Kultura

 

 

12. oktobar 2007.

MUZIČKI TELEKS

U Pančevu, gradu nadomak Beograda, uskoro jubilarno, deseto izdanje džez festivala. Međunarodni festival elektronske muzike "Dispeč" u Beogradu od 18. do 21. oktobra. Čuveni saksofonista Maseo Parker (Maceo), sinonim za fanki i dzez muziku, odrzace koncert 18. novembra u glavnom gradu Srbije. O svemu opširnije u MUZIČKOM TELEKSU, koji je pripremila Milena Gluvačević.

  Kulturni centar Pančeva organizuje 27. i 28. oktobra, kao i 17. novembra, jubilarno, deseto izdanje Pančevačkog džez festivala, na kojem će nastupiti strane i domaće zvezde, poput Uroša Perića iz Slovenije, Eivind Aarset trija iz Norveške, Rob Bargad kvarteta (SAD/Austrija), Marka Đorđevića sa bendom Sveti (Srbija/SAD). Nastupiće i Beogradski Big Bend, pod dirigentskom palicom Ivana Ilića. Festival je koncipiran tako da svake večeri nastupaju po dva benda, dok prateći program obuhvata promociju monografije “Deset godina jazz festivala u Pančevu,” u kojoj se nalaze autentične fotografije, tekstovi, press zabeleške scenskih i izascenskih dešavanja tokom deset godina održavanja te manifestacije na više atraktivnih lokacija u Pančevu.

Međunarodni festival elektronske muzike "Dispeč" biće održan od 18. do 21. oktobra na više mesta u Beogradu. Na festivalu, koji publici predstavlja umetnike iz domena "cutting-edge music and related art", svoja dela predstaviće stvaraoci iz Nemačke, Austrije, Francuske, Španije, Norveške, SAD, Kanade i Srbije. "Dispeč" je prvi festival takve vrste u Srbiji, i jedan od retkih događaja posvećenih elektronskoj muzici u regionu. Prvi put je održan 2002. godine, i od tada je u izvedeno oko 80 performansa na različitim mestima u Beogradu. Iako je elektronska muzika rasprostanjena na srpskoj kulturnoj sceni, većina događaja je vezana za klupski i komercijalni pristup. Cilj "Dispeča" je da popuni praznine u takvom pristupu, kao i da podrži lokalne umetnike posebnim edukativnim programima, poput panela, prezentacija, seminara i radionica. Festival je 2005. godine dobio muzičku nagradu Kvarc elektronik (Qwartz Electronic) u kategoriji "najbolji događaj".

Čuveni saksofonista Maseo Parker (Maceo Parker), sinonim za fanki i džez muziku, u okviru evropske turneje, odrzaće koncert 18. novembra u Beogradu. Parkerov najnoviji album “School’s In” deveti je samostalni projekat tog džez muzičara koji je 90-ih godina započeo samostalnu karijeru kao frontmen sopstvenog benda. Njegov revolucionarni CD “Life on Planet Groove”, koji je izašao 1992. godine, sniman je uživo i ubrzo je postao omiljen među poklonicima fank muzike. Parkerov živi nastup, koji obično traje više od tri sata, ostvarenje je snova za ljubitelje bendova, kao što su: Grateful Dead, Phish, Moe i slični. Iako 62-godisnjak, Parker mladalačkom energijom dovodi publiku do euforije. Turneju počinje u Francuskoj, a nastupiće i u Belgiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Mađarskoj, Holandiji, Svajcarskoj, Nemačkoj, Českoj i Italiji.


11. oktobar 2007.

PESNIČKI SAMIT

»Susreti pisaca u Beogradu su izvanredna prilika da se književni stvaraoci iz raznih zemalja sveta međusobno upoznaju, razmene mišljenja i iniciraju buduću saradnju«, mišljenje je većine gostiju 44. međunarodnog susreta pisaca sa kojima je razgovarala Slavka Sunajko tokom njihovog boravka u glavnom gradu Srbije.

Beogradski susret pisaca je završen. Većina stranih gostiju, a bilo ih je oko pedeset iz preko dvadeset zemalja Evrope, Azije, Severne i Južne Amerike, poslednja dva dana proveli su zajedno sa svojim domaćinima iz Udruženja književnika Srbije u obilasku i susretima sa ljubiteljima poezije u Brankovini, rodnom mestu slavne srpske pesnikinje Desanke Maksimović, Loznici i Tršiću Vuka Stefanovića Karadžića, oca srpske književnosti i kulture, Sremskim Karlovcima i Stražilovu, Čačku, Bijeljini iz Republike Srpske, kao i na Kosovu i Metohiji, gde su posetili neke od srpskih enklava.

Na nizu okruglih stolova ugledni književnici svakodnevno su raspravljali na teme: Svet danas i (moja) književna radionica; Bertold Breht: „Kakva su ovo vremena kada je razgovor o drveću zločin?"; Tečni kristal ekrana i hartija i, kao i uvek, Hoću da kažem. Pisci sveta izrazili su mahom strepnju, ne samo za umetnost, nego i za dobrobit čovečanstva koje je zašlo u treći milenijum nove civilizacije. Tako je Ruben Palma, iz Danske u besedi naslovljenoj «O vremenima i drveću Bertolda Brehta» izrazio veliku zabrinutost za ćutanje nad «užasima brojnim». Citirajući velikog Brehta, on kaže:»Možda svest da živimo u mračnim vremenima nije dovoljno objašnjenje zašto se o užasima ćuti, zašto ih skrivamo bezopasnim ćaskanjem. Drugim rečima: mnogo više je izopačenosti u ovim vremenima, ne radi se samo o mraku. Zbog toga je bilo potrebno postaviti pitanje iako je odgovor poznat». Njegov kolega po peru Žermen Drogenbrot, iz Španije se pita: »Šta je sa poezijom danas, kada većina pesnika živi u šumama nebodera? Da li oni mogu da nastave da cene lepotu prirode, ako je njeno graciozno lice prekriveno borama i ožiljcima, ako je vazduh zagađen, a sunčevi zraci uzrokuju bolest? Da li je govoriti ili pisati o drveću, kao što se pita Bertold Breht, izašlo iz mode, da li je zločin?». Gost iz SAD Džejms Skali poredi pisce sa «zastavama lutalicama», ističući da globalni imperijalizam uništava povesti kulturne borbe i duhovnu težnju. «Za ime sveta, kako to uprizoriti? Kada je kultura stavljena u službu dominacije i prevare, kakva autentična kultura je uopšte moguća? Kakva književnost bi bila adekvatna da prikaže istorijsku stvarnost? Ili provocira?» O krizi duha kao temelju krize civilizacije, Brehtovom stihu o drveću i zločinu, nastalom negde između 1936. i 39. godine, kada je, prognan iz nacističke Nemačke, boravio u Danskoj govorili su, uglavnom, sa zabrinutošću mnogi ugledni gosti susreta u Beogradu.

U poređenju sa zabrinutošću gostiju glavnog grada Srbije kada je u pitanju budućnost književnosti i ljudskog društva uopšte, reči posvećene susretu su daleko optimističnije i pokazuju svu ljubav pesnika prema ovoj značajnoj kulturnoj manifestaciji. U intervjuu za naš Radio, Jorgos Petropulos, ugledni književnik iz Grčke kaže: «Mnogo mi se dopada ideja o organizovanju međunarodnog susreta pisaca, kao što je ovaj u Beogradu, jer je to najbolja prilika da se pisci iz raznih zemalja sveta upoznaju sa književnim stvaralaštvom drugih zemalja, da upoznaju njihov temperament i način mišljenja. Za mene je to svojevrsni pesnički samit na kome raspravljamo o raznim zanimljivim temama, u kojima, moram da priznam, uživam». Poznati poljski pisac, pesnik i prevodilac, priređivač antologije srpske poezije XX veka, kapitalnog dela predstavljenog na susretu, Gžegož Latušinski impresioniran je susretom pisaca u Beogradu, a naročito činjenicom da traje već četrdeset i četiri godine. «To je jedan most koji uspostavlja srpska poezija i pisci iz Srbije sa svetom, što je, svakako, jedna velika vrednost ne samo za kontakte stvaralačkih sredina Evrope već i celog sveta». A, na rastanku, većina njih sa kojima sam razgovarala izrazila je želju da ponovo dođe u Beograd jer, kako su rekli, »lepo je videti koliko široko Srbija otvara vrata poeziji i spisateljstvu svih zemalja sveta i koliko pruža izvanrednu priliku i nudi fantastičan put ka predivnoj publici koja zaista zna da uživa u poeziji«.


10. oktobar 2007.

 SRPSKA KULTURNA BAŠTINA RASUTA PO SVETU

U svetu ima mnogo biblioteka, galerija, muzeja koji čuvaju predmete srpske kulturne baštine, koji su tokom vekova na razne načine odlazili iz Srbije. Kada se nekima udje u trag, ili se eventualno vrati u Srbiju, onda to predstavlja posebnu radost. Desilo se to nedavno sa knjigom "Nikoljsko jevandjelje" iz 14 veka, uradjeno je sto numerisanih kopija za kulturno istorijske institucije Srbije. Piše Ljiljana Sindjelić Nikolić.

"Putovao sam službeno u Irsku i znajući da je tamo naše Nikoljsko jevandjelje, javio sam se direktoru biblioteke i galerije Čester Biti u Dablinu i pitao da li mogu da dodjem i vidim i dobio odgovor: "Naravno, dodjite!". Jedva sam čekao da vidim tu srpsku svetinji, bilo je uzbudljivo držati rukopis iz 14 veka koji je iz Srbije davno otišao", priča Vladimir Davidović načelnik službe za medjunarodnu saradnju Ministarstva pravde.

Nikoljsko jevandjelje

 

Kako je Nikoljsko jevandjelje stiglo do Irske? Na početku valja reći da je ova knjiga jedan od najlepših primeraka srpskih rukopisnih knjiga 14 veka. Pisana je u manastiru Nikolje u Ovčarsko kablarskoj klisuri, gde je više stoleća radila, pored ostalog, i prepisivačka škola. U vreme kada se srpska vojska u prvom svetskom ratu povlačila ka jugu, preko Albanije, Nikoljsko jevandjelje stiže sa vojnicima do Kosova. U to vreme Englezi imaju koncesiju na Trepču, pa se na Kosovu nalaze brojni rudarski inženjeri iz Engleske. Nadzorni organ za tu kompaniju je Ser Čester Biti, izvanredan kolekcionar starina, koji moli svoje inženjere da na Kosovu kupe sve ono što im se čini vrednim. Tako i knjiga Nikoljsko jevandjelje odlazi sa Kosova iz Srbije. U želji da je ipak nekako vrati gospodin Davidović dobija dozvolu direktora biblioteke u Dablinu dr Majkla Rajana da napravi sto kopija ove knjige. To je i uradjeno, pa se sada kopija Nikoljskog jevandjelja nalazi u manastiru Nikolje i još nekim manastirima Srpske pravoslavne crkve, uključujući i Hilandar na Svetoj Gori, poklonjena je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pojedinim biblioteka u zemlji i inostranstvu, fakultetima.

"Moja osnovna poruka je zapravo da ovo bude jedna iskrica, žižak, kandilo u mraku svakodnevice kako bi pronašli načine da se srpsko rasuto blago na bilo koji način vrati u zemlju. Takodje sam želeo da podstaknem istraživače da nastave sa traganjem i analiziranjem srpske istorije, jer se naše blago nalazi u Beču, Londonu, Parizu, Moskvi, Kopenhagenu", kaže Vladimir Dimitrijević.

Odavno je poznata krilatica da su Srbi svoju kuću podigli na sred puta, da su ovim krajevima prolazile brojne vojske, da se mirni periodi broje godinama a ne decenijama. Onda i ne čudi što su mnoge srpske dragocenosti na razne načine ušle u evropke, pa i prekomorske zbirke. Jednu grupu rasejanih spomenika čine darovi srpskih vladara, vlastele, crkvenih velikodostojnika uglednim ljudima drugih zemalja. Još je prvi srpski arhiepiskoj Sveti Sava nosio vredne poklone u Jerusalim, Svetu zemlju. Primer ovakvog darivanja je ikona sv. Petra i Pavla s kraja XIII veka darovana trezoru Sv. Petra u Rimu. Poznati su i pokloni srpskog kralja Stefana dečanskog i cara Dušana bazilici sv. Nikole u Bariju. U katedrali u Pjaćenci nalaze se i dva vredna krsta sv. Save izradjena od srebra i zlata. Na Sinaju, u manastiru Svete Katarine, monasi čuvaju brojne srpske dragocenosti koje im je poklonio Sveti Sava, srpski kraljevi Dragutin i Milutin.

Zabeleženo je da su dragocenosti tokom vekova i prodavane uglavnom iz razno raznih razloga, ali obično zbog nemaštine i gladi. Tako recimo, austrijska nacionalna biblioteka poseduje zbirku od 27 značajnih srpskih rukopisa koje su posle grčkog ustajka 1827. godine, prodali monasi manastira Hilandara, prinudjeni na to zbog gladi koja je tada zavladala na Svetoj Gori. Poznato je takodje, da je i otac savremenog srpskog jezika Vuk Karadžić često prodavao zbirke rukopisa i starih štampanih knjiga, pa se danas veći deo tog blaga nalazi u Beču.

Pomenimo ovde i da se u Britanskom muzeju čuva Četvorojevandjelje iz XIV veka a čuveni Hvalov zbornik u Univerziteskoj biblioteci u Bolonji. Takodje, najraskošnije iluminirani glagoljski kodesks tzv. Hrvojev Misal je u Topkapi muzeju u Istanbulu. Vrednih knjiga ima i u Berlinskoj biblioteci, pa u parijskoj Nacionalnoj biblioteci. Danski slavista Gunar Svans dugo godina se bavi izučavanjem štampanih i rukopisnih knjiga iz Srbije koje se nalaze u Kraljevskoj biblioteci u Kopenhagenu. Veliki broj srpskih srednjevekovnih rukopisa, ikona, crkveni predmeti nalaze se širom Rusije.

Takodje, vredni predmeti srpske kulturne baštine često su kao ratni plen odlazile u zemlje oficira i vojnika koji su ovde bili na bojištima. Tako je recimo iz manstira Privina Glava iz Vojvodine, odneta knjiga "Srpski Pslatir," raskošno ilustrovan rukopis iz druge polovine XIV veka. Prema nekim zapisima knjiga je uradjena za srpsku caricu Jelenu, suprugu cara Dušana. Ovu knjigu je iz manastira kao ratni trofej odneo bavarski oficir i kao svoj dar priložio biblioteci bavarskog manastira Gottesyell, da bi kasnije dospeo u Nacionalnu biblioteku Bavarske, gde se i danas nalazi.

Poslednjih meseci govori se o povratku delova moštiju srpskog kralja Milutina, koji su odneti sa Kosova i Metohije u Bugarsku. Danas se nalaze u Sofiju, a kako je najavljeno, uskoro bi deo moštiju trebalo da bude vraćen u zadužbinu kralja Milutina manastir Banjsku na KiM, koji je poslednjih godina obnovljen.

Akademik Dejan Medaković, koji je ceo život posvetio istraživanju srpske kulturne baštine, očekuje da se pripremi katalog srpskih umetničkih starina u inostranstvu. "Ovakav katalog bio bi najupečatljivije svedočanstvo o visokom stepenu srpske srednjevekovne kulture i vrhunski dokaz o neuništivoj moći da i u najnepovoljnijim istorijskim uslovima, Srbi sebe potvrde kao istorijski narod i tako posvedoče o svojoj trajnoj i nedeljivoj pripadnosti kulturnoj tradiciji Evrope", napisao je Dejan Medaković.


10. oktobar 2007.

NAGRADA «IVO ANDRIĆ» URUČENA GORANU PETROVIĆU

Književniku Goranu Petroviću danas je svečano uručena nagrada «Ivo Andrić» za zbirku priča «Razlike», u izdanju Politike i Narodne knjige, koja je proglašena najboljom u 2006. godini. Uručenje nagrade upriličeno je u Zadužbini posvećenoj našem nobelovcu, u sklopu obeležavanja 115 godina od njegovog rodjenja. Detaljnije u izveštaju Slobodana Živanovića.

Obrazlažući odluku, predsednik žirija Andrićeve nagrade Miroslav Egerić je naglasio da je knjiga pripovedaka «Razlike» delo majstora koji pouzdano razvija fabularne situacije u kojima se odvija život junaka, sa preciznim otiscima i predela i ambijenata. «Sa izvesnim iskustvom istraživačke, postmoderne staze u formi, ali i Andrićevski preciznog stila i prostranoga vidika, Goran Petrović bogati našu pripovednu prozu lepim i visokim rezultatom» - rekao je Egerić.

Zamoljen da za naše slušaoce kaže šta mu znači ovo priznanje i koliko je ono obavezujuće, s obzirom da nosi ime jednog nobelovca, Petrović je rekao da nagrade jesu važne jer obraćaju pažnju javnosti na jedno književno delo, ali da one ipak nisu suština književnosti. «Književne večeri, nagrade, tiraži i prevodi nisu suština kjniževnosti. Suština književnosti je onaj trenutak kada čovek nešto stvara – bez obzira da li će to završiti u korpi za otpatke ili neće...Uvek sam voleo Andrićevu prozu i iz nje vrlo konkretno učio. Sećam se da sam, pre 10-15 godina, proučavao koji je to odnos kada Andrić prepričava i onog direktnog obraćanja njegovih junaka» - napomenuo je laureat.

Goran Petrović jedan je od najtalentovanijih srpskih pisaca koji su se na srpskoj književnoj sceni pojavili u proteklih dvadesetak godina. Rođen je u Kraljevu 1961. godine. Studirao je jugoslovensku i srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Petrović se pre svega nametnuo kao romanopisac, ali je trag ostavio i u sferi pripovetki i priča. Od njegovih dela pomenimo knjigu kratke proze Saveti za lakši život (1989), zatim romane Atlas opisan nebom (1993), Opsada crkve Svetog Spasa (1997), roman Sitničarnica «Kod srećne ruke» (2000), zbirku pripovedaka Bližnji (2002) i dramu Skela (2004). Dobitnik je više nagrada - stipendije Fonda Borislava Pekića, «Prosvetine» nagrade, nagrade «Meša Selimović», NIN-ove nagrade za 2001. godinu, nagrade «Borisav Stanković» i drugih. Goran Petrović stekao je pristalice ne samo medju domaćom, već i čitalačkom publikom u inostranstvu. Njegove knjige prevodjene su na dvanaest jezika.

Petrović je 32. dobitnik nagrade «Ivo Andrić».


10. oktobar 2007.

POP ROK FLEŠ

Poštovani slušaoci, ovonedeljno izdanje rubrike POP ROK FLEŠ u kojoj predstavljamo zabavnu muzičku scenu Srbije posvećujemo bendu BUKOWSKI, koji već dugo opstaje na srpskoj demo sceni, a sada je konačno na pragu uspeha da iz tog statusa pređe u grupe sa objavljenim izdanjem. Pripremila Milena Gluvačević.

Bend BUKOWSKI osnovala je još 1994. godine, grupa srednjoškolaca – Predrag Djordjević, Petar Eror i Dragan Milojević, koji je od pre nekoliko godina i prevodilac na našem radiju. Već tada razvila se karakteristika koja je bila ideja vodilja ove grupe, tj. da je od samog početka naglasak bio na stvaranju originalne autorske muzike umesto sviranja takozvanih „obrada“, što je tipično za početničke napore na muzičkoj sceni.

Kao i kod mnogih drugih demo grupa, prvi period rada bio je obeležen personalnim promenama i traganjem za onim što obično nazivamo karakterističnim zvukom, odnosno identitetom grupe. Do toga konačno dolazi 2000. godine, sa pridruživanjem Branka Milojevića, a ubrzo zatim bend pravi i prve demo snimke, te zahvaljujući njima počinje da nastupa i na svirkama van Beograda. Ipak, moglo bi se reći da ključni momenat dolazi sa nastupom na Gitarijadi u beogradskom naselju Rakovica, 2000. godine, na kojoj Bukowski pobeđuje, i pravi prve snimke u profesionalnom studiju. Tu priliku koriste da snime dve pesme „Čekajući tebe“ i „Tvrd kao kamen“, koje su poslali u kultnu emisiju „Demo Express“ radija 202. Pomalo neočekivano, čak i za članove benda, obe pesme nalazile su se na prvom mestu top-liste ove emisije, u ukupnom trajanju od 19 nedelja, a pesma „Tvrd kao kamen“ objavljena je na kompilaciji Demo Express 202, u izdanju PGP RTS. Ubrzo dobijaju i poziv da nastupe na legendarnoj Gitarijadi u Zaječaru, 2002. godine. Zahvaljujući televizijskom pokrivanju tog festivala, Bukowski stiče još širu bazu fanova i svira u još nekoliko gradova po Srbiji.

U trenutku kada je izgledalo da će Bukowski već tada snimiti svoj prvi album, grupa su napustila dvojica originalnih članova, što je dovelo do krize u radu benda, prevashodno zbog nemogućnosti da koncertno podrže snimljeni materijal.

Ipak, u skladu sa imenom svoje najpoznatije pesme, grupa uspeva da se nakon nešto više od godinu dana konsoliduje u promenjenoj postavi i sa novim članovima. Već prvi nastupi pokazali su da ih publika nije zaboravila, kao i to da nisu izgubili na koncertnom kvalitetu. Najzad, očekuje se i konačna realizacija izdavanja debi albuma i dolazak grupe Bukowski na mesto koje joj na rok sceni pripada.


09. oktobar 2007.

SEĆANJE NA ČE GEVARU

Pre 40. godina, 9.oktobra 1967. u prašumama Bolivije ubijen je revolucionar Ernesto Če Gevara. Tim povodom, beogradska izdavačka kuća "Geopoetika" objavila je knjigu SEĆANJA, MOJ ŽIVOT UZ ČE GEVARU Aleide Marć, supruge slavnog aragentinskog revolucionara. Na predstavljanju knjige bila je Slavka Sunajko.

  Aleida Marć je decenijama odbijala da zapiše svoja sećanja na zajednički život sa Ernestom Če Gevarom. Čak je odolevala i svom dugogodišnjem prijatelju Italijanu Đuzepeu Ćekoniju. Ali, posle deset godina ubeđivanja, a uoči 40. godina od Čeove smrti, pristala je i predočila ispovest o ljubavi i zajedničkoj revolucionarnoj borbi. "Ovo je onaj završni, revolucionarni put dvoje ljudi koji su se upoznali 1959. godine na Kubi, zavoleli i venčali. Od tog trenutka, Aleidin se život stapa s neobičnom Čeovom ljudskom i političkom avanturom", istakao je na predstavljanju knjige SEĆANJA, MOJ ŽIVOT UZ ČE GEVARU direktor "Geopoetike" Vladislav Bajac. Autobiografsko pripovedanje ove odlučne i istovremeno nežne žene, u kojoj se na volšeban način objedinjuje ljubav i borba, pre svega je svedočanstvo o jednom životu. O životu izloženom opasnostima, proživljenom s izuzetnom hrabrošću, čak i posle tragičnog Čeovog kraja, 1967. Ovo je priča, još uvek veoma živa, o jednom mitu i o apsolutnoj ljubavi.

Na predstavljanju direktor "Geopoetike" Bajac je istakao da je srpsko izdanje štampano iz Aleidinog rukopisa i pre originala na španskom jeziku. Do sada je samo objavljeno izdanje na italijanskom, u znak zahvalnosti Aleidinom dugogodišnjem prijatelju Ćekoniju. Srpsko izdanje je ekskluzivno čak i u odnosu na italijansko jer od ukupno sedamdeset i četiri fotografija iz privatnog albuma Aleide Marć de la Tore, dvadeset i devet objavljeno jedino u ovom, Geopoetikinom izdanju. On je, takođe, najavio dolazak Čeove ćerke Aleide Marć Gevara u Beograd, na predstojeći Sajam knjiga.


09. oktobar 2007.

KULTURNA HRONIKA

U Kragujevcu je u toku je Međunarodni pozorišni festival malih scena „Joakiminter Fest“. Predstava "Pupoljci" beogradskog reditelja Stevana Bodrože, po motivima poezije Vaska Pope, izvedena nedavno u rumunskom gradu Rešica. Srpski filmovi na Solunskom filmskom festivalu. O svemu opširnije u KULTURNOJ HRONICI koju je pripremila Milena Gluvačević.

  Međunarodni pozorišni festival malih scena „Joakiminter Fest“ otvoren je u Kragujevcu predstavom “Porodične priče” poznate beogradske autorke Biljane Srbljanović, u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, u režiji Jovice Pavića. Prve večeri ove manifestacije, čija je tema “Lice i naličje”, izvedena je predstava Bitef teatra iz Beograda “Prevara” Harolda Pintera, u režiji Žanka Tomića, a do 14. oktobra predstaviće se i pozorišta iz Rumunije, Rusije, Španije, Slovačke, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Rumunije i Srbije. Pažnju publike posebno je privukao slovenački kamerni teatar, koji će 10. oktobra izvesti Čehovljevog “Ivanova”, u režiji Romana Polaka, a dan kasnije mostarsko Narodno pozorište predstaviće se čuvenim delom “Derviš i smrt” Meše Selimovića, u režiji Erola Kadića, dok ce Beton hala teatar iz Beograda izvesti “Antigonu” Bertolta Brehta, u režiji Ivane Vujić. Planirani su i razgovori sa stvaraocima koje će voditi pozorišni kritičar i pisac iz Beograda Slobodan Savić.
Biljana Srbljanović

Predstava "Pupoljci" po motivima poezije Vaska Pope u izvođenju Profesionalnog pozorišta na rumunskom u Vojvodini, igrana je nedavno u rumunskom gradu Rešica. U pokušaju da se u scenskoj formi prenese poetski jezik Vaska Pope, beogradski reditelj Stevan Bodroža koristio je simbole koji su omogućili da se oseti emotivna, duhovna i tematska složenost lirike ovog velikana. Dramatizaciju predstave radila je Sanja Domazet, a scenografiju Anđela Dan. Profesionalno pozorište na rumunskom u Vojvodini, nastupilo je kao počasni gost prilikom održavanja 3. nacionalnog simpozijuma o režiji u Rumuniji.

Na 48. Solunskom festivalu koji će se održati od 16. do 25. novembra biće prikazan i film“Klopka“ Srdana Golubovića, koji je kandidat Srbije za Oskara. Pored toga, u ovogodišnjoj konkurenciji za nagradu „Balkanskog fonda“ među trinaest odabranih projekata naći će se i dva iz Srbije. Jedan je scenario za film „Turneja“ Gorana Markovića, a drugi je koprodukcijski eks yu omnibus „Neke druge priče“, koji su pisale rediteljke iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Ovi projekti biće javno predstavljeni pred evropskim producentima i članovima žirija, koji će nagraditi najbolja četiri.


08. oktobar 2007.

MUZIČKI TELEKS

U prestonici Srbije u toku su 39. beogradske muzičke svečanosti. Beogradska filharmonija sa velikim uspehom gostovala u Francuskoj. Predstavnici Srbije učesnici muzičke konferencije REGION, u Budimpešti. O svemu opširnije u MUZIČKOM TELEKSU, koji je pripremila Milena Gluvačević.

  Simfonijom broj 2 Uskrsnuće u c-molu kompozitora Gustava Malera, u petak su u Sava centru otvorene Beogradske muzičke svečanosti (Bemus), 39. po redu. Na koncertu Simfonijskog orkestra i hora RTS kojim je dirigovao Bojan Suđić, nastupio i čuveni sopran iz Bratislave Luba Orgonašova, kao i slovenačka operska zvezda Marjana Lipovšek, jedna od najpoznatijih svetskih mecasoprana.

Organizatori Bemusa su za početak svečanosti, koje je zvanično otvorio umetnički direktor Sreten Krstić, priredili pravi multimedijalni spektakl, a izvedbu Malerovog najuspešnijeg dela pratitila i video projekcija u režiji Miloša Đukelića.

Inače, Simfonija broj 2 je dobila naziv Uskrsnuće po istoimenoj pesmi Fridriha Gotliba Klopštoka koja je inspirisala Malera za peti stav simfonije. Prvi stav predstavlja pogrebne svečanosti, a drugi je podsećanje na srećne trenutke iz života preminulog. U trećem stavu se na život gleda kao na besmislenu aktivnost, dok je četvrti želja da se od besmisla pobegne. Kraj simfonije predstavlja nadu u bolji, transcendentalni život.

Beogradska filharmonija održala je nedavno veoma uspešan koncert u Strazburu. Naša ambasadorka u Savetu Evrope Slađana Prica rekla je da je to bio centralni događaj polugodišnjeg predsedavanja Republike Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope. Orkestar je u Strazburu prvi put svirao na novim instrumentima i sve se završilo - sa tri bisa i publikom na nogama koja je ovacijama ispratila Beogradsku filharmoniju, maestra Uroša Lajovica i violinistu Roberta Bokora. Bila je to lepa nagrada za izvođenje „Lirske poeme” Vasilija Mokranjca, Trećeg koncerta za violinu i orkestar Kamija Sen-Sansa i Pete simfonije P. I. Čajkovskog, a potom i za ono što su odsvirali na bis: Hristićevu „Grlicu”, uvertiru „Ruslan i Ljudmila” M. Glinke i „Marš na Drinu” S. Biničkog.

Muzička konferencija „RegiON!“, u organizaciji „Music Export Hungary“, otvorena je nedavno u Budimpešti, uz učešće predstavnika muzičke industrije i muzičara iz zemalja Srednje i Istočne Evrope, uključujući i Srbiju.
Glavni cilj ove ambiciozno zamišljene konferencije je okupljanje organizatora velikih muzičkih događaja iz zemalja Istočne Evrope i njihovo povezivanje u jedinstvenu mrežu koja bi obuhavtila ovo veliko tržište čije mogućnosti još nisu dovoljno iskorišćene.


04. oktobar 2007.

KULTURNA PANORAMA

SVI TRENUCI SU TU I NIŠTA NE PRESTAJE DA BUDE - LATUŠINSKI

Predstavljanje antologije srpske poezije XX veka bio je jedan od najznačajnijih događaja na upravo završenom 44. beogradskom susretu pisaca. Ovo kapitalno delo priredio je i na poljski preveo Gžegož Latušinski (Grzegorz Latuszynski), poznati književni stvaralac iz Poljske. Sa njim je razgovarala Slavka Sunajko.

Rad na antologiji trajao je više godina i zahtevao je veliki trud i znanje o srpskoj književnosti, rekao nam je Latušinski, objašnjavajući kako je došao na ideju da srpsku poeziju XX veka predstavi čitalačkoj publici Poljske. »Po struci sam slavista a u nekadašnjoj Jugoslaviji sam proveo oko deset godina. Bio sam lektor poljskog jezika na Univerzitetu u Beogradu, zatim dopisnik i kulturni ataše u našoj ambasadi. Tokom tog perioda imao sam prilke da upoznam brojne srpske pisce, sa kojima sam se družio i prijateljovao. Prevodio sam prozu Miloša Crnjanskog, Borislava Pekića, Mirka Kovača i mnoge druge poznate pisce iz tadašnje Jugoslavije. Vremenom me privukla poezija, pa sam na kraju rešio da napravim antologiju srpske poezije XX veka», seća se Latušinski prvog susreta sa srpskim književnim stvaralaštvom.

Gžegož Latušinski

 

SVI TRENUCI SU TU I NIŠTA NE PRESTAJE DA BUDE je naziv antologije, za koji je Latušinskom poslužio jedan stih iz poezije mlade srpske pesnikinje Ane Dumović, sa kojom se završava ovo kapitalno delo. U antologiji je predstavljeno sto četrdeset i sedam pesnika i oko hiljadu poema. Podeljena je na dva dela: prvi koji se zove U SENCI RATOVA I TOTALITARIZAMA otvara Miloš Crnjanski, a drugi, pod nazivom IZ GENERACIJE U GENERACIJU, počinje stihovima Pere Zubca.

Zašto baš Crnjanski za početak? «Želeo sam da počnem sa Crnjanskim zato što je on obeležio XX vek u srpskoj književnosti. Takođe, smatram da se srpska poezija tokom prošlog veka razvijala pod jakim uticajem ovog velikog pisca. Bio je središnja ličnost u beogradskom modernističkom krugu, pisac koji je u svom životu i književnoj karijeri vrtoglavo preživeo nemire i prevrate prošlog stoleća. Profesor, diplomata, emigrant, u svet, opustošen, prazan, bez Boga, on svojim stihovima unosi blagost sveopšte, kosmičke ljubavi. Novo kosmopolitsko osećanje čoveka Crnjanski naziva sumatraizmom (po ostrvu Sumatra u Malajskom arhipelagu). Po meni sumatraizam je jedna velika filozofija, možda poetskog smisla, koja se rodila kada svet još nije bio tako povezan kao danas i, kako je tada govorio Crnjanski, sve što se dešava negde tamo ima veze sa nama i našim životom. To se može videti tek danas kada je svet pretvoren u jedno veliko globalno selo i kada su svi događaji povezani», kaže naš sagovornik.

Po rečima Latušinskog, kriterijumi za izbor pesnika je bio kvalitet i snaga njihovih stihova. «Za mene su pesnici, koji se nalaze u antologiji, svetskog formata, a njihova poezija se može razumeti na svim meridijanima. Mnogo pažnje posvetio sam i novoj srpskoj poeziji jer smatram da ona nosi mladalački dah, svežinu, i mislim da će je ona još više učvrstiti na svetskoj književnoj sceni», rekao je, između ostalog, poznati poljski književnik Gžegož Latušinski u intervjuu za Međunarodni radio Srbije.


03. septembar 2007.

POLITIKINA NAGRADA JIRGENU GOŠU

„Politikina" nagrada za najbolju režiju na 41. BITEF-u dodeljena je Jirgenu Gošu za predstavu "Magbet" teatra Šauspilhaus iz Diseldorfa, koja je tokom vikenda izvedena u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Pripremila Milena Gluvečević.

  Žiri "Politike" obrazložio je da predstavu MAGBET Jirgena Goša odlikuju usredsređenost i doslednost, preciznost i iscrpnost jezika i scenskih sredstava u ocrtavanju surovog, krvavog lica zla i zločina, bez ustupaka i povlašcivanja bilo koje vrste. Navodeći da je svet zla i zločinjenja u toj predstavi doslovno nečist, oduran, prljav, žiri je dodao da lice zla, ucrtano u spodobe i protuve kakve su Magbet i ledi Magbet, a onda i njihovi bliži i dalji izvodjači krvavih radova, "sja u punoj mračnoj svetlosti, niskosti, opakosti. "Bez pesničke, ili bilo koje druge aure, zlo je u predstavi ‘Magbet’ Jirgena Goša snažno i moćno progovorilo svojim prljavim, smrdljivim i krvavim jezikom".

Publicista Muharem Pervić je govoreći o ovoj predstavi istakao: "MAGBET Jirgena Goša neumoljiva je, žestoka rugalica čovekovoj nezakonitosti, prokazanoj i izneverenoj ljudskosti. Reditelj je zlu i zločinu oduzeo tragijsku i pesničku veličinu kako bi se zločinacka priroda čoveka opsednutog mračnim željama, opsesijama i prekomernostima svih vrsta, osobito željom za vlašću, ukazala u svojoj nagosti, strahoti, ogavnosti, krvi do kolena".

Nagradu lista "Politika", sliku poznatog srpskog umetnika Millana Tucovića, u ime Jirgena Goša primio je predstavnik nemačke ambasade Marko Čadež.


02. oktobar 2007.

MEĐUNARODNI SUSRETI UPRAVNIKA

NACIONALNIH TEATARA

Na Međunarodnim susretima upravnika nacionalnih teatara, koji su počeli danas u beogradskom Narodnom pozorištu, zaključeno je da je neophodno što pre formirati mrežu nacionalnih teatara u regionu. Izveštava Jelica Tapušković.

Ideja da se organizuju Međunarodni susreti upravnika nacionalnih teatara, koji se održavaju prvi put, potekla je iz saradnje Narodnog pozorišta u Beogradu sa Makedonskim nacionalnim teatrom iz Skoplja i Bugarskim nacionalnim teatrom iz Sofije. Cilj susreta je razmena informacija i bolje razumevanje situacija ne samo u ovim zemljama, već u celom regionu. U tom smisli, svi učesnici skupa su se složili da je neophodno formirati mrežu nacionalnih teatara, koja bi doprinela većoj saradnji, smanjenju troškova produkcije i upoznavanju publike sa novim produkcijama i izvođačima. Jedan od organizatora skupa, direktor Drame Narodnog pozorišta iz Beograda Božidar Đurović istakao je da bi ta asocijacija dovela do raznovrsnosti i saradnje nacionalnih teatara a koja bi pomogla da se objedini u evropski teatarski prostor. Prema njegovim rečima, to umrežavanje bi u regionalnom smislu bilo veoma značajno, jer zemlje u regionu, pre svega zemlje nastale raspadom bivše Jugoslavije nemaju mnogo prostora za izražavanje.

„Ovo je bazirano na sličnosti i želji da razmenimo različitosti naših pozorišta i kulturnih sredina, kao i pozorišnih modela, jer mi se čini da bi razmenom pozorišnih modela i pozorišnih iskustava doprineli da se reše problemi u nacionalnim kućama pozorišnog tipa za koje se najčešće u javnosti govori da nisu najbolje organizovane i da pripadaju jednom drugom vremenu", rekao je za naš radio Đurović.

Pored predstavnika nacionalnih teatara iz Srbije, Makedonije i Bugarske, učesnici ovog dvodnevnog skupa su i upravnici nacionalnih teatara iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Slovačke, Rumunije i Češke. Podršku skupu dali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i kulturni radnici Vida Ognjenović i Mirjana Dragićević Šešić.


28. septembar 2007.

OTVOREN 44. BEOGRADSKI SUSRET PISACA

"Od naših gostiju očekujemo da čujemo šta misle o današnjem trenutku kulture i umetnosti u svetu, uključujući sva nezaobilazna prateća pitanja na koja pisci nisu imuni – od politike i ekologije, od ekonomskih i drugih realija do futuroloških projekcija", istakao je na otvaranju 44. Beogradskog susreta pisaca u Zadužbini Ilije M. Kolarca predsednik Udruženja književnika Srbije Srba Ignjatović. Na otvaranju je bila Slavka Sunajko.

"Osnovni princip Susreta označiću kao želju za uzajamnim upoznavanjem", rekao je na otvaranju predsednik Udruženja Srba Ignjatović i dodao:"Bez obzira na sve veću povezanost i posledičnost planetarnih zbivanja, kao i efikasnost elektronskih komunikacija, književnost je i dalje duboko individualna umetnost. Pokušaji postmoderne nivelacije već danas se vidi da nisu urodili epohalnim plodovima".

 Srba Ignjatović

 

Govoreći o srpskoj književnosti, Ignjatović je naglasio:"Neke od još uvek najblistavijih svojih plodova moderna srpska književnost ostvarila je u prvim decenijama minulog veka. U isti mah je to bio i period njenog svestranog otvaranja prema svetu, prema drugim kulturama, obeležen pronicljivom radoznalošću. Tu vrstu modernosti naša književnost je unekoliko iznova dosegla posle Drugog svetskog rata, počev od ranih šezdesetih godina XX veka, zahvaljujući izvesnom, mada doziranom ideološkom otopljavanju".

Srpski pisci su oduvek delili sudbinu naroda. "O posledicama sankcija, bombaradovanja i medijske satanizacije moglo bi se govoriti detaljno i dugo, a pogotovu o otvorenim ranama poput najveće: Kosova i Metohije. Prilika je, međutim, da naši gosti slobodno provere svoje predstave i uobliče utiske. Nije samo stvar gostoljublja i tolerancije već upravo deo spomenute otvorenosti ta naša spremnost da saslušamo i primedbe, da čujemo dobronamernu kritičku reč".

A o cilju skupa je rekao:"Za saradnju, razmenu ideja, uzajamno prevođenje izbora, antologija i pojedinačnih knjiga i ostvarenja izuzetno smo zainteresovani, što će posvedočiti kako deo današnjeg programa, tako i promocije prevedenih dela što slede narednih dana. Cilj našeg skupa u tom smislu je i praktičan. Ovo je i prilika za razgovore i dogovore o svim mogućim oblicima saradnje. Želimo da naši gosti upoznaju Beograd i Srbiju u meri u kojoj je to tokom jednog boravka ostvarivo, ali bi bilo jednako dobro da ovi susreti posledično donesu i neke sasvim konkretne rezultate".

Udruženje književnika Srbije, po rečima njenog predsednika, se već godinama zalaže za osnivanje modernog muzeja srpske književnosti koji bi bio i dokumentacioni centar i elektronska baza podataka. "Verujemo da srpska književnost, umetnost uopšte i kultura zaslužuju da budu u permanentnoj a ne incidentalnoj komunikaciji i dijalogu sa svetom. I ovaj skup je jedan doprinos toj ideji", rekao je predsednik Udruženja književnika Srbije Srba Ignjatović obraćajući se piscima, koji će na skupu u Beogradu biti do 3. oktobra.

Susreti se nastavljaju plenarnim sednicama u svečanoj sali Udruženja književnika Srbije, na kojima će ugledni književnici raspravljati na teme:»Svet danas i (moja) književna radionica», «Bertold Breht: *Kakva su ovo vremena kada je razgovor o drveću zločin? *», «Tečni kristal ekrana i hartija» i, kao i uvek, «Hoću da kažem». Tokom boravka u Beogradu naši i strani književnici imaće i brojne susrete sa čitalačkom publikom na književnim večerima u različitim kulturnim institucijama glavnog grada ali i u više gradova u unutrašnjosti Srbije, među kojima su i srpske enklave na Kosovu i Metohiji.


27. septembar 2007.

24. MEMORIJAL NADEŽDE PETROVIĆ

Nagrada 24. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, gradu u zapadnoj Srbiji, ove godine dodeljena je ravnopravno umetnici Marijani Kastiljo Debal (Mariana Castillo Deball) iz Meksika, koja živi i radi u Berlinu, i Ireni Lagator iz Crne Gore. O ovoj prestižnoj kulturnoj manifestaciji, piše Slavka Sunajko.

  Na najstarijoj bijenalnoj izložbi u Srbiji, 24. Memorijalu Nadežde Petrović, predstavljeni su radovi šesnaest domaćih i stranih umetnika, posvećenih pitanju kako se nosimo sa sopstvenom prošlošću, kako naša sećanja utiču na percepciju stvarnosti i u kakvoj formi ta sećanja postaju vidljiva. Međunarodni žiri u sastavu: profesorka istorije umetnosti XX i XXI veka na Univezitetu u Kelnu Ursula Frone (Frohne), profesorka istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Lajpcigu Beatris fon Bizmark (Beatrice von Bismarck) i profesor slikanja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu Mileta Prodanović dodelili su nagradu Memorijala Marijani Kastiljo Debal za instalaciju "Niko nije bio sutra" koja nudi alternativnu formu istorije i Ireni Lagator za rad "Izvan sećanja", omaž Nadeždi Petrović u vidu knjige od novčanica od dve stotine dinara na kojima je lik te čuvene srpske umetnice.

Memorijal Nadežde Petrović osnovan je 1960. kao sećanje na etičke i umetničke principe, kao i težnje te začetnice srpske moderne umetnosti i javne kulturne scene. On predstavlja jedinstveni živi spomenik slavnoj srpskoj umetnici i hrabrom učesniku oslobodilačkih ratova Srbije početkom XX veka. Na njemu je do sada izlagalo više od pet stotina poznatih umetnika iz zemlje i sveta.

Nadežda Petrović je rođena u Čačku 1873.godine. Slikarsko obrazovanje je započela u Višoj ženskoj školi u Beogradu, a kasnije nastavila u Minhenu na privatnoj akademiji Antona Ažbea. Vratila se u Srbiju 1903. godine, gde se odmah, ne zanemarujući svoju umetničku aktivnost, uključila u društvena zbivanja tog vremena. Bila je dopisnik mnogih tadašnjih novina i časopisa. Za njeno ime vezuju se i prve moderne kritike, prikazi savremenih izložbi, kao i informacije o pravcima i pokretima u evropskom slikarstvu. Jedan je od osnivača Srpskog umetničkog društva i kasnije Jugoslovenskog saveza LADE. Inicijator je i agilan član Prve jugoslovenske umetničke kolonije i organizator Prve jugoslovenske izložbe, na kojoj su u Beogradu 1907. godine predstavljeni radovi najznačajnijih slikara srpske moderne tog vremena.

Sećajući se Nadežde, nikako ne možemo a da se ne osvrnemo i na period od 1912. do 1915. godine kada je kao dobrovoljac-bolničarka učestvovala u tri srpska oslobodilačka rata. Hitala je od ratišta do ratišta, od ranjenika do ranjenika. Svaki predah ova neumorna žena, humanista i borac koristila je za skiciranje i slikanje ratnih drugova i pejzaža. Još uvek sa neizlečivim tifusom, pridružuje se srpskoj vojsci u ratu protiv moćne Austrougarske monarhije, ali ovaj put epidemija pegavog tifusa nije je poštedela. Umrla je u valjevskoj bolnici 3. aprila 1915. godine.

Umetnost treba da dobije nadahnuće od prirode, slobode i naroda u kome umetnik živi. Ove reči velike ličnosti srpske kulture, velikog umetnika i humaniste, Nadežde Petrović, obeležile su njen životni i stvaralački put, inače, najviše vezan za Beograda, Minhen i Pariz. Na njenom su štafelaju, već od 1904. godine, nicala dela realizovana u smelim, snažnim i čistim bojama - pejzaži Srbije, seoski voćnjaci, dvorišta, likovi seljaka, kao i portreti njoj dragih osoba. I danas zrače snagom i hrabrošću ove jedinstvene žene-slikara sa Balkana.


25. septembar 2007.

KULTURNA HRONIKA

Predstava Hleba i igara u izvođenju Slovačkog vojvođanskog pozorišta iz Bačkog Petrovca osvojila prestižno priznanje na međunarodnom Festivalu eksperimentalnog teatra u Kairu. Filmovi poznatog glumca i reditelja Ljubiše Samardžića u Bugarskoj i Rusiji. Srpski film Klopka uvršten u takmičarsku selekciju Međunarodnog festivala u Kopenhagenu. Pripremila Slavka Sunajko.

Snažna vizuelno-akustična predstava Hleba i igara (Panem et Circenses) autora Miroslava Benke, u izvođenju Slovačkog vojvođanskog pozorišta iz Bačkog Petrovca, osvojila je nagradu za najbolju scenografiju na nedavno završenom uglednom međunarodnom Festivalu eksperimentalnog teatra u Kairu „19. Cairo International Theatre Festival for Experimental Theatre". Ansambl Slovačkog vojvođanskog pozorišta nastupio je pred mnogobrojnom publikom u velelepnom zdanju „Kairo Opera Haus" koja se nalazi u mondenskom centru Kaira, na ostrvu Zamalek, izmamivši burne ovacije iskrenih ljubitelja pozorišne umetnosti. Da je zanimljivo Benkino scensko izvođenje pomerilo granice savremenog teatra uvrstivši se u sam vrh festivalskih ostvarenja svedoči i podatak da je ovaj autorski projekat bila jedina predstava koju je žiri nominovao u čak tri od ukupno pet kategorija - za najbolju predstavu, režiju i scenografiju. Na Festivalu je tokom jedanaest dana izvedeno 128 predstava iz 64 zemlje. Ansambl projekta Hleba i igara, koji je pod tim imenom i registrovan kao kreativna agencija, sredinom oktobra odlazi na turneju u Iran tokom koje će samo u Teheranu biti izvedeno četrnaest predstava. Potom, uigrana trupa predstaviće se i publici u Pakistanu, Velikoj Britaniji, Koreji, Španiji…

Filmovi poznatog srpskog glumca i reditelja Ljubiše Samardžića tokom oktobra biće prikazani na televizijskom festivalu "Zlatna rakla" u bugarskom gradu Plovdivu, a u novembru na festivalu "Novi Sloveni" u Rusiji, u Krasnojarsku. Na ovim festivalima ljubitelji sedme umetnosti biće u prilici da uživaju u filmovima koje je Samardžić režirao i producirao, počev od Nebeske udice, preko Nataše, Ledine i filma Jesen stiže, dunjo moja, do njegovog najnovijeg filma Konji vrani. Tim povom, poznati glumac i reditelj izjavio je da je to za njega veliko priznanje, budući da se "kao glumac mnogo bavio i režijom svojih likova i često, na sebi svojstven način, od epizoda pravio glavne uloge". "Od kada sam počeo da se bavim režijom i produkcijom, u prvom planu mi je prevashodno čovek, razapet između dobra i zla, nemanja i imanja, ljubavi i mržnje, morala i nemorala, poštenja i nepoštenja", rekao je Samardžić uoči puta u Bugarsku.

Višestruko nagrađivani film Srdana Golubovića Klopka uvršten je u takmičarsku selekciju Međunarodnog festivala u Kopenhagenu. Na Festivalu će biti prikazano 147 filmova, od kojih će se jedanaest nadmetati za nagradu Zlatni labud za najbolji film, najboljeg režisera, glumca, glumicu, scenario i fotografiju. Pored Klopke, na Festivalu će biti prikazana još dva filma u kojima su glavni glumci iz Srbije. To su filmovi Irina Palm , koprodukcija Belgije, Nemačke, Luksemburga, Velike Britanije i Francuske, u kojoj jednu od glavnih uloga tumači poznati glumac iz Srbije Miki Manojlović i norveški film Mirush u kojem glavnu žensku ulogu tumači Mirjana Karanović. Festival u Kopenhagenu će trajati do 30. septembra.


21. septembar2007.

DANI EVROPSKE BAŠTINE

  Uz zvuke evropske himne "Oda radosti", ispred Doma Narodne Skupštine prvi put je svečano podignuta zastava Saveta Evrope. Svečana ceremonija priređena je povodom Dana evropske zastave i centralne svečanosti Dana evropske baštine, koji se održavaju u Beogradu od 20. do 23. septembra, a u okviru predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope. Pripremila Sandra Pekić.

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić je rekao da je reč o važnom istorijskom događaju, jer se prvi put u Srbiji i Beogradu na jednom oficijelnom skupu podiže zastava najstarije evropske organizacije, koja je specijalno za tu priliku dopremljena iz Strazbura. On je izrazio nadu da je današnji dan, početak poštovanja te zastave kao simbola stremljenja srpskog društva da postane deo ujedinjene Evrope. Dulić je takođe istakao da Srbija jeste važan i uticajan deo evropske baštine i tom manifestacijom možemo da pokažemo koliko smo kao narod i država učestvovali u stvaranju današnjeg evropskog identiteta.

Ističući veliki značaj manifestacije generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis je ocenio da Srbija nije na putu, već da je deo Evrope. On je rekao da je Srbija uspešno prevazišla sve postavljene izazove tokom šestomesečnog predsedavanja Komitetom ministara te organizacije. Dejvis je izrazio očekivanje da će biti ocenjeno da je Srbija ispunila sve uslove koji su pred nju postavljeni prilikom primanja u Savet Evrope i da će proces monitoringa biti uskoro okončan.

Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žosep Ljoveras je ponovio da Srbija ima veliku podršku na svom putu evropskih integracija. U ime Evropske komisije, koja je koorganizator manifestacije »Dani evropske baštine«, Ljoveras je je rekao da upravo prihvatanje evropskog puta znači i deljenje zajedničkih evropskih vrednosti. Nacionalno nasleđe je u osnovi evropskih vrednosti i u tome je važnost njegovog očuvanja, rekao je Ljoveras.

Ministar za kulturu Srbije Vojislav Brajović ukazao je da će država veliku pažnju posvetiti upravo očuvanju kulturnog nasleđa po evropskim standardima. Zato će biti potpisano više međunarodnih konvencija o zaštiti kulturne baštine u celini, kao što su Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasledja za društvo i Evropska konvencija o zaštiti arheološkog nasledja. Brajović je istakao da je materijalno i nematerijalano nasleđe nosilac indentiteta i pojedinca i društvenih zajednica. Prema njegovim rečima, u vreme širenja globalizacije, neophodno je očuvati i negovati sopstveni identitet, jer to vodi do poštovanja identiteta drugih, međusobnom poznavanju i saradnji. Govoreći o zaštiti srpskog nasleđa na Kosovu i Metohiji, Brajović je rekao da Ministarstvo kulture vodi kulturnu politiku na celom prostoru Srbije, u njenim postojećim međunarodno priznatim granicama. On je naveo da je Srbija na Kosmetu, uz pomoć UNESKO-a, obnovila više od 30 verskih i kulturnih spomenika.

Zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović je podsetila da se Dani evropske baštine održavaju u Beogradu šesti put zaredom istakavši da je reč o prilici za upoznavanje sa iskustvima drugih zemalja i povezivanje kroz saradnju. Hrustanović je dodala da Beograd intenzivno radi na rehabilitaciji nasleđa i obogaćivanju kulturne ponude sa ambicijama da postane jedan od regionalnih cenatara kulturnog turizma.

Proslava centralne manifestacije »Dani evropske baštine« u Beogradu počela je okruglm stolom pod nazivom »«Zajedničko nasleđe Evrope« na kojem su predstavljena zajednička iskustva u sprovođenju projekata o doprinosu nasleđa socijalnom i ekonomskom prosperitu i kvalitetu života građana sa posebnim osvrtom na iskustva zemalja Jugoistočne Evrope. U manifestaciji učestvuje 49 zemalja potpisnica Evropske konvencije o kulturi iz 1954.godine. Procenjuje se da svake godine oko 20 miliona ljudi poseti više od 30 hiljada spomenika i lokaliteta koji su uključeni u ovaj projekat.


21. septembar 2007.

MUZIČKI TELEKS

Gradonačelnik Helsinkija Jusi Pajunen predao Beogradu ključeve "Evrovizije". Poznati umetnici iz zemlje i inostranstva na 39. BEMUSU. U Beogradskoj filharmoniji, 21. i 22. septembra, biće predstavljeni neki od najzanimljivijih muzičkih umetnika italijanske regije Marke i domaći autori. Opširnije za MUZIČKI TELEKS Međunarodnog radija Srbije piše Slavka Sunajko.

Zahvaljujući pobedi Marije Šerifović u Helsinkiju, kompozicijom "Molitva", Beograd će sledeće godine biti domaćin "Evrosonga", jedne od najpoznatijih muzičkih manifestacija Evrope. Gradonačelnik Helsinkija je, čestitajući pobedu Srbije, rekao da je, upoznavši Beograd i njegove stanovnike, siguran da će "i sledeće takmičenje biti nezaboravno". "Kultura spaja i otvara mogućnosti za dijalog, a to dokazuje i današnji dogadjaj, koji nam je omogućila Marija Šerifović pobedom na Evrosongu. Sledećeg maja Beograd će biti domaćin događaja koji u medijskom i svakom drugom smislu ima svetski značaj. Kao što je Helsinki iskoristio priliku, tako će uraditi i Beograd, i sigurna sam da će gledaoci Evrosonga prepoznati naš grad kao dobru turističku destinaciju i da ce učesnici poneti nezaboravne uspomene i poželeti da ga opet posete", rekla je, primajući ključeve "Evrovizije", zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović. Sa gradonačelnikom Pajunenom sastala se i Marija Šerifović, koja se zahvalila je na toplom dočeku u Helsinkiju i izrazila želju da ponovo poseti taj grad.

Na Beogradskim muzičkim svečanostima, koje će ove godine od 5. do 19. oktobra trideset deveti put biti održane u glavnom gradu Srbije, biće održano osamnaest koncerata, među kojima tri džez koncerta i mjuzikl. Koncepcija 39. BEMUSA, prema rečima umetničkog direktora Sretena Krstića, zasnovana je na vrhunskim izvođačima i interpretacijama muzike svih epoha, žanrova i kompozicija, od velikih ostvarenja baroka, klasicizma, romantizma, preko duhovne, do savremene, džez i filmske muzike. Program će svečano početi 5. oktobra u Centru „Sava" koncertom Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića, sa solistima Lubom Orgonašovom i Marjanom Lipovšek, najboljim mecosopranom današnjice.

Tokom BEMUSA biće predstavljen i najduže izvođeni mjuzikl u svetu „Jadnici", prema istoimenom romanu Viktora Igoa, koji će biti premijerno izveden 18. oktobra u zemunskoj Operi i teatru „Madlenianum".

Umetnici iz Italije i Srbije, koji nastupaju na Festivalu Adriatico Mediterraneo Klezmer 2007, koji se održava u četiri zemlje, predstaviće se ovog vikenda i beogradskoj publici. Festival će otvoriti domaća grupa, koju predvodi pijanistkinja Miona Babić, koja se ovde pojavljuje kao kompletan autor muzike i sugestivnih ironičnih tekstova. U nastavku festivalske večeri u Beogradskoj filharmoniji, nastupiće Đovani Seneka trio i Sabina Mejer iz Italije. Njihova muzika inspirisana je različitim kulturama Mediterana, kao dijalog različitih naroda od Južne Italije do Španije, Severne Afrike i Grčke do Balkana. Ostvarili su veliki broj produkcija, komponujući i izvodeći muziku za filmove, pozorište i reklame. Dan kasnije, u subotu 22. septembra, nastupiće domaći umetnici Boban Bjelić, harmonika i Mileta Stanković, violončelo, sa programom argentinske muzike. U drugom delu čućemo Đovanija Alevija, jednog od najpoznatijih pijanista Regije Marke i Simfoniu dell’Adriatico.


20. septembar 2007.

KNJIGA U HRAMU 72 SATA - MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE

Vrata Hrama Svetog Save u Beogradu od danas (četvrtak, 20.9.) u podne otvorena su za sve one koji žele da u okviru manifestacije Dani evropske baštine pogledaju najstariji srpski srednjovekovni rukopis, čuveno Miroslavljevo jevanđelje. Time počinje jedan od centralnih događaja ove manifestacije – Knjiga u hramu 72 sata, koji će neprekidno trajati naredna 72 časa. O manifestaciji i jevanđelju piše Slavka Sunajko.

Unutrašnjost vračarskog hrama je, za ovu priliku, pretvorena u svojevrsnu umetničku radionicu, dekorativno osvetljenu, u kojoj će pred očima posetilaca stvarati ikonopisci, klesari, duboresci i kaligrafi, uglavnom studenti umetničkih akademija. Hor bratstva manastira Kovilje, Prvo beogradsko pevačko društvo i hor Hrama Svetog Save izvešće tri ponoćna koncerta. Miroslavljevo jevanđelje je postavljeno u posebnoj vitrini a na tri ekrana prelistavaće se njegove strane. U isto vreme će biti puštan tonski zapis teksta ovog jevanđelistara.

„Miroslavljevo jevanđelje je zbog rekonstrukcije Narodnog muzeja premešteno kod nas u Narodnu biblioteku Srbije. Kada smo odlučili da ovaj najdragoceniji srpski pokretni kulturni spomenik prikažemo u okviru Dana evropske baštine shvatio sam da je bolje da se jevanđelje prikaže u hramu nego u biblioteci. Otuda naziv Knjiga u hramu 72 sata", izjavio je Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Uz poziv posetiocima da se u bilo koje doba dana ili noći od 20. do 23. septembra pojave u hramu, organizatori podsećaju da je Miroslavljevo jevanđelje bogoslužbena knjiga napisana u drugoj polovini XII veka po narudžbini humskog kneza Miroslava, starijeg brata velikog srpskog župana i vladara Stefana Nemanje. Pisana je crnim, mrkim i svetlomrkim mastilom, od prirodnih supstanci, na 181-om listu od pergamenta, koji je napravljen od specijalno obrađene kože. Listovi su uvezani u korice od drveta i presvučeni biljno štavljenom kožom mrke boje, ukrašenom biljnim ornamentima i slovima. Naslovi, inicijali i minijature, kojih ima 296, ukrašeni su zlatom. Inicijali su oslikani stilizovanom florom i faunom, prirodnom i fantastičnom i raznim drugim ornamentima. Minijature imaju obično dekorativnu, a ređe ilustrativnu svrhu a najčešće se ponavlja figura Isusa Hrista. Izvanredne su lepote i specifičnog stila nastalog spojem zapadnih, italijanskih i istočnih, vizantijskih elemenata.

Iako je tokom vekova prelazilo iz ruke u ruku, od manastira Hilandara do ostrva Krfa, gde je čuvano do 1918. godine preživelo je sve nepogodnosti i danas se, pod specijalnim režimom, čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, odnosno u Narodnoj biblioteci Srbije. Inače, Miroslavljevo jevanđelje je 2005. godine upisano u UNESCO-v registar »Memory of the World« zbog, kako je rečeno u obrazloženju, »njegovog značaja i vrednosti koje uveliko prevazilaze granice srednjovekovne Srbije, budući da je svojom lepotom i jedinstvenim stilom uticao na niz rukopisa nastalih tokom Srednjeg veka u regionu i Evropi«.

Copyright © The International Radio Serbia