U fokusu


03. mart 2005.

POSETA PREMIJERA GRČKE KOSTASA KARAMANLISA

Premijer Grčke Kostats Karamanlis tokom dvodnevne posete Srbiji i Crnoj Gori razgovarao je sa najvišim zvaničnicima državne zajednice i obe republike članice o najaktuelnijim pitanjima bilateralnih odnosa, evropskim perspektivima Zapadnog Balkana i o situaciji na Kosovu i Metohiji.

Odnosi Atine i sa Beogradom i sa Podgoricom tradicionalno su dobri i u stalnom su usponu, zaključeno je u razgovorima.

Predsednik SCG Svetozar Marović je posle susreta sa Karamanlisom istakao da državna zajednica ima velike šanse da tokom 2005. godine ostvari zacrtane ciljeve na polju evropskih integracija. Odnos Beograda sa Haškim tribunalom kao glavnom preprekom u procesu približavanja SCG EU bitno je drugačiji, rekao je Marović, aludirajući na nedavne dobrovoljne predaje optuženih. Prema njegovom mišljenju, ukoliko Beograd u najskorije vreme ispuni preostale obaveze prema tribunalu, SCG bi mogla već u martu da dobije pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti. U razgovoru Marovića i Karamanlisa je zaključeno da EU zastupa stav da je sadašnji oblik državne zajednice Srbije i Crne Gore najbolji put za njihovo približavanje EU. Složoili smo se međutim, da je budućnost SCG u rukama njenih građana koji treba u skladu sa Beogradskim sporazumom da odluče o u kakvoj državi će da žive, naglasio je predsednik SCG Svetozar Marović.

Grčki premijer je rekao da će EU ostati nekompletna sve dok u svoje redove ne uključi SCG. Evropska perspektiva SCG i čitavog Zapadnog Balkana potvrđena je na Solunskom samitu i Grčka će, kao članica EU i od maja predsedavajući Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi insistirati na sprovođenju ovog cilja, naglasio je Karamanlis.

Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji, grčki premijer je rekao da međunarodna zajednica u pokrajini nije sprovela predviđene standarde. Potrebno je obezbediti uslove za povratak izbeglih Srba i ostalih građana nealbanske nacionalnosti, obnoviti njihove uništene kuće i srpske crkve i manastire, naglasio je Karamanlis. Prema njegovim rečima, budući status Kosova mora biti rezultat mirnog dijaloga u skladu sa Poveljom UN. Svi razgovori moraju biti u okviru UN uz tesnu saradnju SAD, EU i Rusije. Beograd mora biti aktivan tokom ovog procesa, jer njegova saglasnost je bitna za stabilnost regiona, izjavio je premijer Grčke.

Predsednik Srbije Boris Tadić je posle razgovora sa Karamanlisom rekao da unutrašnji odnosi izmedju Srbije i Crne Gore ne smeju da opterećuju buduće članstvo državne zajednice i njenih republika u Evropskoj uniji. Takodje, neophodno je rešiti konačan status Kosova koji će biti prihvatljiv za srpski i albanski narod i neće destabilizovati region i Evropu. To rešenje ne podrazumeva nezavisnost Kosova, mesto u ujedinjenim nacijama ili formiranje posebne vojske, jer bi to ugrozilo stabilnost regiona, posebno Srbije, istakao je Tadić.

Karamanlis je izjavio da Srbija, Crna Gora i Kosovo ne smeju da budu crna rupa u budućoj Evropi, i zato će se Grčka angažovati da sve zemlje regiona uspešno postanu deo Unije. On je istakao da je saradnja sa Haškim tribunalom i dalje uslov za uspešnu evropsku integraciju SCG. Prema njegovim rečima problem Kosova se mora rešiti primenom evropskih vrednosti i standarda u pokrajini.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da rešenje za situaciju na Kosovu i Metohiji u kompromisu Srba, Albanaca i međunarodne zajednice. Srpska vlada favorizuje rešenje koje će Kosovu dati visok stepen autonomije u okviru SCG, uz nepromenljivost granica i isključivanje mogućnosti nezavisnosti Pokrajine, naglasio je Koštunica. Srpski premijer je Karamalisu preneo stav da je dobrovoljna predaja optuženih pred Haškim tribunalomu najboljem interesu za državu, optužene i njihove porodice.

Dvojica premijera su ocenila da je potrebno dalje jačanje bilateralne saradnje Srbije i Grčke pre svega u oblasti komunikacija. Karamanlis je naglasio da će Atina pomoći izgradnju koridora 10 koji povezuje centralnu i jugoistočnu Evropu, što će po njegovom mišljenju doprineti ekonomskom razvoju i bržoj integraciji Balkana u EU.

Posle susreta sa Karamanlisom, premijer Crne Gore Milo Đukanović je saopštio da je u razgovoru bilo reči o dometima reformske politike u Crnoj Gori, rezultatima postignutim na polju makroekonomske stabilnosti i naporima koji se čine da se postignu stabilni odnosi sa Srbijom. Složili smo se da je budućnost Zapadnog Balkana u evropskim integracijama, rekao je Đukanović i pozvao grčke investitore da ulažu u Crnu Goru.

Komentarišući odnose u državnoj zajednici Kostas Karamanlis je podsetio da su oni regulisani Beogradskim sporazumom, dodajući da će Grčka podržati onu politiku koja će omogućiti bržu integraciju u evropske strukture.


03. mart 2005.

IZVODI IZ INTERVJUA CRNOGORSKOG PREMIJERA MILA ĐUKANOVIĆA DATOM RADIJU SRBIJA I CRNA GORA

U Briselu ću se u četvrtak sastati sa širokim krugom evropskih zvaničnika kako i zbog njihovog interesovanja za model Saveza nezavisnih država koji Srbiji predlaže Crna Gora, što predstavlja primarni motiv mog boravka u Belgiji. Posjetu ću iskoristiti kao dobru priliku da obavim kontakte sa zvaničnicima EU i NATO, visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, komesarom Oli Renom i generalnim sekretarom NATO-a Sheferom. Sa njima ću razgovarati o temama koje su uobičajene kada se neko sa ovih prostora susreće sa evropskim zvaničnicima. To su pitanja unutrašnje i regionalne stabilnosti, a u našem slučaju to su i pitanja i budućih odnosa Srbije i Crne Gore, a tu priliku ću iskoristiti da dodatno obrazložim inicijativu Crne Gore o redefinisanju odnosa između Beograda i Podgorice, izjavio je večeras posle razgovora sa predsednikom Vlade Grčke Karamanlisom, za Radio Srbija i Crna Gora, crnogorski premijer Milo Đukanović. On je izrazio uvjerenje da će međunarodni sagovornici to razumjeti kao jedan konstruktivan gest, predlog da sa što manje trauma, što konstruktivnije, što bezbolnije budu prevaziđeni izvjesni problemi koji postoje u odnosima Srbije i Crne Gore i evidentan zastoj na putu do ostvarivanja zajedničkih evropskih i evroatlantskih ciljeva. Evidentno je da državna zajednica nije pokazala dobre rezultate upravo sa stanovišta tog zajedničkog interesa i mislim da nas prosto državnička odgovornost mora navesti i jedne i druge na potrebu da redefinišemo naše odnose, kazao je Đukanović.

Komentarišući negativne reakcije iz Srbije na predlog Crne Gore, Đukanović je napomenuo da ga to nije iznenadilo, ali ni obeshrabrilo.

«Mogao sam pretpostaviti šta će biti prva reakcija mog kolege iz Srbije, premejera Koštunice, ali ja mislim da taj prvi stav ne treba shvatati kao izgubljenu priliku da se prihvati jedan vrlo razuman predlog. Po Beogradskom sporazumu, Crna Gora ima pravo u februaru iduće godine da organizuje referendum i mi ćemo to pravo iskoristiti. Tu nema prostora ni za kakve špekulacije da li ćemo to pravo koristiti ili ne», rekao je Đukanović u intervjuu Radiju Srbija i Crna Gora, naglašavajući da ne postoji ni minimum prostora za nagađanje kako će izgledati ishod tog referenduma. On je podsjetio da istraživanja javnog mnjenja u zadnjih nekoliko godina bez ijednog izuzetka pokazuju da independentisti u Crnoj Gori imaju većinu.

«Dakle, referenduma će biti, na kojem će pobjediti ideja nezavisnosti, a naš predlog predstavlja konstruktivnu ponudu Srbiji da umjesto što bi čekala februar 2006. i suočila se sa crnogorskom nezavisnošću kao sa posledicom, da umejsto toga participira u kreiranju mogućeg modela naših odnosa i da bude aktivna u pripremi tog epiloga koji je neminovan», istakao je Đukanović napominjući da se Srbija suočava sa teškim iskušenjima mimo odnosa sa Crnom Gorom koji spadaju po njegovom mišljenju u lakša pitanja.

Govoreći o formiranju Pokreta za očuvanje državne zajednice, odnosno filijale tog pokreta u Beogradu, Đukanović je kazao da je to «izraz kontinuiteta jedne destruktivne politike koja se vodi prema Crnoj Gori, izraz kontinuiteta Miloševićevskog odnosa prema Crnoj Gori.» «Očekivao sam da će ova današnja demokratska Srbija uspostaviti diskontinuitet u odnosu na takvu politiku prema Crnoj Gori. Demokratskoj Srbiji ne pripada da na takav način vrši pritisak na ono što je stav demokratske javnosti Crne Gore u pogledu državnog pitanja, « istakao je Đukanović i naglasio da je predstavnike tog pokreta primio premijer Srbije g-din Vojislav Koštunica, dajući mu time nedvosmislenu podršku. Đukanović je istakao da uvažava stavove Crnogoraca koji žive u Beogradu, bilo onih koji su za nezavisnost ili za zajedničku državu Srbije i Crne Gore. On je, međutim, napomenuo da se «nažalost u ime Crnogoraca, a u dobrom dosluhu sa raznim garniturama vlasti u Beogradu uvijek oglašavaju jedna te ista lica: estradni nacioanlisti i čuvari najskupljih srpskih reči, manje više isti vjesnici svih srpskih nesreća tokom posljednje decenije. Ukoliko i ova demokratska garnitura vlasti u Srbiji želi da se zavarava time da su to reprezenti onoga što su crnogorski interesi ili što je mišljenje većine u Crnoj Gori, plašim se da se produžava jedna ozbiljna zabluda u odnosu prema Crnoj Gori, naglasio je Đukanović, izražavajući uvjerenje da demokratska vlast u Srbiji treba da prihvati demokratsku Crnu Goru kao partnera.


Copyright © International Radio Serbia and Montenegro