Ukoliko Srbija želi da bude subjekt, a ne samo objekt bezbednosne politike na Balkanu i u Evropi, mora aktivno učestvovati u evroatlantskim integracijama, izjavio je Jovan Teokarević iz Beogradskog centra za evropske integracije na promociji novog broja mesečnika „Evropski forum". Izveštava Sandra Pekić.

Teokarević je istakao da se ulaskom Bugarske i Rumunije u Evropsku Uniju, i izvesnim budućim članstvom Hrvatske, balkanski region u političkoj terminologiji svodi na teritoriju Zapadnog Balkana.

„Taj iskorak regiona ka EU može samo da unapredi perspektive svih drugih zemalja u okruženju, pa i Srbije. Da li će se to i dogoditi, međutim, zavisi samo od sposobnosti i želje tih zemalja, ocenio je Teokarević.

Prema njegovim rečima, nepotrebno je polemisanje o tome koje su integracije bitne za Srbiju: evropske ili evro-atlantske. Teokarević smatra da Srbija mora da učini sve da bi postala članica Evropske Unije, jer je to jedini način unapređenja države i društva. Kada je reč o NATO-u, pozivajuči se na primere novih članica EU, njegovo mišljenje je da bi svaka država koja prolazi kroz tranzicioni period trebalo da uđe u Alijansu, ali da to ne mora i da učini. Političke strukture u Srbiji bi trebalo da iskoriste polemiku oko poželjnog stepena integracije sa NATO-om, da bi definisali ciljeve, način i brzinu u daljim integracijama, zaključio je Jovan Teokarević iz Beogradskog centra za evropske integracije.

28. septembar 2024.

OKRUGLI STO “KA BELOJ ŠENGENSKOJ LISTI“

U beogradskom Medija centru održan je Okrugli sto na kojem su predstavnici vladinog i nevladinog sektora,odnosno civilnog društva,ukazali na brojne aktivnosti koje Srbija treba da ispuni da bi dospela na belu Šengensku listu. Skup je, uz podršku Fonda za otvoreno društvo Srbije,organizovala nevladina organizacija 484 koja se poslednjih 10-ak godina prati opšta migraciona kretanja na području Zapadnog Balkan i bavi problemima prisilnih migranata. Izveštava Mladen Bijelić.

Veliki pomak u Srbiji, kad su u pitanju evropske integracije i olakšice za putovanje njenih gradjana, napravljen je jasnim stavom Vlade Srbije da to predstavlja jedan od prioriteta Srbije i brojnim istupima potpredsednika Božidara Djelića, koji je promovisao veći brojnih aktivnosti na tom planu. Djelićev pravni savetnik Velimir Todorić rekao je da potpisivanje Sporazuma sa EU o viznim olakšicama za Srbiju predstavlja tek tek prvi korak. Sprovodjenje Sporazuma o readmisiji, koji je Srbija prethodno morala da usvoji, prema njegovoj oceni, biće važan test koji će u mogome odrediti tempo kojim se Srbija kreće na putu do bele Šengenske liste. On je najavio i intenzivnu zakonodavnu aktivnost kako bi se, na istovetan način sa zemljama EU, regulisao prelazak granice i uspostavila efikasna saradnja sa susednim zemljama. Todorić je posebno naglasio da ne postoji tačan broj zahteva koji svaka zemlja treba da ispuni da bi dospela na belu šengensku listu. Svaka zemlja EU,porecizirao je on, zadržava diskreciono pravo da odluči kome će uskratiti izdavanje viza.Prvenstveno se to pravo koristi kad je reč o putnicima iz ekonomski slabije razvijenih zemalja sa visokom stopom nezaposlenosti, usled čega postoji osnovana bojazan od zloupotreba tranzitnih viza.Ukupan razvoj svake zemlje i rezultati koje ima na planu pridruživanja EU predstavljaće opredeljujući faktor od koga će zavisiti izdavanje viza, jer su to komplementarni procesi koji se ne mogu odvojeno posmatrati,zaključio je Todorić.

Direktorka Vladine kancelarije za pridruživanje Srbiјe EU Tanja Miščević govorila je o olakšicama za pojedine kategorije gradjana Srbije koji su obuhvaćeni Sporazumom o viznim olakšicama. Ona je ponovila da nakon potpisivanja Sporazuma o readmisiji sa zemljama EU, Srbija ne treba da strahuje da bi mogla da bude suočena sa rekom ilegalnih povratnika iz zemalja EU, jer je to pitanje precizno regulisano sporazumom. Prema njenim rečima, reintegracija u društvo predstavlja najbitniji segment ovog sporazuma,jer utiče na značajno smanjenje broja ilegalnih povrataka u zemlje EU. Jadranka Jelinčić,izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo, posebno je ukazala na potrebu izdavanja novih pasoša, jer su gradjani Srbije koji još uvek putuju sa putnom ispravom nekadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, zbog toga suočeni sa brojnim problemima. Ostali učesnici skupa, pogotovo oni iz susednih zemalja, govorili su o iskustvima svojih zemalja prilikom regulisanju brojnih pitanja u vezi sa dolaskom na belu Šengensku listu, koja omogućava nesmetani prelazak granica i boravak u zemljama EU.

25. septembar 2024.

SRBIJA I EU

Nema tehničkih prepreka da Srbija u oktobru parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, izjavila je za Radio Srbija savetnik potpredsednika Vlade za evropske integracije Ksenija Milivojević. Da li će ovaj cilj biti ostvaren i pored neispunjenog političkog uslova  potpune saradnje sa Haškim tribunalom, u intervjuu koji je sa Ksenijom Milivojević napravila Dušica Maticki.

Naša sagovornica se nada da su uveravanja koja su prezentovana glavnoj tužiteljki Haškog suda Karle del Ponte, tokom njene nedavne posete Beogradu, da Srbija čini sve da ostvari punu saradnju sa tim sudom, dovoljna da ona u svom izveštaju ovu saradnju oceni pozitivno. U tom slučaju, politički uslov ne bi bio prepreka za parafiranje sporazuma u oktobru. Medjutim, Milivojevićeva je ocenila da će za potpisivanje sporazuma biti potrebno da se neki sa liste haških begunaca nadju pred tim medjunarodnim sudom.

Odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da Srbija prihvati od EU brže napredovanje u evropskim integracijama u slučaju prihvatanja nezavisnosti Kosova i Metohije, Milivojevićeva je rekla da je to trgovina koju naša zemlja niti može, niti želi da prihvati. Ona je istakla da bilo kakvo trgovanje statusom i teritorijom Srbije nije moguće bez obzira kakva bi ponuda mogla da se nadje na stolu. Milivojević podseća da je stav EU o ovom pitanju da se radi o dva odvojena procesa - rešavanje konačnog statusa KIM i integracija Srbije u EU - i da nikada nije bilo naznaka da bi Srbija eventualno, mogla da dobije bržu integraciju, a da za uzvrat prizna nezavisno KiM.

Procenjujući kada bi Srbija mogla da dospe na „Belu šengensku listu“ Milivojevićeva je rekla da je to proces koji bi trebalo da počne onog trenutka kada stupi na snagu Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji. Od tehničkih uslova neophodne su nove putne isprave. To je proces koji je u toku, jer se očekuje usvajanje Zakona koji će regulisati tu oblast, a zatim će uslediti i izdavanje novih pasoša od marta iduće godine. Od uslova koje je neophodno ispuniti da bi gradjani Srbije mogli da lakše putuju u zemlje EU su i bezbednost granica, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i sprovodjenje Sporazuma o readmisiji. Ovim tempom, mogli bi u toku naredne godine da ispunimo sve te uslove, a naš cilj je da Srbija dospe na „Belu šengensku listu“ krajem 2024. godine, zaključila je savetnica potpredsednika vlade za evropske integracije Ksenija Milivojević u intervjuu za Radio Srbija.

18. septembar 2024.

TRIBINA O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA SRBIJE

Evropske integracije i ulazak zemalja zapadnog Balkana u Uniju predstavlja garanciju za region i za Evropu da će na tim prostorima zavladati trajni mir, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić na tribini o evropskoj budućnosti Srbije, koja je održana na Pravnom fakultetu u Beogradu. Prilog Sandre Pekić.

Đelić je ocenio da će Evropska Unija biti celovita tek kad primi zemlje Zapadnog Balkana u svoje okrilje. On je istakao da će za Srbiju biti veoma značajno dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, jer ta pozicija obezbeđuje više sredstava iz njenih fondova., Đelić je takođe izrazio uverenje da će Srbija postati članica EU do 2024. godine. Osvrnuvši se na potpisivanje Sporazuma o viznim olakšicama sa EU, potredsednik Vlade Srbije je podsetio da je to prvi korak ka viznoj liberalizaciji sa zemljama Unije, odnosno stavljanje Srbije na »belu šengen listu, koje se očekuje do kraja 2024. godine. Ističući važnost priprema kadrova za sprovođenje reformi u Srbiji, Đelić je najavio da će vlada organizovati konkurs za šestomesečnu praksu u ministarstvima Srbije i institucijama EU. Uslov će biti da se ti mladi ljudi posle obuke i rada u inostranstvu vrate u Srbiju i pomognu domaćoj administraciji u procesu evropskih integracija, rekao je Đelić.

Ministar pravde Dušan Petrović je rekao da je cilj reforme sudstva da Srbija dobije nezavisno, efikasno i pošteno pravosuđe. Govoreći o reformi pravosuđa u pogledu približavanja Srbije EU, Petrović je izrazio uverenje da će do kraja 2024. godine biti formirana dva nezavisna pravosudna tela - Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, što je previđeno novim Ustavom Srbije. Samo velikim radom na reformama uvešćemo Srbiju u porodicu pravno uređenih zemalja, istakao je Petrović

Koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Busek poručio je studentima prava, ekonomije i političkih nauka iz regiona da budućnost i put ka EU zavisi od njih. On je rekao da mediji stalno pišu da Evropa prolazi kroz krize i ocenio da su to, zapravo, kreativne krize, jer se u njima stalno nalaze rešenja za novonastale probleme u Evropskoj uniji.

Tribina o evropskoj budućnosti Srbije organizovana je u okviru prve letnje škole "Alpbach Summer School on European Integration" na Pravnom fakultetu u Beogradu, čiji je cilj unapređenje znanja mladih u zemljama regiona o evropskim integracijama.

10. septembar 2024.

 Usaglašen sporazum o SSP

Srbija i Evropska komisija usaglasile su danas, na petoj, poslednjoj rundi pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), glavni tekst i sve anekse sporazuma, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, po završetku pregovora u Briselu. On je naveo da je sporazum spreman za parafiranje u prvoj polovini oktobra.

17. avgust 2024. 

PODRŠKA EU SRBIJI

Put do punopravnog članstva u EU je dug i skup, ali na svakom koraku  EU obezbedjuje finansijsku, tehničku, stručnu i savetodavnu pomoć zemljama koje pretenduju da postanu njene članice. Kako je EU pomagala Srbiji od demokratskih promena 2024. godine do danas, podseća Dušica Maticki.

EU je bila i ostala najveći donator u Srbiji. Do 1. januara 2024. godine EU je pomagala Srbiji posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju. Od oktobra 2024. godine Agencija je prvo pomogla Evropskoj komisiji da osmisli prioritetne programe pomoći za otklanjanje posledica višegodišnje ekonomske krize, medjunarodnih sankcija i bombardovanja. Ta prva humanitarna sredstva u vrednosti od 182 miliona evra bila su namenjena za kupovinu lekova, hrane i ogreva. U januaru 2024. godine u Beogradu je otvorena zvanična kancelarija Evropske agencije za rekonstrukciju koja preuzima odgovornost za primenu programa pomoći koje je EU namenila Srbiji. Finansijska sredstva koja su u to vreme stizala bila su usmerena za sektore energije, zdravstva, poljoprivrede i preduzetništva. Tokom 2024. godine, preko Agencije je u Srbiju došlo 172 miliona evra  i to za obnovu infrastrukture, za pomoć reformama, nezavisnim medijima i civilnom društvu. U toku naredne godine, Agencija je upravljala fondom od 220 miliona evra, što je do tada bio najveći iznos pomoći. Kako je Srbija napredovala u reformama, tako je i pomoć EU rasla, a kada je dolazilo do zastoja, smanjivao se i obim sredstava kojima su finansirani odredjeni projekti. Prema podacima iz septembra 2024. godine, ukupan iznos sredstava koji je Brisel namenio Srbiji  premašio je 1,132 milijarde evra, od toga je ugovoreno 957 miliona, a realizovano oko 830 miliona evra. Krajem prošle godine, prestao je da postoji CARDS program iz kojeg su se finansirale naša i ostale zemlje zapadnog Balkana, da bi se u  toku ove godine prešlo na takozvanu pretpristupnu pomoć (IPA). Sa završetkom CARDS programa gasi se i Agencija. Medjutim, njen mandat će trajati do 2024. godine, koliko je potrebno da se realizuju započeti i odobreni projekti. Ostaje da se vidi  koliko će od 180 miliona evra, koliko je EU za ovu godinu namenila  Srbiji, uspeti da se iskoristi, jer je suština IPE identifikovanje i kreiranje projekata kao i puna odgovornost za njihovu primenu.       

08. avgust 2024.

EVROPSKE INTEGRACIJE I READMISIJA

U Rumuniju, novu članicu EU, tokom jula meseca prešlo je oko 100 stanovnika Srbije romske nacionalnosti koji su tamo zatražili azil. Reč je o licima vraćenim proteklih meseci u Srbiju iz zemalja EU, na osnovu sporazuma o readmisiji. Taj događaj je otvorio pitanje povratka i integracije azilanata državljana Srbije koji borave u zemljama EU. Prilog Sandre Pekić

Potpisivanje ugovora o readmisiji sa svim zemljama članicama EU jeste sastavni deo pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a sprovođenje tih ugovora omogućiće dobijanje finansijske pomoći i liberalizaciju viznog režima. Srbija je do sada potpisala 15 ugovora o readmisiji, uglavnom sa evropskim zemljama, a u toku su pregovori za zaključenje još 13 ugovora. Medjutim, ti ugovori ne regulišu uslove prihvata i ne garantuju sprovođenje programa integracije pa je zato otvorena Kancelarija za readmisiju koja bi trebalo da omogući lakše ostvarivanje osnovnih građanskih, ekonomskih i kulturnih prava za povratnike.

Veliki broj građana Srbije dobio je tokom 90-ih godina privremenu zaštitu u zemljama zapadne Evrope zbog diskriminacije i ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Mada ne postoje precizni podaci o broju i strukturi povratnika, procena Saveta Evrope je da se radi o broju između 50 do 100 hiljada ljudi. Prema nekim podacima taj broj je mnogo veći, jer će samo iz Nemačke biti vraćeno nekoliko destina hijada ljudi. Iako je Srbija među prvim zemljama po broju ljudi koji traže azil u zapadnim zemljama, uglavnom je reč o građanima Kosova i Metohije koji imaju pasoše SR Jugoslavije, a dalje se faktički nalaze u okrilju Srbije. Na to je upozoravao i nekadašnji ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić koji je tražio od EU da uvaži činjenice da ne postoje uslovi da se ti građani vrate na Kosovo i da se prolongira njihov ostanak u državama EU. Od ostalih naroda koji će po ugovorima o readmisiji biti vraćeni u Srbiju reč je uglavnom o Romima, Bošnjacima i Srbima. Takođe, najveći broj građana stići će iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Holandije, Luksemburga i Švedske. Direktor Službe za ljudska i manjinska prava Petar Lađević je istakao da se za najugroženije koji se vraćaju u okviru procesa readmisije mora naći socijalni program kako bi se pomogla njihova reintegracija u društvo.

Za Srbiju veliki problem predstavlja povratak velikog broja siromašnih ljudi u siromašnu zemlju što zaoštrava socijalne tenzije i opterećuje kapacitete zemlje na tržištu rada. Najveći broj povratnika je romske nacionalnosti, te su oni i najugroženiji jer uglavnom nemaju dokumenta i ne poseduju nikavu imovinu u zemlji. Takođe, događa se da u toku sprovođenja readmisije budu razdvojene cele porodice, da se bolesnicima prekine lečenje a deci školovanje. Situaciju otežava i činjenica da deca povratnika često govore samo jezik zemlje iz koje su došla, pa ne mogu da nostrifikuju diplome, niti da se upišu u škole. Zbog teških uslova života u kojima su se našli, mnogi ljudi pokušavaju ilegalnim kanalima da ponovo dođu do zemalja zapadne Evrope. Da bi povratak bio održiv potrebno je da postoji saradnja između zemlje prijema i zemalja porekla, a potrebno je povratniku ostaviti dovoljno vremena i sredstava da se za njega pripremi. Za sada, troškove za reintegraciju povratnika kojima je potrebno obezbediti smeštaj, zapošljavanje, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu uglavnom bi trebalo da obezbedi država Srbija.

07. avgust 2024.

LIBERALIZACIJA VIZNOG REŽIMA

Srbiju u narednom periodu očekuju krupni koraci na njenom evropskom putu i nije bez osnova optimistični i ambiciozni scenario da u narednoj godini ostvari kandidatski status za Uniju i udje na tzv »belu šengensku listu«. Prilog Sandre Pekić.

Za parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU neće biti nikakvih političkih uslovljavanja, a jedini zahtev da bi on bio i potpisan do kraja godine, jeste da Srbija dokaže da u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom. Dokaz te saradnje koji očekuje zvanični Brisel jeste da preostali optuženi za ratne zločine budu locirani i prebačeni u Hag. Sredinom septembra će biti potpisan Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji sa EU, koji će stupiti na snagu 1. januara 2024. Međutim, taj sporazum se neće odnositi na većinu stanovništva, već na pojedine kategorije građana poput studenata, poslovnog sveta, novinara, eksperata i članova porodica građana koji žive u zemljama Unije, da lakše dodju do viza. S druge strane, početak sledeće godine ujedno bi bio i početak procesa pristupanja Srbije »beloj šengenskoj listi«. Naime, stupanjem na snagu Sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji mogao bi da počne dijalog o viznoj liberalizaciji, koji bi prema ambicoznom cilju Vlade trebalo da bude zaokružen do kraja te godine.

Pre toga, Srbiju čeka dosta rada na promeni zakonodavstva, posebno u resorima unutrašnjih poslova i pravde. Savetnik za evropske integracije potpredsednika Vlade Srbije Vladimir Todorić precizira da će Narodna skupština Srbije morati uskoro da donese zakone o putnim ispravama, o viznom režimu, o azilu i položaju stranaca, kao i zakon o zaštiti podataka ličnosti. Prema njegovim rečima, zakon o putnim ispravama je spreman i najverovatnije će ga Skupština usvojiti već u septembru.

»Od jeseni bi trebalo da počne zamena ličnih karata novim, koje će biti urađene po evropskim standardima. Takođe, od 1. januara 2024. godine, Srbija će početi sa izdavanjem novih pasoša«, najavio Todorić.

Osim zakonskih akata, za pristup liberalizaciji viznog režima sa EU, Srbija mora nastaviti proces modernizacije kontrole granica, kao i borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i ljudima.

Cilj Vlade je da Srbija dobije status kandidata za prijem u EU do kraja 2024.godine, što je moguće samo ukoliko u bude nastavljeno uspešno sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ubrzan proces reformi. Iako postoji čvrsto opredeljenje zvaničnog Beograda da uspešno bude završena saradnja Srbije sa Haškim Tribunalom i rešen status Kosova i Metohije, politički eksperti ne odbacuju mogućnost da prilikom rešavanja tih pitanja može doći i do privremenog usporavanja evropskih integracija. Medjutim, niko ne dovodi u sumnju da će potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, prvog ugovora sa EU, Srbija ući u čvršći integracioni proces koji se više ne može zaustaviti, bez obzira na eventualne krize u budućnosti.

03. avgust 2024.

REGIONALNA SARADNJA U OBLASTI OBRAZOVANJA

Evropska unija kontinuitrano radi na izgradjivanju obrazovnih sistema utemeljenih na kvalitetu, efikasnosti, modernizaciji i stručnosti. Obrazovanje i razvoj ljudskih potencijala, koje je kao ciljeve Lisabonske strategije na početku ovog milenijuma postavila EU, predstavlja ključne izazove i za zemlje Jugoistočne Evrope i njihovu budućnost. Prilog Sandre Pekić.

Ciljevi koje je EU postavila u toj oblasti bili su veoma ambiciozni, pa se pristupilo revidiranju Lisabonske agende 2024.godine. Nova strategija ima jače mehanizme za sprovodjenje osnovnog cilja kojim se predviđa da do 2024. godine EU postane najkompetentnije i najkonkurentnije društvo zasnovano na znanju. Strategija sprovođenja nije utemeljena na čvrstom zakonodavstvu, već na smernicama koje pomažu članicama EU i kandidatima da uporede iskustva i najbolja primene u svojoj sredini. Upravo ta razmena znanja u izgradnji sopstvenih obrazovnih sisitema je od velikog značaja za zemlje jugoistočne Evrope, smatra Višnja Samardžija iz hrvatskog Instituta za medjunarodne odnose, koji proučava rezultate evro-integracija delova regiona.

Iako je procenjeno da je do danas ostvareno oko 70 odsto Lisabonskih ciljeva, čelnici iz Brisela su prošle godine zacrtali kao prioritetne upravo investicije u inovacije i obrazovanje, razvoj malih i srednjih preduzeća i ulaganje u ljudske resurse. Samardžija kaže da je interesantan podatak da bogatije zemlje Unije imaju veći ulog i zadatke od onih manje rezvijenih.

»Naime, manje razvijene države moraju oko 60 odsto sredstava iz strukturnih fondova Unije usmeriti na Lisabonske ciljeve, dok jače razvijene zemlje moraju izdvojiti čak 75 odsto. Zemlje Balkana su prošle godine prvi put pomenute u vezi realizacije Lisabonske strategije, kada je rečeno da će se njeno primenjivanje reflektovati na pristupnu politiku EU prema regionu «, kaže Samardžija.

Zajednički i posebni nacionalni programi tako predviđaju povezivanje nauke i informacionih tehnologija sa proizvodnim i uslužnim delatnostima, kao i rešavanje pitanja kontinuiranog obrazovanja. Ta pitanja su od posebne važnosti za region Jugoistočne Evrope, smatra Samaržija. Iako Lisabonska strategija nije obavezna za zemlje koje u su procesu pridruživanja, insistiranje na razvoju znanja koji će stvoriti nova radna mesta i inovacijama kao temelju budućeg razvoja EU, može samo doprineti opštem napretku u zemljama koje je primenjuju. Ukoliko se uzme u obzir činjenica da zemlje JI Evrope mogu računati na evropske predpristupne fondove, ta sredstava bi trebalo koristiti za ulaganje u bolji sistem obrazovanja prilagodjen konkurentnom i promenljivom evropskom tržištu rada. Zapadni Balkan bi trebalo da sledi primer Irske, koja je od fondova EU povukla oko 17 milijardi evra, od čega je trećinu sredstava usmerila na razvoj ljudskih potencijala i obrazovanje.

Samardžija je istakla da iskustvo Hrvatske, koja je najdalje stigla u evropskim integracijama među zemljama regiona, pokazuje da EU insistira ne samo na izradi dokumenata kojima se odredjuju ciljevi, sredstva, odgovornosti i rokovi, već i na njihovom uspešnom sprovodjenju. Zato je potrebno što pre izgraditi strategiju i odgovarajuće kapacitete, kaže Samardžija. Reforma obrazovanja nije obaveza zemalja kandidata, ali je standard kojem zemlje Balkana moraju težiti ukoliko žele da budu deo Evropske unije, zaključuje Višnja Samardžija iz hrvatskog Instituta za medjunarodne odnose.

26. jul 2024.

NACRT ZAKONA O UDRUŽENJIMA – OKRUGLI STO

Država Srbija neće odustati od stvaranja čvrstog i stabilnog civinog društva i sistema vrednosti kakav postoji u svim modernim evropskim državama. Zato je važno zakonski institucionalizovati položaj nevladinih organizacija koje su jedan od najvažnijih razvojnih potencijala društva, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić otvarajući okrugli sto o Nacrtu zakona o udruženjima u Beogradu. Izveštava Sandra Pekić.

Strateško opredeljenje Srbije nije da postane članica EU iz formalnih, već iz suštinskih razloga, rekao je predsednik Tadić dodajući da je glavni cilj da se srpsko društvo izgradi po evropskom modelu. Prema njegovim rečima, uredjivanjem delovanja civilnog i nevladinog sektora po evropskim standardima Srbija će se na još jednom polju približiti ulasku u EU.

»Želimo da živimo u slobodnoj državi u kojoj postoji sloboda govora i mišljenja. Ovaj zakon će omogućiti ostvarivanje još jednog od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na udruživanje«, rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je ocenio da se predloženim nacrtom zakona stvara najširi okvir za slobodu udruživanja gradjana koju će država moći da ograniči samo u izuzetnim situacijama, kao što je nasilno udruživanje radi rušenja ustavnog poretka, ugrožavanja teritorijalnog integriteta zemlje ili širenja verske i rasne mržnje.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Oliver Dulić je rekao da su nevladine organizacije u Srbiji u prošlosti pokazale veliku vitalnost. On je ocenio da je regulisanje delovanja civilnog društva jedan od prioriteta i izrazio uverenje da će predlog zakona o udruženjima biti usvojen u Parlamentu do kraja godine bez obzira na mogući otpor nekih političkih stranaka.

»Država samo zajedno sa nevladinim sektorom može da izgradi društvo i državu po meri čoveka savremene Evrope.«, ocenio je Dulić.

Predsednik srpskog Parlamenta je naglasio da zakonski treba urediti i način finansiranja nevladinog sektora. Prema njegovim rečima, time bi se sprečilo da nevladine organizacije postanu »ispostave krupnog kapitala i biznisa«, što se već dogodilo nekim medijima.

Nacrt zakona o udruženjima na kojem se radilo skoro sedam godina, uradjen je u saradnji Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, OEBS-a, Saveta Evrope i nevladinog sektora u Srbiji.

24. jul 2024.

PUTUJEMO U EVROPU

U okviru projekta “Putujemo u Evropu” 300 najboljih studenata Srbije, krenulo je na putovanje po zemljama Evropske unije. Cilj projekta je da se najboljim studentima omogući da se upoznaju sa kulturom, ljudima i vrednostima koje dominiraju u Evropi, kao i da u ulozi svojevrsnih ambasadora promovišu Srbiju. Reč je o obrazovanim mladim ljudima od kojih 30 odsto njih nikada nije prešlo državnu granicu, a većina je imala priliku da poseti samo susedne zemlje. Opširnije Sandra Pekić.

Organizatori projekta obezbedili su studentima pasoše sa šengen vizama, Inter Rail karte kojima je omogućena vožnja po svim zemljama EU, zatim studentske kartice koje donose brojne popuste, džeparac i promotivni materijal. Iz Beograda ih je ispratio potpredsednik Vlade Božidar Djelić koji je obećao da će Srbija učiniti sve da se krajem 2024.godine nadje na tzv. »beloj šengenskoj listi« i tako omogući svim gradjanima da bez problema putuju po zemljama EU. Na prijemu su bili i predstavnici Skupštine grada Beograda i Ambasade Austrije u Beogradu, koji su pomogli tu akciju.

Prva stanica na putovanju bio je glavni grad Austrije, Beč, gde je za studente iz Srbije upriličen svečani prijem u Diplomatskoj akademiji. Tom prilikom ih je pozdravila šef diplomatije zemlje domaćina Ursula Plasnik ističući da Evropa neće biti ujedinjena sve dok u njoj ne budu Srbija i sve zemlje Zapadnog Balkana. Plasnikova, je izrazila nadu da će mladi iz Srbije upoznati kulturne i društvene vrednosti Evrope i po povratku širiti taj evropski duh. Posle tri dana provedena u Beču, 300 studenata se po svom izboru, uputilo železnicama Evrope u ostale zemlje u kojima važi šengenski vizni režim. Najčešći izbor srpskih studenata odnosi se na zemlje južne Evrope - Italiju, Španiju i Portugaliju, a ne mali broj će posetiti i Francusku, Nemačku i zemlje Beneluksa. Inače, svaki student je poneo po 200 brošura pod nazivom "Srdačno Vaša Srbija", na 5 evropskih jezika, koje će deliti tokom putovanja na najvećim trgovima i tako gradjanima Evrope promovisati novu, otvorenu i prijateljsku Srbiju.

Predstavnici Evropskog pokreta u Srbiji koji već nekoliko godina ogranizuju akciju »Putujemo u Evropu« nadaju se da će uskoro svi gradjani Srbije imati osećaj da su gradjani Evrope i moći da bez viza putuju kontinentom. Prema njihovim rečima, kada se uzme u obzir činjenica da oko 70 odsto studenata u Srbiji nikada nije prešlo državnu granicu, projekat doprinosi da upravo najtalentovaniji mladi ljudi upoznaju Evropu i razmene iskustva sa vršnjacima iz drugih zemalja, razbiju obostrane predrasude i ostvare kontakte koji će doprineti ličnom razvoju. Ti najbolji predstavnici će takodje, doprineti promociji zemlje u inostranstvu, jer mladi obrazovani ljudi jesu jedan od najvažnijih potencijala Srbije u koji treba ulagati.

05. jul 2024.

PROFESOR CRNOBRNJA O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA SRBIJE

Iako političari u Srbiji optimistično najavljuju mogućnost ubrzane integracije zemlje u EU, unutrašnja politička situacija i sadašnji medjunarodni položaj ne približavaju nas kategoriji lakih i neospornih kandidata koji mogu brzo biti primljeni u EU, smatra profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu Mihajlo Crnobrnja. Opširnije Sandra Pekić.

Crnobrnja kaže da ne bi trebalo očekivati ubrzanje evropskih integracija Srbije na duži rok, podsećajući da su Austrija i Španija po osam godina pregovarale sa Briselom. Prema njegovim rečima, ubrzavanje privrednih i društvenih reformi koje su gotovo godinu dana bile prekinute mogu mnogo pomoći u tom procesu. Takodje, unutar Srbije bi trebalo povećati kritičnu masa zagovornika evropskog puta, jer kako smatra Crnobrnja, takvog konsenzusa u Srbiji još uvek nema.

»Promociju evropske ideje bi trebalo sprovoditi sistematično, kroz školski sistem, jer ne treba zaboraviti da će upravo današnji gimnazijalci biti ti koji će ulazak Srbije u EU dočekati u punoj radnoj snazi,« ističe Crnobrnja. Prema njegovom mišljenju, na spoljašnjem planu trebalo bi se više založiti da se relativno loš imidž Srbije brže prevazilazi. Moramo mnogo uspešnije da EU i njene gradjane uoznajemo sa svojim uspesima, ne samo u sferi sporta i kulturi, kaže Crnobrnja.

»Samo afirmativnim promovisanjem ostvarenja na istiniti način možemo promeniti negativan odnos prema Srbiji i vidjenje naše zemlje koje je još lošije nego što objektivno zasllužuje«, kaže Crnobrnja.

Mihajlo Crnobrnja, koji je bio specijalni savetnik za evropske integracije u vladi premijera Zorana Živkovića, ističe da bi na unutrašnjem planu trebalo više pažnje posvetiti neekonomskim aspektima pridruživanja kao što su civilno društvo, borba protiv korupcije, reforma bezbednosnih struktura i sudstvo. On smatra da u Srbiji postoji suštinska politička podela na deo koji iskreno veruje da je budućnost zemlje u Evropi i pripadnike evroskeptične struje koji insistiraju na odnosima u kojima važe »trgovačka« pravila uskladjivanja interesa. Podseća da ulazak u EU, kao i članstvo u klubovima, podrazumeva da svi moraju poštovati prihvaćena pravila, bez obzira na tzv.nacionalne interese. Prihvatanjem takvog tumačenja evropskih integracija biće lakše rešiti politička pitanja potpune saradnje sa Haškim tribunalom, statusa Kosmeta ali i modernizacije zemlje. Crnobrnja podseća da iz Brisela, stižu uveravanja da se integracija Srbije i rešavanje budućeg statusa Kosova neće dovoditi u medjusobnu vezu, odnosno da neće biti uslovljavanja. Medjutim, prema njegovoim mišljenju dosadašnja iskustva pokazuju da se do odluka u glavnim telima Unije dolazi kompromisom i usaglašavanjem svih članica, što usporava zaključivanje neophodnih sporazuma. Zato bi se moglo očekivati da rešavanje statusa Kosova i Metohije ipak donekle uspori pridruživanje Srbije. Medjutim, trebalo bi pretpostaviti da će to usporavanje ipak biti više političko nego formalno pitanje, kaže Crnobrnja, navodeći da će nastavkom reformi, Srbija sve više usvajati temeljne evropske vrednosti i približavati se kandidaturi za člana Unije.

15. jun 2024.

POSLE NASTAVKA PREGOVORA SA EU

Posle pauze od trinaest meseci, Srbija i Evropska unija nastavile su pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Tom prilikom, Evropski komesar za proširenje Oli Ren istakao je da je »SSP ključan korak u odnosima EU i Srbije, a njegova primena je ulaznica za dalje integracije«. On je naglasio da je nastavak pregovora posledica »konkretnih akcija« nove Vlade Srbije. Odmah posle odluke o nastavku pregovora, u Beogradu je organizovan četvrti sastanak Unapredjenog stalnog dijaloga vlade Srbije i Evropske komisije. O čemu su razgovarali predstavnici EU i zvaničnici u Beogradu i koji su sledeći koraci u približavanju EU, piše Dušica Maticki.

Tokom prvog dana sastanka, stručnjaci Vlade i Narodne banke Srbije predstavili su opštu ekonomsku situaciju u Srbiji i to, kako je navedeno u saopštenju, makroekoniomske trendove, fiskalne reforme, monetarnu i deviznu politiku i stanje platnog bilansa. U oblasti funkcionisanja tržišne privrede, teme su bile restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća i reforme kontrolisanih cena. Teme drugog dana sastanka predstavnika Evropske komisije i Vlade Srbije bile su posvećene reformi državne uprave i finansija, kao i saradnji u oblasti statistike sa Evropskom komisijom i drugim partnerima. Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković, govoreći o o uskladjivanju propisa sa pravnim tekovinama EU, ukazao je na značaj zakona o eksternom revizoru, čije se usvajanje očekuje u Narodnoj skupštini. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je istakao da je u oblasti monetarne politike najznačajniji zadatak - niska inflacija - već ostavren. Direktor u Generalnom direktoratu za ekonomiju i finansije Evropske komisije Antonio de Leća izrazio je uverenje da će nova vlada imati ključnu ulogu u poltičkim i ekonomskim reformama koje Srbiju čekaju na putu približavanja EU.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić, koji je i šef srpskog pregovarčkog tima, ocenio je da je da cilj zemlje da u »narednih nekoliko meseci okonča pregovore i parafira sporazum« i da do kraja 2024. godine postane kandidat za članstvo u EU. Medjutim, da bi ovaj ambiciozan plan bio i ostvaren Oli Ren je ponovio da je uslov za potpisivanje SSP »puna saradnja s Haškim tribunalom koja će dovesti do hapšenja i isporučivanja svih preostalih optuženika«.