Politika


04. mart 2005.

PREGLED NEDELJE U CRNOJ GORI

Crnogorski zvanicnici Filip Vujanovic i Milo Djukanovic boravili su ove sedmice u Makedoniji i Briselu. U Podgorici je zasedao skupstinski odbor za evropske integracije i predlozio parlamentu na usvajanje predlog deklaracije o pridruzenju Evropskoj Uniji., javlja Andrijana Vukotić.

Crnogorski predsjednik Filip Vujanovic iyjavio je tokom posjete Makedoniji da će budučnost državne zajednice konačno biti poznata nakon referenduma u Crnoj Gori, ali da će zvanična Podgorica i dalje čekati odgovor Beograda na nedavnu ponudu o savezu nezavisnih drzava. Vujanovic je tokom dvodnevne posjete Makedoniji u Ohridu razgovarao sa predsjednikom te zemlje Brankom Crvenkovskim o odnosima u državnoj zajednici SCG i regionu, kao i o bilateralnoj ekonomskoj saradnji.

"Izvjesno je da će se ta budučnost znati nakon referenduma koji će se u Crnoj Gori organizovati u februaru naredne godine, ali naša ambicija je bila da dogovorimo takve odnose već sada i mi ćemo imati demokratskog strpljenja da čekamo na reakciju Srbije i dalje", rekao je Vujanović. On je napomenuo da je predlog Podgorice u Beogradu doživljen različito u pojedinim djelovima vlasti, pri čemu je premijer Vojislav Kostunica odmah negativno odgovorio, smatrajući da on nije u saglasnosti sa Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom. "To smo konačno sa premijerom Milom Djukanovićem i saopstili, jer predloženi sporazum treba da promijeni Beogradski sporazum i ukine Ustavnu povelju", rekao je Vujanovic i istakao da je predsjednik Srbije Boris Tadić najavio spremnost za razgovor.

Crnogorski premijer Milo Djukanovic izjavio je da ponuda o savezu nezavisnih država Crne Gore i Srbije nije upučena Beogradu u strahu od ishoda referenduma i usprotivio se ukidanju referendumskog cenzusa. Objašnjavajući zašto bi Beograd prihvato ponudu Podgorice kada podijeljena Crna Gora na referendumu treba da se izjasni o državnom statusu, Djukanović je rekao da se ne dovodi u pitanje prednost indipendističkog bloka. Aludirajući na politiku zvanicnog Beograda, Djukanovic je kazao da nije inteligentna ona politika koja se suočava sa svršenim činom, već ona koja participira u kreiranju njegovog epiloga, uporedjujući takvu politiku sa situacijom "ostavljene nevjeste".

"Nema te vlade koja bi naslijedila ovu, a izbjegla obavezu organizovanja referenduma", kazao je crnogorski premijer na brifingu s novinarima.

Djukanović tvrdi da nema mjesta spekulacijama da li će pravo na izjašnjavanje o drzavnom statusu biti iskorišteno, jer će "referenduma biti", objašnjavajući da je predlog Beogradu upučen kako bi se došlo do manje "traumatičnijeg rješenja" za dio javnosti koji se zalaže za zajednicu.

Crna Gora je ispunila obaveze neophodne za učlanjenje u Partnerstvo za mir, a isto se očekuje i od Srbije, izjavio je Milo Djukanovic. On je sa zvanicnicima EU i sa generalnim sekretarom NATO-a Jap de hop Seferom, razgovarao o inicijativi Podgorice o transformaciji drzavne zajednice u savez nezavisnih drzava.

"Upoznao sam sagovornike sa inicijativom koju smo predsjednik Filip Vujanovic i ja uputili partnerima u Srbiji, sa namjerom da blagovremeno i kooperativno, zajednički rješavamo to pitanje u neposrednoj buducnosti", rekao je Djukanović Skupštinski odbor za evropske integracije predložio je parlamentu na usvojanje Predlog deklaracije o pridruživanju Crne Gore Evropskoj uniji, koji su definisali predstavnici vladajuće koalicije, na osnovu dokumenata više nevladinih organizacija. Sjednici odbora nijesu prisustvovali predstavnici opozicionih partija, koje se zalažu za zajedničku državu, a koje su ranije odbacile ovaj Nacrt deklaracije, ocjenjujući da je pisan za nezavisnu drzavu.

U Deklaraciji se navodi da je ulazak Crne Gore u EU njen strateški interes, uključujući i prijem u strukture NATO-a i druge evropske i evroatlantske bezbednosne asocijacije.

Predvidja se uskladjivanje crnogorskog pravnog sistema sa standardima EU, na pricipima vladavine prava i promovisanja ljudskih i gradjanskih sloboda, jačanje ekonomske i socijalne srukture, kao i otklanjanje nedostataka u borbi protiv svih oblika kriminala.

U tekstu se navodi da će Crna Gora ispuniti sve obaveze koje proizilaze iz članstva u Savjetu Evrope i Organizaciji za evropsku bezbjednost i saradnju, a naročito one koje proističu iz saradnje sa Haskim tribunalom.Crnogorska Vlada se poziva da izradi cjelovitu strategiju za pridruzivanje Evropskoj uniji i intenzivira mjere u otvaranju pregovora o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju Uniji. Sve parlamentarne stranke se pozivaju da u cilju postizanja društvenog konsenzusa daju prioritet ubrzanom usvajanju predloga zakona od posebnog značaja za pridruživanje Uniji, a promoviše se i saradnja sa Evropskim parlamentom i zakonodavnim tijelima drugih zemalja.


04. mart 2005.

KOŠTUNICA - GODIŠNJICA VLADE

Rad Vlade Srbije obeležiće pozitivna ocena Studije izvodljivosti, koju očekujemo krajem marta, kada ćemo krenuti u jaču kampanju u zemlji i inostranstvu, jer će usvajanje tog dokumenta biti početak procesa približavanja EU. Ovo je izajvio premijer Srbije Vojislav Koštunica povodom prve godine rada Vlade. Opširnije Marijana Maljković.

Studija izvodljivosti ne predstavlja verifikaciju rada samo ove Vlade već i one u prethodnom periodu. Koštunica je rekao da očekuje pozitvnu ocenu EU jer je Srbija učinila značajan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom dobrovoljnom predajom oficira koji su bili na visokim vojnim položajima u SCG i Republici Srpskoj.

Prema njegovim rečima Studija izvodljivosti će podsticati opstanak državne zajednice. Srbija se zalaže za očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore i daje prednost evropskim integracijama. Koštunica je istakao da su učerašnji razgovori u Briselu premijera Crne Gore Mila Djukanovića sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom potvrdili ispravnost ideje očuvanja državne zajednice.

Govoreći o problemu Kosova i Metohije, Koštunica je istakao da će ove godine biti uradjena analiza o nivou sprovodjenja standarda, a možda će biti nastavljeni razgovori o konačnom statusu Pokrajine.

Srbija traga za rešenjima po kojima bi Kosmet ostao okviru državne zajedice uz visok stepen atonomije. To bi omogucilo poštovanje utvrdjenih principa ne menjanju postoječih granica. Time niko nije na potpunom dobitku ili gubitku. Dobija region, MZ, naiconalni odnosi na Balkanu, rekao je Koštunica.

Vlada Srbija postigla je uspeh i u privredi, tvrdi Koštunica. Zabeležen je rast proizvodnje u indrustriji i poljoprivredi, povećana je suma kredita, a država je uspela da vrati deo unutrašnjih i spoljnih dugova. Premijer je podsetio da je Vlada predala Parlamentu više od 120 zakona. Na žalost Ustav Srbije nije usvojen i pored insistiranja Vlade, kaže Koštunica.

On je najavio da će u narednih godinu dana prioritet Vlade biti rešavanje problema na Kosmetu, usvajanje više zakona, privredni oporavak i restruktuiranje javnih preduzeća.


04. mart 2005.

GODIŠNJI IZVEŠTAJ RADA NARODNE SKUPŠTINE

Narodna skupština Republike Srbije u proteklih godinu dana održala je 35 sednica i usvojila 97 sistemskih zakona, najviše u istoriji parlamentarizma u Srbiji, izjavio je predsednik najvišeg zakonodavnog organa Predrag Marković, podnoseći godišnji izveštaj o radu Skupštine.

Po Markovićevim rečima većinu ovih zakona Skupština Srbije bila je obavezna da usvoji do kraja 2005. godine, zbog međunarodnih obaveza koje je Srbija, odnosno državna zajednica SCG, preuzela članstvom u Savetu Evrope. Obavezni smo da usvojimo do kraja godine još tri zakona i to o denacionalizaciji, policiji i ombudsmanu, kaže Marković i dodaje da će se ovi zakoni usvojiti u naredna tri meseca. Parlament je usvojio Rezoluciju o priključenju EU kojom potvrđuje i obavezuje Vladu Srbije da radi na ostvarenju uslova za što bržu realizaciju ovog cilja. Takođe usvojena je Rezolucija o Kosovu i Metohiji i Plan za političko rešenje sadašnje situacije u Pokrajini, saopštio je Marković. On naglašava da je srpski parlament u proteklih godinu dana bitno uticao na ukupnu stabilnost u državi jer je odluke koje su bile razlog decenijskih rasprava, kao što su pitanja o grbu, zastavi i himni, doneo jednoglasno. Kao takođe bitnu odluku republičkog parlamenta, Marković izdvaja i promenu Zakona o izboru narodnih poslanika, čime je omogućeno političkim strankama nacionalnih manjina učešće u raspodeli mandata i u slučaju osvajanja manje od 5 odsto glasova na izborima.

Kao najvažnije zadatake Skupštine u narednom periodu, njen predsednik Predrag Marković izdvojio je donošenje Ustava Republike Srbije i Zakona o Narodnoj skupštini, koji treba da garantuje nezavisnost srpskog parlamenta.


03. mart 2005.

DOBROVOLJNE PREDAJE HAŠKOM SUDU

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Momčilo Perišić otputovaće 7. marta u Hag da bi se dobrovoljno predao Haškom tribunalu za ratne zločine. Vlada Srbije ocenila je da je Perišičeva odluka u intresu države i navela da će dati sve potrebne garancije, kako bi Perišić bio pušten na slobodu do početka sudjenja. Tim povodom o dobrovoljnoj predaji kao vidu saradnje sa ovim sudom za naš radio govore savetnik vicepremijera Srbije za spoljnu politiku Milan Pajević, ministar za komunikacije i transport BiH Branko Dokić i politički analitičar Obrad Kesić. 

Ocenjujući dosadašnji nivo saradnje SCG sa Haškim sudom savetnik potpredsednika Vlade Srbije za spolju politiku Milan Pajević kaže da ocenu o tome može da da samo Haški tribunal. Prema njegovom mišljenju dobrovoljna predaja optuženih Haškom tribunalu je dobar model saradnje. Trebalo je tom modelu saradnje pristupiti ranije. Naime, izgubljeno je bar godinu dana dragocenog vremena. Inaće, Haški sud je jedino mesto gde optuženi mogu da dokažu svoju nevinost, objašnjava Pajević.

Govoreći o mogućnosti da bivši komandant vojske RS Ratko Mladić i nekadašnji predsednik RS Radovan Karadžić, takodje odluće da se dobrovoljno predaju Haškom sudu, Pajević kaže da bi oni trebalo da shvate da bi tim činom pomogli dalji razvoj zemlje, njene unutrašnje reforme i približavanje EU.

Susedne zemlje, Hrvatska, BiH i Republika Srpska, takodje su prihvatile dobrovoljnu predaju kao model saradnje sa Haškim sudom.

Ministar u vladi BiH Branko Dokić primećuje da postoji napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, kada je reč o BiH i Republici Srpskoj. To je ocena i medjunarodne zajednice i Komiteta za implementaciju mira koji je nedavno zasedao u Briselu, objašnjava Dokić. Sve institucije i političari u RS su shvatili da nesaradnja sa Haškim sudom dovodi u pitanje i unutrašnje odnose u BiH. Zbog toga se u poslednjih godinu i po dana stav u BiH i u RS prema Haškom tribunalu promenio.

Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić je kritičan prema Haškom tribunalu. On smatra da tribunal ne doprinosi izgradnji poverenja medju narodima bivših jugoslovenskih republika. Proces pomirenja izmedju Hrvata, Bošnjaka i Srba ne sme nametati Haški tribunal. To mora biti unutrašnji proces. On navodi primer Iraka, gde se sudjenje bivšem predsedniku Sadamu Huseinu i njegovimsaradnicima odvija u zemlji.

Medjutim, nedavno ubistvo glavnog sudije u procesu protiv Sadama Huseina dovodi u pitanje da li je najbolje rešenje da se optuženima za ratne zločine sudi pred domaćim sudovima.

Komentarišući mogućnost da Haški tribunal prepusti neke od slučajeva sudovima u Srbiji, Pajević kaže da bi bilo veoma korisno da domaće pravosudje dobije neke od tih slučajeva. U tom slučaju bi bilo neophodno da specijalni sudovi u Srbiji nastave da saradjuju sa Haškim tribunalom i drugim evropski pravosudnim institucijama kako bi iskoristili njihova iskustva, kaže Pajević.


03. mart 2005.

PRVA GODINA VLADE

Uz stalne pretnje prevremenim izborima,Vlada Srbije, iako joj je bio predvidjan kratak vek,"prošla"je čak četiri relevantne provere u Narodnoj skupšini i navršila svoju prvu godinu rada.

Mnogi su skloni da tvrde da je, možda najviše, održava činjenica da niko ne bi bio preterano srećan da bude na njenom mestu."Vrućeg kestenja" je mogo,počev od problema Kosmeta,preko nerešenog pitanja sudbine Državne zajednice,afera iz prethodnog perioda,izručenja haških optuženika,obračuna sa kriminalom i korupcijom....

Premijer Vojislav Koštunica najveći uspeh svoje vlade vidi u tome da su uspostavljene sve ustavom definisane institucije.Usvojeni su brojni i važni izmedju ostalih i sistemski zakoni.U ekonomskoj sferi su učinjeni prvi koraci koji dugoročno vode poboljšanju životnog standarda gradjana.

Kada je reč o studiji o izvodljivosti premijer Koštunica je potpuno siguran u njenu pozitivnu ocenu.Ovo tim pre što je učinjen značajan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom.Naime,u Hag je otpremljen i peti optuženik,koji se dobrovoljno predao.Za potrebe tog suda otvorene su arhive a svedoci su oslobodjeni čuvanja tajne.

Ključnim ekonomskim resorima i ministarstvima,stručna javnost uglavnom zamera zbog izgubljene prve polovine godine u radu.Privatizacija je bila usporena i neodgovarajuća a fiskalna i monetarna politika labavija od potrebnog.Ipak, zagrižen je i najtvrdji zalogaj:krenulo se u ozbiljne pripreme za restrukturisanje velikih gubitaša i dužnika .Rezultati su,nažalost,ostali u senci nekoliko kontroverznih privatizacija,koje su čitavu jesen potresale domaću scenu.

Ukoliko se izuzmu protesti rudara iz Bora i proizvodjača malina,moglo bi se reći da je štrajkova bilo manje nego što se očekivalo.

Inače ,spoljnotrgovinski deficit i dalje ostaje najdublji problem nacionalne ekonomije,a da nije ni načet.Uvoz je u porastu i tri puta je veći od izvoza,pa će glavni zadatak Vlade u narednom periodu biti da se pozabavi ovom problematikom.Suzbijanje rastuće domaće tražnje i javne potrošnje na koju odlazi pola društvenog proizvoda je takodje medju prvorazrednim izazovima.Novi srpski budžet, za koji u Vladi tvrde da je antiinflatorni i razvojni,trebalo bi da donese dalje uštede,ako se obuzdaju plate i javni sektor konačno dovede u red.Od toga će zavisiti uspeh ekonomskoh programa,za koga njegovi kreatori tvrde da je najradikalniji u poslednjih petnaest godina.


02. mart 2005.

GODIŠNJI IZVEŠTAJ MINISTARSTVA PROSVETE, DIJASPORE I NAUKE

Ministri Ministarstva za dijasporu, nauku i zaštitu životnu sredinu, prosvetu i sport, kao i za medije i kulturu predstavili su izveštaj o radu povodom godine dana rada Vlade Republike Srbije na konferenciji za novinare. 

Želje naših državljana u dijaspori smo preradili u predloge zakona od kojih su neki već usvojeni, rekao je ministar za dijasporu Vlade Srbije Vojislav Vukčević. On je kao primer naveo da je nedavno usvojen Zakon o državljanstvu koji omogućava da potomci naših državljana koji mogu biti i nacionalne manjine dobiju srpsko državljanstvo. Vukčević je istakao da mnogi žele da prime državljanstvo, a na žalost, ima i onih koji tvrde da se više ne osećaju Srbima. On je rekao da je zamolilo patrijarha Srpske pravoslavne crkve Pavla da pokrene inicijativu kod paroha u rasejanju, kako bi uradili popis dijaspore. Vukčević je naglasio da iseljenici izmedju ostalog predlažu i usvajanje Zakona o izboru narodnih poslanika u srpskom parlamentu elektronskim putem. On je dadao da će Zakon o dijaspori biti donesen uskoro, nakon analize iskustva u drugim zemaljama.

Donesen je Zakon o elektronskom potpisu kojim su prvi put stvoreni osnovni preduslovi za razvoj elektronskog poslovanja, kaže ministar nauke i tehnologije Aleksandar Popović. On je najavio skoro usvajanje više zakona i to: o srpskoj enciklopediji, o naučnoistraživačkoj delatnosti, o inovacionoj delatnosti kao i Zakon o rečniku SANU. Popović je istakao da će nauka biti prvi segment srpskog društva koji će ući u evropske integracije. Ove godine ćemo uputiti 20 mladih doktora nauka na stručno usavršavanje u inostransto, kaže Popović. Cilj ministarstva za nauku je da u Srbiji 2008. godine bude 12 medjunarodno priznatih naučnih časopisa, dok je prošle godine bilo samo četiri.

Mnogo je uradjeno i u oblasti prosvete i sporta, tvrdi resorni ministar Slobodan Vuksanović. Prema njegovim rečima usvojeno je više važnih zakona, a u završnoj fazi su izmadju ostalih Zakoni o visokom obrazovanju, sportu, udženicima i učeničkom standardu. Jedan od najvećih uspeha srpske diplomatije je svakako dobijanje organizacije Univerzijade 2009. godine, a predstoji i donošenje Zakona o sprotu, o sprečavanju dopinga u sportu i o javnim skijaškim terenima rečeno je prilikom predstavljanja ministarstva u protekloj godini.

Ministar kulture i medija Dragan Kojadinović je istakao da je u to ministarstvo u protekloj godini uspelo da stvori novi kulturni ambijent. Usvojen je Zakon o izdavanju publikacija, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a konstituisan je Savet radiodifuzije. Kojadinović je naglasio da je i zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji na prvom mestu u radu njegovog ministarstva.


28. februar 2005.

KONVENCIJA DEMOKRATSKE STRANKE

Strateški cilj Srbije je ulazak u Evropsku uniju, a ispunjenja tog cilja nema bez Demokratske stranke (DS) - ocenjeno je na konvenciji povodom 15 godina od obnavljanja rada te stranke i 85 godina od njenog osnivanja. Na tom skupu u Beogradu, pred nekoliko hiljada članova DS kritikovan je rad sadašnje republičke vlade, uz ocenu svih govornika da ona nema snage da povede zemlju evropskim putem.

Lider DS i predsednik Srbije Boris Tadić je istakao da je misija DS da vodi Srbiju ka EU, putem ekonomskog razvoja i prosperiteta. Prema njegovim rečima, DS nudi "moderan patriotizam" koji će okupiti sav demokratski potencijal na putu za evropsku budućnost Srbije. Svima koji misle da će promene stati, zato što nema nekadašnjeg premijera Zorana Djindjića, Tadić je poručio da se varaju jer DS ima viziju koju je Djindjić izgradio.

Tadić je od Vlade Srbije zatražio da, zajedno s njim krene u rešavanje problema Kosova i Metohije, statusa državne zajednice, Ustava Srbije i saradnje sa Tribunalom u Hagu. Lider DS je ocenio da se Srbija danas pretvara u, kako je rekao, partijsku državu jer su sva ministarstva data u amanet strankama kojima nije bitna stručnost već partijski interes, a zbog nepostojanja vizije privatizacije zemlja se vraća unazad. Tadić je rekao da DS želi politički dogovor sa demokratskim snagama u zemlji, sa strankama ali i sa gradjanima. On je zatražio da organi DS, u roku od 3 meseca, naprave funkcionalne administrativne odbore koji će pomagati siromašnima.

Konvenciji DS prisustvovali su i gosti iz inostranstva. Generalni sekretar Socijalističke internacionale Luis Alaja rekao je da je Srbiji mesto u Evropi i da je DS sa Tadićem na pravom putu. Lider Grčkog PASOK-a Jorgos Papandreu je naglasio da veruje u Srbiju, kojoj Evropa mora da bude strateški cilj. On je poručio DS da ne dozvoli da Srbija ostane u izolaciji i ocenio da je ta stranka u stanju da povede zemlju napred i sprovede evropske vrednosti. Papandreu je, simbolično, Tadiću poklonio staru antičku vaznu, izradjenu na Krfu, na kojoj je oslikano rodjenje Evrope.

Tokom konvencije DS, na tribinama je bilo nekoliko desetina ljudi koji su nosili transparente zvanično nepriznate Liberalno-demokratske frakcije, koji su izražavali nezadovoljstvo radom stranke. Lider DS Boris Tadić je u obraćanju njima poručio da su dobrodošli, kada u okviru stranke diskutuju o njenoj politici, ali kada to rade izvan stranke onda sami pokazuju sebi put van te organizacije. U DS ostaju oni koji razumeju istorijsku misiju stranke da vodi Srbiju u bolji život i Evropu" - naglasio je Tadić.


28. februar 2005.

KZN SRPSKO NACIONALNO VEĆE KIM

Srbi sa Kosmeta mogu da opstanu samo ukoliko Pokrajina ostane u okviru priznatih granica Srbije sa svojim lokalnim institucijama i jedinstvenom politikom svih srpskih predstavnika, izjavio je predsednik Srpskog nacionalnog veća Milan Ivanović na konferenciji za novinare. Izveštava Marijana Maljković.

Razgovori o konačnom statusu Kosmeta biće prihvatljivi tek kada se standardi utvrdjeni od medjunarodne zajendice na toj teritoriji ostvare, kaže Ivanović. On smatara da nema značajnih pozitivnih promena i da ih neće biti ni u narednih 2-3 meseca. Nikada nećemo pristati na nezavisno Kosovo i MZ bi trebalo da to ima u vidu, kaže Ivanović. Postoji mali broj Srba koji žele da odlučuju o svom učešću u lokalnim institucijama bez obzira na stav zvaničnog Beograda, upozorio je Ivanović. On je od predsednika Srbije zatražio da aktivira ostavke predstavnika sa Srpske liste koji su ih pre tri meseca potpisali, jer kosovske institucije nisu ispunile obveze koje imaju prema Srbima.

Poziv premijera Kosova Ramuša Haradinaja raseljenim Srbima da se vrate Ivanović je ocenio kao licemeran, tvrdeći da iza prošlogodišnjeg martovskog nasilja upravo stoje kosovske institucije. Postoji organizovan pogrom nad Srbima čiji je centar u albanskim vojnim i političkim institucijama, tvrdi Ivanović. Prema njegovim rečima poziv onih koji su vršili etničko čišćenje je zapravo poziv dželata žrtvi.

Predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije Marko Jakšić je naglasio da je neophodno hitno doneti Ustav Srbije u kome bi Kosovo i Metohija bila sastavni deo državnog teritorijalnog integriteta. Ovo bi bila jasna poruka medjunarodnoj zajednici, a sve stranačke nesuglasice moraju da uzamaknu pred činjenicom da predstoji period borbe za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kaže. Nezadovoljni smo odlukom EU da Kosmet neće imati status kao pre 1999. godine jer je to mešanje u unutrašnje stvari jedne zemlje i atak na njen Ustav, kaže Jakšić. Prema njegovim rečima takav stav preudicira status Kosova i trasira put ka nezavisnom Kosmetu.

Medjunarodna misija mira za skoro 6 godina nije uspela da obezbedi slododu kretanja nealbanskom življu i da prognane vrati na Kosmet. Krajnje je vreme da se pokrene rešavnje pitanja opstanka Srba na Kosmetu, zaključio je Jakšić.


Copyright © International Radio Serbia and Montenegro