Slovenije, Hrvatske i Makedonije. On je dodao da su organizatori, ove godine, insistirali da inostrani izlagači, pre svega, predstave novu opremu i repromaterijale, koji će omogućiti kvalitetniju proizvodnju odevnih predmeta u Srbiji.

Na 48.Sajmu tekstila, publika će imati priliku da vidi najnovije proizvode muške, ženske, dečije, sportske odeće, trikotaže i rublja poznatih srpskih tekstilaca, kao što su AMC, MODUS i St. GEORGE iz Beograda, LEONARDO iz Ade ili STIG iz Novog Pazara. Istovremeno, novitete kožarske industrije predstaviće firme BORELI iz Sombora, Fabrika kože iz Rume, KUS iz Kovačice, FORLI i MILADJO iz Jagodine, ELEGANT iz Požarevca, kao i TREND, PANAMA, EUROSHOES I ANTILOP iz Novog Pazara.

I ove godine, na predlog žirija, biće dodeljene nagrade najuspešnijim stvaraocima iz sveta mode.


28. septembar 2007.

 IZGRADNJA OBILAZNICE OKO BEOGRADA

Izgradnja saobraćajne obilaznice oko Beograda je jedan od prioriteta Vlade Srbije. Za kompletne radove do 2011. godine potrebno je obezbediti 370 miliona evra. Najopterećeniji deo ovog saobraćajnog polu prstena oko glavnog grada uliva se u Ibarsku magistralu. Ukoliko se obezbede potrebna sredstva, deo prema Ibarskoj magistrali mogao bi da bude završen već u maju sledeće godine. Prilog Ranke Pavlović.

Ove godine, Vlada Srbije je predvidela za obilaznicu oko Beograda 720 miliona dinara, i ta sredstva su već potrošena, rekao je ministar bez portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan Djilas. Zbog toga je Vlada odlučila da izvrši preraspodelu sredstava, i dodatno obezbedi 300 miliona dinara.

Spajanje saobraćajnog poluprstena oko glavnog grada sa Ibarskom magistralom veoma je značajno zbog izmeštanja, pre svega, teretnog saobraćaja iz centra Beograda. Osim toga, rasteretiće se most »Gazela«, preko reke Save, koji će sledeće godine ući u rekonstrukciju. Ovaj most spaja dve strane srpske prestonice, i nalazi se na medjunarodnoj saobraćajnici Koridor 10.

Osim novca iz NIP-a, za finansiranje obilaznice oko glavnog grada, vode se intenzivni razgovori o kreditima sa evropskim bankama. Za kompletne radove na ovoj saobraćajnici, do 2011.godine, potrebno je obezbediti 370 miliona evra. Od toga, trećinu će uložiti država preko NIP-a, a preostali deo će se pokriti kreditima Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske agencije za rekonstrukciju, sa kojima su pregovori u toku. Potpisivanje kreditnih ugovora očekuje se sredinom sledećeg meseca.

Obilaznica oko Beograda, inače, počela je da se gradi 1991.godine iz medjunarodnih kredita, koji su blokirani kada je počeo raspad SFRJ, odnosno kada su stupile na snagu ekonomske sankcije. Reč je o izuzetno važnoj saobraćajnici, dužine 47 kilometara. Njome se glavni pravac Koridora 10, medjunarodne oznake E-70 – Salzburg-Beč-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Bukurešt spaja sa krakom E-75 – Budimpešta-Novi Sad-Beograd i u širokom krugu obilazi srpska prestonica. Radovi su nastavljeni posle 1995.godine, kada je, izmedju ostalog, izgradjen i jedan most, koji je, na nekoliko dana pre puštanja u saobraćaj, stradao u NATO bombardovanju.


28. septembar 2007.

CEFTA REGION

U Ohridu, u Makedoniji, održan je prvi sastanak Zajedničkog komiteta trgovinske organizacije CEFTA, na ministarskom nivou, na kome su razmatrana najvažnija pitanja sprovodjenja Sporazuma o slobodnoj trgovini. CEFTA okuplja zemlje jugoistočne Evrope – Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, Hrvatsku, Moldaviju, kao i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, koje su poslednje ratifikovale Sporazum 24. septembra ove godine. U ime Kosova i Metohije Sporazum je potpisao UNMIK. Time su zamenjena 32 bilateralna ugovora o slobodnoj trgovini što će doprineti unapredjenju privredne saradnje zemalja članica. Opširnije Biljana Blanuša.

CEFTA sporazum će omogućiti dalji razvoj srpske ekonomije, jer će dinamičnija spoljotrgovinska razmena u regionu povećati konkurenciju. Time se podstiču domaće kompanije da poboljšaju kvalitet proizvoda, kako bi se što bolje pripremile za tržišnu utakmicu. Pored toga, Sporazum treba da podstakne i udruživanje kompanija iz više članica CEFTE, koje onda mogu zajednički da nastupaju na trećim tržištima. Kako je najavljeno, u narednom periodu principi Sporazuma proširiće se i na druge oblasti, kao što su trgovina uslugama, javne nabavke i intelektualna svojina.

Pakt za stabilnost, Evropska komisija i druge članice medjunarodne zajednice daju čvrstu podršku regionalnoj trgovinskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, pružajući političku, tehničku i finansijsku podršku razvoju CEFTA sporazuma. Predstavnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Jadranka Zenić-Zeljković je istakla da je pozitivno iskustvo, koje su imale Bugarska i Rumunija, nekada članice CEFTA, a danas Evropske unije - potvrda da je to pravi put evropskih integracija i za druge države jugoistočne Evrope. Prema njenim rečima, regionalna saradnja je i uslov, koji pred buduće članice postavlja Evropska unija, kako bi dokazale svoju spremnost za učće u donošenju zajedničkih odluka i unapredjenju ekonomskih odnosa.

Sporazum dozvoljava postojanje državnog monopola i u narednih pet godina. U skladu sa tim, Vlada Srbije je preduzela odredjene mere kako bi zaštitila domaću naftnu industriju.Tako će ostati na snazi Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata, što je vaoma značajno za Naftnu industriju Srbije, koja tek treba da udje u proces privatizacije. Potpuna liberalizacija uvoza naftnih derivata ugrozila bi, ne samo nacionalnu naftnu industriju, već i stabilnost poslovanja ostalih privrednih grana, koje se oslanjaju na nju. Vlada Srbije je najavila da će se liberalizacija uvoza u naftnom sektoru odvijati postepeno do 2010. godine, do kada bi trebalo da bude rešeno i pitanje privatizacije NIS-a.

I pored razlika u stepenu razvijenosti pojedinih zemalja – članica, CEFTA nesumljivo, donosi korist svima. Potpisivanjem Sporazuma stvoreno je tržište od gotovo 30 miliona potrošača jugoistočne Evrope. Upravo su oni na najvećem dobitku, jer se kroz povećanje konkurencije, proširuje i asortiman robe. Potrošači će moći da kupuju proizvode boljeg kvaliteta, a po nižim cenama. Unapredjenjem privreda zemalja članica, povećaće se zaposlenost, zarade, a time i životni standard gradjana. Ukoliko se tome doda da je CEFTA predvorje Evropske unije, razloga za optimizam svakako ima.


27. septembar 2007.

OSVRT NA MEDJUNARODNI INVESTICIONI FORUM U SOČIJU

Ruske kompanije imaju veliki interes da ulažu u infrastrukturne projekte Srbije, potvrdjeno je državno-privrednoj delegaciji iz Beograda na Medjunarodnom investicionom forumu u ruskom gradu Sočiju. Na Forumu su učestvovali predstavnici iz 19 zemalja, medju kojima su i energetske sile sveta - Japan, SAD, Italija, Brazil i, naravno, Rusija kao domaćin skupa. Pripremila Ranka Pavlović.

  Po povratku sa Medjunarodnog investicionog foruma, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izjavio je da u Rusiji postoji interesovanje za privatizaciju velikih srpskih državnih preduzeća, kao što su Rudarsko-topioničarski basen Bor, »JAT ervejz«, kao i kompanija u oblasti energetike. Djelić je istakao da bi ulazak ruskih investitora na srpsko tržište bio najbolji način za smanjenje deficita, koji Beograd ima u razmeni sa Moskvom. Kako je precizirao potpredsednik Vlade, deficit će, po svemu sudeći, ove godine premašiti tri milijarde dolara. Prema njegovim rečima, Rusija pruža bezuslovnu podršku Srbiji u medjunarodnim pregovorima o budućem statusu njene južne pokrajine KIM, ali ruski kapital zbog toga ne očekuje nikakve privilegije.
Soči

Na privredno povezivanje dve zemlje u oblasti investiranja i privatizacije utiče isključivo ekonomski interes i Moskve i Beograda.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, imao je razgovore sa predstavnicima najvećih ruskih energetskih kompanija, kao što su »Lukoil«, »Gazprom«, »Interrap« i »Bejzik elements«. Ove kompanije su pokazale spremnost da učestvuju na svim tržišnim nadmetanjima u oblasti srpske energetike. Tako će one uskoro imati priliku da učestvuju na tenderu za strateškog partnera u izgradnji dve termoelektrane nedaleko od Beograda. Reč je o postrojenju »Kolubara B«, sa investicionim ulaganjem od oko 750 miliona evra, i bloka tri u TE »Nikola Tesla«, čija je vrednost oko 900 miliona evra. Elektroprivreda Srbije ima u izgledu još jedan tender. Naime, najozbiljniji kandidat za strateškog partnera u rekonstrukciji i privatizaciji termoelektrane i toplane u Novom Sadu, po svemu sudeći, je kompanija »Mečel«, jedna od vodećih rudarskih i metalskih firmi u Rusiji.

Popović je najavio i raspisivanje tendera za koncesije za razvoj alternativnih izvora energije. Reč je o izgradnji mini hidroelektrana i elektrana na vetar. Sa predstavnicima »Gazproma«, on je razgovarao o izgradnji medjunarodnog gasovoda »Plavi potok«, koji bi delom trebalo da prolazi preko teritorije Srbije. Osim toga, ova vodeća ruska energetska kompanija zainteresovana je za učešće u privatizaciji Naftne industrije Srbije.

Na Medjunarodnom investicionom forumu u Sočiju, srpski gradjevinari su predstavili svoje mogućnosti u izgradnji sportskih i drugih objekata, s obzirom da će se u ovom gradu, 2014.godine, održati Zimske olimpijske igre. Ipak, najbolja preporuka za srpske neimare je ono što su do sada izgradili u ovoj zemlji, gde ih trenutno radi oko 14 hiljada.


25. septembar 2007.

RAZVOJ SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE U BEOGRADU

Kilometarske kolone automobila, koje se već mesecima mogu videti na ulicama Beograda posledica su opsežnih radova na velikom broju saobraćajnica, a po najavama gradskih čelnika, pravi posao tek predstoji. Cilj je modernizacija celokupne saobraćajne infrastrukture u srpskoj prestonici, a vrednost tog posla procenjuje se na gotovo dve milijarde evra. Opširnije Biljana Blanuša.

Jedan od najznačajnijih saobraćajnih projekata kreće početkom sledeće godine, kada započinje izgradnja Unutrašnjeg magistralnog poluprstena. ''Gradska magistrala'' biće dugačka 17 kilometara, a ukupna vrednost investicije je oko milijardu evra. Cilj projekta je da se medjunarodni Koridor 10 izmesti iz centra grada, kao i da se rasterete lokalne saobraćajnice. Trenutno su posebno opterećeni mostovi preko reke Save - ''Gazela'' i ''Brankov most'', čija je rekonstrukcija, takodje, najavljena.

Vrednost radova prve faze izgradnje magistralnog poluprstena procenjena je na oko 200 miliona evra. Naime, pored prilaznih puteva, neophodna je izgradnja i još jednog mosta preko reke Save, kod poznatog beogradskog kupališta Ada Ciganlija. Za njegovu izgradnju Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je kredit od 65 miliona evra, a još 15 miliona evra obezbediće se iz gradskog budžeta. Pored toga, prva faza podrazumeva i izgradnju tunela i pratećih saobraćajnica, za šta je neophodno dodatnih 100 miliona evra, koje će se obezbediti zaduživanjem kod poslovnih banaka. Inače, na medjunarodni tender prijavilo se više stranih kompanija iz Austrije, Rusije, Francuske, Nemačke, Hrvatske i Italije, što dovoljno govori o atraktivnosti objekta. Što se tiče domaćih firmi, njihova šansa je u izgradnji prilaznih saobraćajnica budućeg mosta.

Kako kroz Beograd protiče i reka Dunav, koja predstavlja najznačajniji evropski plovni put, gradske vlasti su donele odluku da se na obali te reke izgradi nova medjunarodna luka. Time bi se omogućila koncentracija transportnih i proizvodnih kapaciteta na jednom mestu. Istovremeno, obezbedilo bi se povezivanje tog važnog plovnog puta sa magistralnim drumskim i železničkim KORIDOROM 10, kao i avio-saobraćajem, što je u skladu sa evropskim standardima o kombinovanom transportu. Inače, studiju opravdanosti projekta radi jedna od najpoznatijih evropskih firmi iz te oblasti ''Tina Vienna Transport Strategies GmbH'' iz Austrije, koja ima dugogodišnje iskustvo, kada su u pitanju projekti integrisanja saobraćajnih sistema. Nova luka trebalo bi da bude završena do 2021. godine.

Što se tiče železničkog saobraćaja, najznačajniji projekat je završetak podzemne stanice ''Prokop'', koja se gradi već tri decenije. Nedavno je raskinut ugovor sa kiparsko-madjarskom kompanijom '' Trigranit'', zbog dodatnih zahteva te kompanije, a koji nisu u skladu sa tenderskim uslovima. Tako se za posao vredan 200 miliona evra traži novi izvodjač. Najviše šanse ima domaća kompanija ''Energoprojekt'', koja je bila drugoplasirana na tenderu. Projekat ''Prokop'' predvidja izgradnju moderne železničke stanice sa 6 perona i 10 koloseka, koja bi predstavljala glavni železnički čvor u regionu. Pored toga, u planu je izgradnja i 128 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora iznad koloseka. Inače, do sada je u ''Prokop'' uloženo više od 800 miliona evra za pripremne radove i prateću infrastrukturu.


21. septembar 2007.

POVODOM IZMENE ZAKONA O PRIVATIZACIJI

Najavljenim izmenama Zakona o privatizaciji, "prljavim novcem" neće moći da se kupi oko hiljadu još uvek neprivatizovanih firmi u Srbiji. Takodje, novi vlasnici ne mogu biti osudjivana lica, kao ni ona protiv kojih se vodi istraga za krivična dela, najavio je nedavno ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mladjan Dinkić. On je dodao da su ovo najvažnije novine Zakona o privatizaciji, koji će uskoro ući u skupštinsku proceduru. Prilog Ranke Pavlović.

Na najavljene izmene Zakona o privatizaciji javnost je poslednjih dana najčešće reagovala pitanjem – šta se čekalo do sada? Od 2005.godine sklopljeno je više od dve i po hiljade kupoprodajnih ugovora i do sada nije osporena nijedna prodaja niti je raskinut ugovor zato što je konstatovano da je transakcija obavljena "prljavim novcem", rekao je ministar Dinkić. Medjutim, prema Ustavu, dosadašnje kupovine ne mogu biti retroaktivno proveravane, ali će u svim privatizovanim firmama biti sprovedena kontrola poslovanja i ispunjavanja ugovorenih obaveza.

Kad je reč o novim privatizacionim ugovorima, naglasio je Dinkić, oni će se sklapati uz prethodne provere porekla kapitala i moralne podobnosti novog vlasnika. Naime, u narednih godinu i po dana, kada će biti zaključen proces privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji, Agencija za privatizaciju će biti u obavezi da za svakog prvorangiranog ponudjača, na tenderu ili aukciji, dostavi podatke Upravi za sprečavanje pranja novca, kao i Poreskoj upravi. Jer, kako kaže Dinkić, nije svaki novac dobar i ukoliko dolazi od "prljavih" vlasnika imaćemo "prljavu državu".

Ukoliko Uprava za sprečavanje pranja novca bude imala primedbu na kupca, sa njim neće biti zaključen ugovor. Čak i u slučaju da Uprava naknadno dodje do saznanja o nepravilnostima, to će biti osnov za raskid ugovora. Takodje, ugovor će moći da se raskine i u slučaju da novi vlasnik više od tri meseca ne plaća minimalne zarade i doprinose zaposlenima. Medjutim, ove novine u Zakonu o privatizaciji ne mogu biti potpuno efikasne ukoliko se ne donese zakon o zamrzavanju imovine stečene korupcijom i kriminalom, naglasio je ministar Mladjan Dinkić.

"Prljavi" novac se u Srbiju najčešće vraćao iz zemalja "poreskog raja", gde se poreklo novca ne kontroliše. Prema podacoma Agencije za privatizaciju, sa takvih destinacija stigao je kapital, kojim je na aukcijama i tenderima kupljeno oko 40 preduzeća. Na taj način, država je inkasirala 60 miliona evra. Najveći deo tog novca potiče sa Kipra i, mada dosadašnje finansijske analize nisu potvrdile da je reč o kapitalu sumnjivog porekla, srpska javnost je odahnula sa najavama iz Vlade da će se ubuduće, prilikom privatizacije preduzeća, ali i u drugim slučajevima, detaljno proveravati poreklo imovine budućeg vlasnika.


20. septembar 2007.

MEDJUNARODNA PRIVREDNA HRONIKA

-Koncesije u funkciji razvoja-

U Srbiji je, nakon donošenja novog Zakona o koncesijama 2003. godine, potpisano samo pet ovakvih ugovora, koji se odnose na krupne poslove od državnog značaja. O ovoj temi šire u MEDJUNARODNOJ PRIVREDNOJ HRONICI. Pripremila Ranka Pavlović.

Zahvaljujući novom Zakonu o koncesijama, u Srbiji su posle 70 godina ponovo sklopljeni veoma vredni ugovori u ovoj oblasti. Osim koncesije za izgradnju auto-puta od Horgoša na granici sa Madjarskom do Požege, pre nešto više od godinu dana date su i četiri koncesije za geološka istraživanja rudnog blaga.

Tri se odnose na istraživanje nalazišta bakra i zlata na rudnom polju Crni vrh, na istoku Srbije. Njih je dobila multinacionalna kompanija »Dandi prešes metals«. Reč je o tri lokacije sa ukupnom površinom od 157 kvadratnih kilometara. Vrednost investicija, koje se odnose na geološka istraživanja procenjuju se na oko sto miliona dolara. Ugovorom je predvidjeno da istraživanja traju najmanje tri godine, uz mogućnost produžetka za još dve. Inače, već prve godine ispitivanja nalazišta bakra i zlata na Crnom vrhu dala su pozitivne rezultate.

Sledeću koncesiju dobila je kompanija »Rio Tinto« sa sedištem u Londonu, za istraživanje i eksploataciju rude bora na području Jarandolskog basena u zapadnoj Srbiji. Istraživački period je ograničen na pet godina, a ispitivanja se vrše na 15 kvadratnih kilometara.

Kada se završi period ispitivanja, ukoliko budu zadovoljni rezultatima, i »Dandi prešes metals« i »Rio Tinto« će moći da vrše eksploataciju rude u narednih 25 godina, pod uslovima dogovorenim koncesionim ugovorom.

Vlada Srbije je spremna da i za druga prirodna bogatstva odobri koncesije. Za sada je izvesno da će se na taj način izgraditi deponija u Vinči, nedaleko od Beograda. Razvoj banjskih centara takodje bi mogao biti predmet koncesija, kao i podizanje mostova i probijanje tunela. Svaki od tih poslova podrazumeva investicije, vredne više desetina miliona evra. One obuhvataju i izgradnju pratećih objekata, uz zapošljavanje lokalnog stanovništva.


18. septembar 2007.

PROGRAM UNDP ZA RAZVOJ OPŠTINA U SRBIJI

Razvoj sedam siromašnih opština u jugozapadnoj Srbiji i dalje će biti pod okriljem Programa za razvoj UN, izjavio je ministar finansija Mirko Cvetković prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju. Izveštaj Ranke Pavlović.

  Evropska unija, posredstvom EAR, a preko UNDP, odlučila je da nastavi finansijsku podršku ovom programu, kroz finansiranje njegove druge faze »Opštinski razvoj u jugozapadnoj Srbiji«, rekao je ministar Cvetković. On je precizirao da je reč o bespovratnim sredstvima u iznosu od 4,9 miliona evra, a same opštine će obezbediti 265 hiljada evra.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković je istakao da je cilj ovog projekta jačanje lokalnih samouprava, što će omogućiti razvoj i poboljšanje standarda stanovništva jugozapadne Srbije. Korisnici ovih sredstava su opštine Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Nova Varoš, Prijepolje, Priboj i Raška.

 

Mirko Cvetković

Šef delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras je naglasio da su glavni ciljevi programa pomoć samim ljudima, uz podsticanje društveno-ekonomskog razvoja regiona u kome vlada velika nezaposlenost. Osim EU, UN, Vlade Srbije i lokalnih samouprava, u finansiranje ovog projekta uključena je i Švajcarska kancelarija za saradnju. Projekat je pokrenut pre dve godine sa budžetom od dva miliona evra, a na osnovu dobrih rezultata, budžet je za naredne dve godine povećan na 4,9 miliona evra, zaključio je Žozep Ljoveras.


17. septembar 2007.

MEDJUNARODNI FORUM «DUNAV–REKA SARADNJE«

Beograd je domaćin trodnevnom Medjunarodnom naučnom forumu »Dunav–reka saradnje«, u okviru kog je promovisano više projekata posvećenih zaštiti kulturno-istorijske baštine, resursu koji otvara prostor podunavskim zemljama za intenziviranje turizma. Izveštaj Mladena Bijelića.

Projekat predvidja transportno i celovito privredno, ali i kulturno povezivanje podunavskih zemalja. Delo je ekspertnog tima iz Instituta za medjunarodnu politiku i privredu iz Beograda. Prioritetni cilj projekta iniciranog pre 18 godina je, prema rečima Dr Edite Stojić-Karanović, predsednice Foruma i v.d. direktora beogradskog Instituta, da se u okviru evropskih integracija unapredi podunavska, ali i razni drugi oblici ekonomske regionalne saradnje u Jugoistočnoj i Centralnoj Evropi.

Saradnja izmedju zemalja regiona je neophodna, istakla je u izjavi za naš radio dr Edite Stojić-Karanović, ocenjući da reka Dunav pruža velike mogućnosti za to. Privredni i razni drugi vidovi saradnje upućuju jedne na drugu dvadesetak evropskih zemalja, koje se nalaze uz obale Dunava ili gravitiraju ovoj reci, odnosno njenom slivu.

Pored aktuelne saradnje podunavskih zemalja u oblasti nauke, kulture i održivog razvoja, postoje, prema njenim rečima, i višestruke potrebe za zajedničko delovanje. Posebno kada je u pitanju zaštita životne sredine, na što je akcenat stavljan na proteklim konferencijama. »Svi ti oblici saradnje doprinose da se region razvija i da barijere koje su stvorene u tragičnim devedesetim godinama prošlog veka, uklone jednom zauvek, što je i bio cilj ovog projekta«, zaključila je ona.

Dunav je najprometnija reka Evrope, a po veličini druga u Evropi i peta u svetu. Ova prometna evropska žila kucavica je i most privredne saradnje izmedju podunavskih i drugih zemalja, jer je rečni transport najekonomičniji, a kombinovan sa drumsko-železničkim prevozom robe danas već predstavlja neminovnost. Neposredna zona Dunava ima bogato kulturno nasledje. Obale Dunava nastanjene su još od neolita, a pojedini materijalni tragovi upućuju i na pretpostavku da su pećine u Djerdapu još u paleolitu mogle da budu nastanjene, ne samo životinjama, već i ljudima. Na njegovim obalama kroz Srbiju leži veliki broj gradskih naselja i vrednih arheoloških lokaliteta, koji privlače pažnju brojnih turista i poštovalaca istorije. Spomenimo neke od njih:praistorijsko nalazište Lepenski vir, Trajanova tabla i ostaci Trajanovog mosta, Viminacijum, kao i tri impozantne srednjevekovne tvrdjave - Petrovaradinska u Novom Sadu, Kalemegdanska u Beogradu i Smederevska, koje godišnje posećuju brojni turisti iz inostranstva.


14. septembar 2007.

MERE ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA

Prvi dani septembra doneli su povećane izdatke za sve gradjane Srbije. Troškovi za školski pribor, nabavku ogreva, pripremu zimnice, ali i nedavno povećanje cena osnovnih životnih namirnica, svakako su veliki udar na kućni budžet. Posebno je težak položaj gotovo dva miliona ljudi, sa primanjima od oko sto evra mesečno, koji jedva sastavljaju »kraj sa krajem«. To je i bio razlog da predsednik Srbije Boris Tadić nedavno uputi apel Vladi da donese zaštitne mere za najugroženiji sloj stanovništva. Opširnije Biljana Blanuša.

Zarade u Srbiji od 2001. godine rasle su najbrže u jugoistočnoj Evropi i sada iznose u proseku oko 350 evra. To se, medjutim, nije odrazilo na povećanje standarda svih gradjana. Naime, u Srbiji se oko 10 procenata stanovništva nalazi ispod linije siromaštva, koja je, prema zvaničnim podacima, za prošlu godinu definisana na nešto manje od 80 evra mesečnih primanja. Imajući u vidu, da je gotovo dvostruko njih neposredno iznad te granice, nedavni apel predsednika Srbije Borisa Tadića –Vladi, da zaštiti najugroženije od talasa poskupljenja, jasan je signal da su neophodne hitne mere. Ekonomski analitičari su saglasni da Vlada može, u okviru budžetske rezerve, iznaći sredstva za jednokratnu pomoć najsiromašnijima, ali to bi bilo poboljšanje samo na kratak rok. Za suzbijanje siromaštva neophodan je razvojni program, smatraju oni.

Veliki deo stanovništva, pogotovo u nerazvijenim opštinama, kao što su Bela Palanka, Vladičin Han i Lebane, na jugu Srbije, prima minimalnu zaradu. Ona na nivou cele Srbije trenutno iznosi 140 evra, a utvrdjena je prema odluci Socijalno – ekonomskog saveta, koga čine predstavnici Vlade i sindikalnih organizacija. Procenjeno je da su ta sredstva dovoljna za pokriće troškova hrane, higijene, prevoza i komunalija. Zbog toga je stanovništvo u nerazvijenim područjima prinudjeno da se, pored redovnog posla, dodatno angažuje u zoni ''sive ekonomije'', što opet predstavlja veliki problem za državu.

Imajući u vidu da je odnos izmedju najrazvijenije i najnerazvijenije opštine u Srbiji 1 prama 15, što je daleko ispod evropskog standarda, Vlada je donela odluku da do kraja ove godine uloži 100 miliona evra u regionalni razvoj. Najveći deo sredstava biće uložen u jačanje lokalne komunalne infrastrukture i izgradnju industrijskih zona.Takodje, za razvoj malih i srednjih preduzeća biće odobravani krediti pod vrlo povoljnim uslovima. Za tu svrhu Vlada će izdvojiti dodatnih 20 miliona evra.

Prema Strategiji za smanjenje siromaštva, predvidjeno je da se do 2010. godine broj siromašnih prepolovi. Za realizaciju razvojnih programa stigla je donacija i od Svetke banke u iznosu od pola miliona dolara. Ta sredstva će biti upotrebljena za podsticanje zapošljavanja mladih, invalida, Roma, kao i izbeglih i raseljenih lica. Takodje, programe za smanjenje siromaštva finansijski je podržala i Vlada Velike Britanije sa 2,3 miliona funti. Pored toga, u Srbiji je već zaživela praksa da investitori za svako novo radno mesto dobiju od države subvenije od dve do deset hiljada evra. Na taj način se privlače novi investitori, što ima za cilj povećanje zaposlenosti. Prvi pozitivni rezultati svih mera, koje Vlada preduzima, mogli bi da se vide do kraja decenije, što znači da bi i oni najsiromašniji za koju godinu mogli da odahnu.


14. septembar 2007.

DJELIĆ O USAGLAŠENOM SPORAZUMU O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je da je usaglašavanje teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji je uspešno okončan 10. septembra u Briselu,veliki uspeh za Srbiju i da će biti snažan signal za domaće i strane investitore. Šta će to konkretno značiti za srpsku privredu piše Dušica Maticki.

Tekst sporazuma u mnogo čemu istovetan sa sporazumima koje je EU sklopila sa drugim zemljama u regionu, poput Hrvatske, Makedonije i Crne Gore, ali da je Brisel, prepoznajući potrebe Srbije, dao i neke povoljnije uslove, istakao je Djelić. To se odnosi na kvote za izvoz šećera, junetine i vina i na mere za zaštitu određenih poljoprivrednih proizvoda, kao i više industrijskih proizvoda. Srpska delegacija u pregovorima uspela je da izdejstvuje da uredba o zabrani uvoza naftnih derivata ostane na snazi do kraja 2010. godine što će prema Đelićevim rečima omogućiti Naftnoj industriji Srbije da se pripremi za konkurenciju na evropskom tržištu.

 Najveći stepen zaštite imaće najvažnije grane domaće industrije - hemijski proizvodi, nameštaj, automobili, obuća, igračke i keramika. Za proizvode koji se ne nalaze na listama carine će biti ukinute u momentu stupanja na snagu sporazuma. Postepeno će biti ukinute i carine na poljoprivredne proizvode, ali uz zadržavanje carine za pojedine proizvode i posle prelaznog perioda, u kome su i šećer, suncokretovo ulje i cigarete. Meso, mleko i žito ostaće na visokom stepenu zaštite, tokom tranzicionog perioda, kao i voće i povrće, koje će biti zaštićeno i sezonskim carinama, objasnio je Djelić. Prema njegovim rečima, pet klanica u Srbiji dobilo je sertifikat za izvoz telećeg mesa u EU , uz kvotu od 8.700 tona u vrednosti 30 miliona evra. Srbija je dobila i kvotu za izvoz 180.000 tona šećera i prvi put godišnju kvotu za izvoz vina od 63.000 hektolitara vina. Obezbeđene su i kvote za izvoz 15 tona pastrmke i 60 tona šarana iz Srbije u EU.

Članovi pregovaračkog tima Srbije istakli su da će potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ratifikacijom Sporazuma o CEFTI, Srbija zaokružiti sistem ugovornih trgovinskih odnosa sa susednim državama obezbedjujući, na taj način tržište od preko pola milijarde potrošača, što će našu zemlju učiniti dodatno privlačnom za investiranje i poslovanje.


13. septembar 2007.

MEDJUNARODNA PRIVREDNA HRONIKA

- Završeni tehnički pregovori sa EU -

Evropska unija i Srbija ovih dana završile su poslednju tehničku rundu pregovora pred potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tom prilikom, izmedju ostalog, usaglašena su i sporna pitanja o poljoprivrednim proizvodima. Kako je izjavio vicepremijer Božidar Djelić, Sporazum bi mogao biti potpisan do kraja godine, a status kandidata za članstvo u EU Srbija može da dobije 2008.godine. O ovoj temi šire u MEDJUNARODNOJ PRIVREDNOJ HRONICI. Pripremila Ranka Pavlović.

Tokom nedavnih pregovora u Briselu, Srbija je izdejstvovala zaštitu za pojedine sezonske proizvode, kao što su paradajz, paprika i šljiva. Što se tiče mesa, mleka, pšenice i brašna, posle prelaznog šestogodišnjeg perioda biće zaštićeno dve trećine tih proizvoda. Osim toga, Srbiji je potvrdjena kvota za izvoz 180 hiljada tona šećera godišnje.

U okviru Protokola, koji reguliše promet vina i alkoholnih pića izmedju Srbije i EU, briselski zvaničnici su povećali kvotu za bescarinski izvoz srpskih vina na 63 hiljade hektolitara. Istovremeno, EU će pod istim uslovima na srpsko tržište moći da plasira 25 hiljada hektolitara ovog pića. To je značajna koncesija za proizvodjače vina iz EU, jer su do sada plaćali carinu od 30 odsto. Kako se procenjuje, ovo neće previše ugroziti domaću proizvodnju, jer se pretežno uvoze kvalitetnija, samim tim i skuplja vina iz Italije i Španije. Ona čine manji procenat u ukupnoj potrošnji u Srbiji. Time, medjutim, na atraktivnosti dobijaju makedonska vina, koja imaju znatno pristupačniju cenu i čine čak 65 procenata ukupnog uvoza ovog pića.

U okviru Protokola o vinu, u Briselu je bilo reči i o zaštiti geografskog porekla. U tom smislu, EU će poštovati već zaštićene nazive za poreklo srpskih vina a listu sa zaštićenim imenima ostaviće otvorenom za potencijalne kandidate. Medju njima bi uskoro trebalo da se nadju i »Bermet« sa obronaka Fruške Gore u Vojvodini i »Prokupac župski« iz centralne Srbije.

»Bermet« je specijalno slatkasto-gorko vino, češće rubin a redje bele boje. Prvu lozu na bregovima vojvodjanske planine, pre 1700 godina, zasadio je rimski car Probus iz drevnog Sirmiuma. Još pre vek i po izvožen je u SAD, a u velikim količinama trošio se i na bečkom dvoru. To je pitko likersko vino, koje se pravi uz dodatak 19 različitih trava i začina, po posebnoj recepturi. Zato je proces njegove proizvodnje spor i skup. Ovo vino je autentični proizvod fruškogorskog kraja i zbog toga, s pravom, treba da nosi oznaku geografskog porekla. U tom smislu najavljen je i dolazak eksperata EU, koji će sa srpskim stručnjacima raditi na geografskoj zaštiti naziva »Bermet-a«, ali i drugih domaćih vina.

Kako je dobijena količina za bescarinski izvoz vina na tržište EU gotovo dvostruko veća od trenutnih izvoznih mogućnosti srpskih vinara, to će biti dobar stimulans za povećanje njegove proizvodnje. Podršku ovom poslu daje i država, koja poslednjih godina odobrava subvencije za podizanje novih zasada loze. Cilj je da se godišnje podigne oko 2,5 hiljada hektara novih vinograda.

Kako je u Briselu izjavio evropski komesar za proširenje Oli Ren, Sporazum o asocijaciji i pridruživanju će srpskim gradjanima doneti ekonomske i trgovinske koristi, uz povećanje zaposlenosti i privredni rast. On je, medjutim, naglasio da je puna saradnja sa Haškim sudom uslov za potpisivanje ovog dokumenta. Prema uverenju vicepremijera Božidara Djelića, Srbija će blagovremeno dokazati da je ta saradnja uspostavljena. O tome će svoje mišljenje dati i glavna tužiteljka Tribunala, Karla del Ponte tokom predstojeće posete Beogradu.

Copyright © The International Radio Serbia