Društvo

 

 

15. mart 2007.

PITANJE POVRATKA INTERNO RASELJENIH LICA SA KOSOVA I METOHIJE

Od uspostavljanja Misije UN i dolaska mirovnih snaga, sa Kosova i Metohije se iselilo više od 200 hiljada Srba i drugih nealbanaca, koji su privremeno utočište pronašli najvećim delom u centralnoj Srbiji. O povratku raseljenih razgovaralo se i u Beču tokom nedavnih pregovora timova Beograda i Prištine, ali kao i o svim ostalim pitanjima ni o ovom nije postignuta saglasnost. Jedan od najčešćih prigovora na sporo rešavanje ovog problema, od strane raseljenih jeste da oni nisu dovoljno informisani o situaciji u pokrajini i mogućnostima za povratak. O tome nabolje svedoči činjenica da je najčešće pitanje koje raseljeni postavljaju nadležnima, da li njihove kuće i imovina na Kosmetu još postoje i da li je povratak uopšte moguć, rečeno je na konferenciji za novinare Udruženja raseljenih sa Kosmeta. Pripremila Mirjana Otašević.

Informisanje izbeglica i raseljenih predstavlja ključnu kariku za pronalaženje trajnih rešenja, jer bez potpunih informacija i učešća interno raseljenih u procesu odlučivanja o svojoj budućnosti, nema pravednih i potpunih rešenja, izjavio je Davor Rako iz službe za pravnu zaštitu beogradske kancelarije UNHCR-a.

»Ta trajna rešenja su ili povratak svojim kućama, ili integracija za one koji ne mogu ili ne žele da se vrate svojim domovima. Visoki komesarijat UN za izbeglice, imajući u vidu koliko je važno da interno raseljena lica znaju u svakom momentu kakve im se mogućnosti otvaraju za trajna rešenja, finansira Uniju-Savez udruženja interno raseljenih lica, da bi obezbedili kroz bilten i druge aktivnosti najtačnije i najnovije informacije o zbivanjima na Kosovu i u Srbiji«, dodao je Rako.

Član Upravnog odbora unije Dosta Palić istakla je da šira zajednica u Srbiji gubi interes za život i probleme raseljenih sa Kosmeta i da se njima mediji bave uglavnom kada je reč o nasilju nad nekim povratnikom. Mediji će sigurno 17. marta obeležiti treću godišnjicu pogroma nad srpskim stanovništvom na Kosmetu, ali retko kada se javnost upoznaje sa podacima da li su srušene kuće obnovljene ili je na neki drugi način nadoknadjen gubitak prognanima, rekla je Palić.

Urednik emisije Povratak na RTS-u, jedne od retkih koja se bavi raseljenima sa Kosmeta, Milivoje Mihajlović, rekao je da informisanjem oko 200 hiljada raseljenih pre svega treba da se bave političari. Informacije o Kosovu i Metohiji uglavnom se bave statusom pokrajine i normalno je da političke informacije potiskuju iz medija socijalne teme. Srbija treba više da ulaže u razvoj medija na Kosmetu, jer je novinarima ograničeno kretanje i nisu potpuno bezbedni na Kosmetu, a bez toga se ne mogu očekivati potpune i istinite informacije o životu u pokrajini, zaključio je Mihajlović.


15. mart 2007.

KONFERENCIJA O ODUZIMANJU IMOVINE STEČENE KRIVIČNIM DELIMA

Sjedinjene Američke Države podržavaju nameru srpskih vlasti da započne oduzimanje imovine stečene krivičnim delima, od onih koji su opljačkali resurse zemlje i prebacili tu imovinu na privatne bankarske račune u inostranstvu, izjavio je američki ambasador u Beogradu Majkl Polt. Pozdravljajući učesnike dvodnevne Međunarodne konferenciji o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima u beogradskom Centru "Sava", on je istakao da Srbija ima instrumente za borbu protiv kriminalaca i da treba što agresivnije da ih koristi u borbi protiv korumpiranih zvaničnika i kriminalnih organizacija. Pripremila Jelena Simić.

Polt je pozvao srpske pravosudne organe da koriste postojeće zakone, ali i da razmotre širenje pravne osnove za oduzimanje imovine stečene krivičnim delima kako bi srpsko društvo imalo koristi od tih napora, navodeći primer da se sistemom konfiskacije imovine stečene kriminalom nekoliko stotina miliona dolara godišnje slije u budžet Vlade SAD. Srbija treba da razvije neophodni instrument u borbi protiv organizovanog kriminala kako bi postala moćni partner drugim zemljama u toj oblasti, naglasio je američki ambasador. Ministar pravde Zoran Stojković najavio je mogućnost da i Srbija, poput nekih evropskih zemalja, proverava više godina unazad poreklo imovine za koju se posumnja da je stečena kriminalom i dodao da će imovina biti oduzimana onim licima za koja se dokaže da su je stekli kriminalom. Stojković je dodao da će tužilac, po novom Zakonu, voditi i predkrivični postupak i da će imati mogućnost da donese meru zabrane raspolaganja svakom transakcijom sumnjive imovine, pa čak i ako je ona preneta na drugo lice.

Oduzimanje imovine kriminalnim organizacijama je ključni način u borbi protiv organizovanog kriminala, ocenio je šef misije OEBS-a u Beogradu Hans Ola Urstad. Svaki finansijski gubitak za kriminalce smanjuje njihovu mogućnost da finansiraju krupan kriminal, rekao je Urstad i dodao da će OEBS i dalje pružati podršku Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu. Ambasador Italije u Srbiji Alesandro Merola podsetio je da međunarodne konvencije predviđaju trajno oduzimanje imovine kao jedne od metoda borbe protiv organizovanog kriminala i dodao da je rukovođenje oduzetom imovinom izuzetno važno za društvo jedne države. On je naveo da ta imovina ne sme ponovo da se koristi i treba da bude vraćena državi za socijalne i druge namene. Na konferenciji u Centru "Sava" učestvuje veliki broj američkih i italijanskih eksperata koji će izneti iskustva svojih zemalja u borbi protiv organizovanog kriminala.


15. mart 2007.

PROJEKTI PODRŠKE ZAPOŠLJAVANJU

Nevladina organizacija Integra Partner, u saradnji sa Nacionalnom službom za tržište rada i Ministarstvom za rad, uspešno je završila dva projekta pomoći ženama i mladima u zapošljavanju. Projekte je finansirala EU, posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju. Opširnije u izveštaju Slobodana Živanovića.

Na konferenciji za novinare je rečeno da su, kroz projekat »POMOĆ U ZAPOŠLJAVANJU ŽENA«, obuku o motivaciji i preduzetništvu, u prethodnih 10 meseci, pohadjale 134 žene sa evidencije u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Za više od 20 njih, koje su izrazile želju da pokrenu sopstveni biznis, odobrene su pozajmice do 2 hiljade evra.

Drugi projekat pod nazivom OBUKA I RADNA PRAKSA omogućio je specijalističku obuku za 60 mladih, do 28 godina starosti, koji su prijavljeni kao nezaposleni. Razvoj karijere, važnost permanentnog obrazovanja, poslovni engleski, razvoj istaživačkih veština, škola kompjutera i razvoj veština komunikacije su elementi sadržani u desetomesečnoj obuci koju su oni prošli. Za 45 polaznika obezbedjena je radna praksa u domaćim ili multinacionalnim kompanijama, vladinom i nevladinom sektoru, a 13-oro njih je uspelo da zasnuje radni odnos.

Zamenik programskog menadžera Evropske agencije za rekonstrukciju Dejan Šuvakov je naglasio da je problem nezaposlenosti u Srbiji suviše veliki, pa ovakve pojedinačne projekte, koje finansira EU, treba pretvoriti u dugoročan rezultat. »Upravo pilot-projekti služe ne samo da ljudi postignu jednokratan rezultat, već i da nadležni državni organi, u budućem periodu, kroz razvojne planove, podrže ovakve projekte« - ukazao je Šuvakov.

Menadžer projekta za mlade Jelena Vujović je najavila da će u aprilu biti organizovan program OBUKA I PRAKSA za 20 novih polaznika, uz finansijsku podršku Vlade Kanade.


14. mart 2007.

SREDNJOŠKOLAC NA INTERNACIONALNOJ OLIMPIJADI U TURSKOJ

Maturant niške Gimnazije «Bora Stanković», sedamnaestogodišnji Stefan Stefanović, kog su mediji već nazvali «Aristotel iz Niša», predstavljaće Srbiju na internacionalnoj filozofskoj Olimpijadi u Turskoj. Brojne nagrade i osvojena prva mesta iz raznih oblasti ukazuju na svestranost ovog mladića, kaže za naš radio Stefanov profesor filozofije Andrej Mitić. Pripremila Mirjana Otašević.

Krajem maja u turskom letovalištu Antalija održaće se petnaesta filozofska olimpijada na svetskom nivou. S obzirom da Srbija još nije ustanovila državno takmičenje, ovo je prvi put da ima svog predstavnika na olimpijadi, po pozivu, kaže profesor Mitić.

Naš učenik Stefan Stefanović je to i zaslužio svojim dosadašnjim radom i angažovanjem i na drugim poljima. Naime on je osvojio prvo mesto na olimpijadi iz biologije u Sankt Petersburgu ove jeseni, i iz istorije, i zaista ima uspehe na puno polja. On je zahvaljujući svom CV-ju dobio poziv da učestvuje, a samim tim i da predstavlja zemlju prvi put na ovom takmičenju, kaže Mitić.

Glavna tema Olimpijade u Turskoj je kosmopolitizam , a u pratećem delu biće organizovane radionice i debate na neku temu iz filozofije, na kojima učestvuju djaci iz više od 30 zemalja, objašnjava Mitić. Takmičarski deo sastoji se od pisanja eseja na stranom jeziku, na zadatu temu koja će biti odredjena tamo.

Nema sumnje da će se Stefan u Turskoj dobro snaći, jer je do sada predstavljao Srbiju na takmičenju iz istorije u Berlinu, a dobitnik je i ovogodišnje Svetosavske nagrade Ministarstva prosvete i sporta Srbije. Prva mesta osvajao je i na takmičenjima iz nemačkog jezika, fizike.

O maturantu niške gimnazije Bora Stanković, Stefanu Stefanoviću, profesor Mitić ima samo reči hvale. Naime, Stefan je sedmi i osmi razred osnovne škole završio za godinu dana, tako da će maturirati pre svoje generacije.

Mi ga već smatramo kolegom a ne samo učenikom. Mi smo zapravo duhovni sparing partneri na jednom lepom poslu, tako da je retka privilegija i božji blagoslov da imamo takvo dete medju nama, ističe njegov profesor.

Stefan Stefanović za krunu svog dosadašnjeg rada smatra osvajanje prvog mesta medju 800 kandidata na Olimpijadi iz biologije. On kaže da je već je odlučio čime želi da se bavi u životu. Od oca Ivana, kardio- hirurga i majke Sladjane- pedijatra, imao sam podršku i potpunu potporu za sva moja istraživanja, kaže Stefan, dodajući da je od roditelja nasledio ljubav prema nauci. Stefan je već dobio stipendiju i na jesen odlazi na studije medicine u Hajlderbergu, gde će nastaviti da uči i ujedno na najbolji način predstavlja mladost Srbije u svetu.


14. mart 2007.

 KAKO TRANZICIJA UTIČE NA PSIHIČKO ZDRAVLJE

(Razgovor sa neuropsihijatrom Dr Petrom Bokunom)

Tranzicija i ljudska psiha najčešće su u raskoraku po samoj prirodi stvari. Kako ljudi u Srbiji žive u tranziciji za naš radio govori neuropsihijatar Dr Petar Bokun, sa kojim je razgovarala Ljiljana Sindjelić Nikolić.

Globalizacija i mondijalizacija utiču na nacionalne individualitete u svetu, težeći da sve ujednače, uniformiraju i to je upravo najveći problem. "Što je čovek bio manje specifičan, što je imao manje individualiteta, to ga je lakše uniformisati. Ali, ako ima više izražen karakter to je teže. Na globalnom nivou mnogo više problema imaju one nacije koje su imale više individualiteta, mnogo više se opiru oni narodi koji su imali neke svoje specifičnosti. Kada je reč o Srbiji, ona ima svoje posebnosti, kao što su ćirilica, pa slava, svaki Srbin zna svoju kućnu slavu, pa pravoslavna vera, sve je to drugačije od onoga što nudi globalizacija, mondijalizam", kaže doktor Bokun. Srbija je poslednjih decenija doživela i bombardovanje, priliv velikog broja proteranih sa prostora bivše Jugoslavije, čitav društveni sistem se menja što ostavlja i te kakve posledice na stanovništvo. "Tranzicija je Srbiji donela nesigurnost, najpre materijalnu, imamo milion nezaposlenih, zatim zarade su veoma male, sve manje ljudi može da ode na odmor, da se leči, da školuje decu, da ne govorimo o izlasku u kafane i druženju sa prijateljima, dakle nema ono što je nekada imao. Sada se živi siromašno, odričemo se nekih stvari i gubimo deo onoga što treba da nas čini kao ličnost samosvojnim, prepoznatljivim. Iz tog temeljnog sociopsihološkog jarka izviru razne bunjike tipa stresa, depresija, alkoholizam, narkomanija, pojačani broj razvoda brakova, povećanje malignih oboljenja i veliki je broj nesrećnih ljudi zbog svega toga. Ovo su kliničke posledice naših društvenih promena koje se globalno zovu tranzicija", smatra Dr Petar Bokun. Zatim, Srbija je kao tradicionalna država počivala na porodici, čitavo zakonodavstvo ovde kao i u mnogim drugim zemljama donedavno se temeljio na porodici. Nasuprot tome, mondijalistički pokret svojim liberalizmom pokušava da razbije porodicu, on se bazira na individui, pojedincu i zato dolazi do jednog značajnog sukoba generacija a sve to dodatno stvara nesigurnost.

"Ne mogu svi da se prilagode novonastaloj situaciji zato se danas tako često javlja stres. On može biti i pozitivan, ali mi pod stresom podrazumevamo ono stanje koje nadilazi adaptabilne sposobnosti organizma. U Srbiji smo posebno ugroženi jer zadnjih 16 godina živimo u crnoj rupi. S jedne strane, globalizacija zagovara univerzalnost, ujednačavanje a mi smo zatvoreni "Šengenskim zidom" i to sve pod firmom nekakvog humanizma. Napravljen je daleko viši zid od Berlinskog o kome se toliko pričalo, jer 80 posto naše omladine nije moglo da poseti najbliže susedstvo, a da ne kažem koliko malo je onih koji su videli bečku operu ili pariske ulice. Praktički i fizički naša omladina je zakinita za jednu širinu, kosmopolitizam, uklapanje upravo u ono što se od nas traži - da smo svi globalno jednaki. Takva situacija naravno, rezultira povećanim brojem depresija. Pravih duševnih bolesti nema više, ali ima više neuroza i ovih situacionih, dakle reaktivnih stvari. Reaktivna duševna stanja, to su ona koja su nastala kao reakcija na spoljni dogadjaj, kao što je bombardovanje, pa strah od bombardovanja, gubitak posla i nemogućnost obezbedjivanja egzistencije porodici isl", objašnjava neuropsiijatar Petar Bokun. Na kraju razgovora, naš gost kaže da ipak treba negovati svoju individualnost, jer ako čovek izgubi osobenost izgubiće i ceo svet. Takodje ako negujemo specifičnosti ojačaćemo i kao grupa, što je veoma važno, jer "vrednosti koje forsira globalizam kroz tranziciju imaju ograničeno vreme trajanja". U životu sve se složi na svoje mesto i prave vrednosti, etičke, moralne, vrednosti dobrote generalno one uvek pobedjuju. I kao što je rekao Dostojevski - pobediće lepota, zaključuje Dr Petar Bokun.


14. mart 2007.

USPRS: korupcija i politizacija u prosveti povezane

Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ocenjuju da su pojave korupcije u sferi obrazovanja direktno povezane sa politizacijom koja se sprovodi u toj oblasti. Izveštaj sa konferencije za novinare pripremio Slobodan Živanović.

Odredbama Zakona o obrazovanju, o izboru direktora i školskih odbora, stvoreni su uslovi da političke stranke od škola stvore poligone za nametanje svojih interesa - ističu u Uniji sindikata prosvetnih radnika. Predsednik unije Leonardo Erdelji ističe da to za posledicu ima nizak kvalitet rukovođenja i veliki broj škola u kojima su uvedene privremene mere.

 

Podsećajući da su zbog nekompetentnosti krajem 2005. godine tražili smenu još aktuelnog ministra Vuksanovića, prosvetari već imaju spremljena pitanja za novog . Uniju interesuje šta će novi ministar prosvete učiniti da spreči korupciju i politizaciju u obrazovanju, zatim da prosvetare zaštiti od loših poteza Ministarstva finansija, da prekine lažiranje socijalnog dijaloga sa sindikatima, kao i da lokalna samouprava izvršava svoje obaveze prema obrazovnim institucijama. Predstavnici ovog sindikata smatraju i da plate u osnovnom i srednjem obrazovanju treba podići za oko 40 odsto.


13. mart 2007.

BEOGRADSKI URBANISTIČKI PLANOVI

Prošle godine iz Nacionalnog investicionog plana za projekte u Beogradu isplaćeno je više od 10 miliona evra za započete poslove u saobraćaju, zdravstvu i kulturi. Prema rečima gradskog arhitekte Đorđa Bobića u ovoj godini se očekuje realizacija planova započetih u protekle tri- četiri godine. Piše Jelena Gligorić.

U Beogradu se trenutno pravi oko 120 urbanističkih planova, pre svega, onih koji se odnose na detaljnu regulaciju.Gradska direkcija za građevinsko zemljište izdvojila je oko 7 miliona evra za nekoliko važnih infrastrukturnih saobraćajnih planova – to je prva linija metroa od Ustaničke do Tvorničke u Zemunu koja bi na javnom uvidu mogla da bude ovog proleća. Drugi plan je most na Adi sa unutrašnjim magistralnim prstenom, a vezan je za prostor od Omladinskih brigada na Novom Beogradu do Autokomande, za koji se očekuje da bude usvojen u aprilu ,a važan je jer je uslov da počne da se gradi. Đorđe Bobić ističe da je završen javni međunarodni konkurs za arhitektonsko-urbanističko rešenje dela unutrašnjeg magistralnog prstena od Autokomande do Šumica, i prva je saobraćajnica data na javni konkurs. Sledeći veliki potez je, spoljni magistralni prsten - saobraćajnica od Pančevačkog puta, preko Dunavskog mosta, Ada Huje do Auto-puta na jugu.Taj most za koji Skupština grada očekuje da dobije kredit od japanske vlade, značajan je jer bi otklonio zagušenost Pančevačkog mosta i rasteretio ga teretnog i tranzitnog saobraćaja. Gradski arhitekta ističe da će Grad i Republika zajedno finansirati izgradnju obilaznice bitne za izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra grada.

Druga serija urbanističkih planova koji će se raditi ili se već rade je za Trg Republike, Slaviju, potez oko Ada Huje, od Marine Dorćol do Ada Huje – prostor gde Beograd silazi na reku. Ovoga leta, prema rečima investitora firme «Engel marina Dorćol» koja je registrovana u Holandiji, trebalo bi da počne izgradnja ove marine u sklopu koje će biti najveći stambeni prostor u Srbiji. U marini će moći da se usidri 150 brodova dužine oko 15 metara,a planirana je izgradnja biciklističkih i pešačkih staza. Od 2002. godine Beograd se gradi tempom koji prevazilazi njegove mogućnosti, pa su stoga neophodne promene generalnog urbanističkog plana, jer u vreme kada je rađen nije mogla da se predvidi sadašnja ekspanzija investicija.

 budući izgled Marine Dorćol

 

13. mart 2007

MINISTARSTVO PROSVETE O KORUPCIJI NA UNIVERZITETU

U cilju sprečavanja zloupotreba i korupcije tokom studiranja, rektor beogradskog univerziteta, predstavnici studentskih organizacija i Ministarstvo prosvete i sporta pripremili su predloge Pravilnika o polaganju ispita i Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti studenata i profesora, istakao je ministar Slobodan Vuksanović na konferenciji za novinare. Pripremila Jelena Simić.

Vuksanović je ocenio da će se korupcija najbolje preduprediti na samom UniverzitetU, uz logističku i tehničku pomoć nadležnih institucija. Pravilnik bi, u najkraćim crtama, trebalo da podrazumeva javno polaganje ispita u učionicama i amfiteatrima, uz prisustvo studenata i najmanje dvočlane komisije, tonsko beleženje i, kad je god moguće, pismeno polaganje ispita, naveo je Vuksanović.

«Predlog pravilnika je konstruktivni inicijalni tekst, koji može biti dopunjen novim predlozima i sugestijama i mislim da će naši univerziteti to u najkraćem roku usvojiti, pošto po tom pitanju postoji opšta saglasnost.», rekao je Vuksanović.

 Slobodan Vuksanović

 

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević najavio je da će taj univerzitet uskoro usvojiti pravilnik o disciplinskoj odgovornosti profesora, koji će po prvi put sadržati sankcije za profesore. Do sada su za nepoštovanje discipline i etičkih normi kažnjavani samo studenti, podsetio je Kovačević i dodao da će Univerzitet svoje rešenje, uradjeno u saradnji sa studentima ponuditi i Konferenciji univerziteta Srbije. Ono što se desilo u Kragujevcu predstavlja problem države u celini, ocenio je Kovačević i naglasio da je u suzbijanju korupcije u obrazovanju i podizanje ugleda Univerziteta, neophodan konsenzus ministarstva, rektorata i studenata. Na skupu je rečeno i da će studentski parlament Beogradskog univerziteta biti formiran najkasnije do 20. aprila. Rok za formiranje tog tela istekao je krajem prošle godine, ali je problem što pojedini fakulteti još nisu formirali telo koje će činiti predstavnici studenata.


09. mart 2007.

POVODOM GODIŠNJICE DEVETOMARTOVSKIH DEMONSTRACIJA

Srbija predvodjena Srpskim pokretom obnove zadala je 9. marta 1991. godine odlučujući udarac režimu Slobodana Miloševića, istakao je lider SPO, Vuk Drašković, na obeležavnju šesnaeste godišnjice velikih opozicionih demonstracija na Trgu Republike u Beogradu. Opširnije Senka Kuder.

Režim Slobodana Miloševića nikada se nije oporavio od udarca zadobijenih 9. marta 1991, u trenutku kada je taj režim bio najjači i kada je uživao najveću podršku gradjana Srbije i poretka sile kojim je komandovao, naveo je Drašković. Sve naredne demonstracije tadašnje opozicije, prema njegovim rečima, vodio je duh 9. marta. To je istorija, koju ne može promeniti niko, pa ni izborni rezultati, naglasio je Drašković. On je ocenio da se Srbija 2007. godine ne može ponositi činjenicom da je Socijalistička partija Srbije, stranka koja se i dalje zaklanja iza Slobodana Miloševića, sa lakoćom prešla izborni cenzus, dok SPO, koji je podneo najveće žrtve u borbi protiv tog, kako je rekao, zločinačkog režima nije ušao u parlament. Povodom 16. godišnjice demonstracija, delegacija Srpskog pokreta obnove položila je, u prisustvu više stotina gradjana, vence i upalila sveću na spomenik knezu Mihailu na beogradskom Trgu Republike. U višečasovnom sukobu policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. godine poginuli su učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović, dok je oko 200 demonstranata povređeno. Na demonstracijama je učestvovalo oko 100 hiljada građana. Devetomartovski protest protiv uređivačke politike Radio-televizije Beograd sazvao je Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale partije tadašnje opozicije. Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara, u kojem je SPO optužen da je produžena ruka, kako je navedeno, ustaškog hrvatskog režima. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i četvorica urednika podnesu ostavke. Iako je skup na beogradskom Trgu Republike bio uredno prijavljen, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odobrilo njegovo održavanje, a policija je praktično opkolila Beograd da bi sprečila dolazak demonstranata iz unutrašnjosti Srbije. Demonstracije su prerasle u višečasovne sukobe sa policijom koja je upotrebila suzavac, gumene metke, vodene topove. U odbranu režima stala je i vojska. Pošto su demonstracije poprimile razmere koje vlast nije očekivala, na ulicama glavnog grada, po odluci tadašnjeg Predsedništva SFRJ pojavili su se i tenkovi. Glavni organizator protesta Vuk Drašković je uhapšen, što je izazvalo nova nezadovoljstva. Protesti su nastavljeni i narednih pet dana, sve dok nisu oslobođeni svi uhapšeni. Rukovodstvo RTB-a i tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović podneli su ostavke koje su prihvaćene u Skupštini Srbije. Iako se činilo da će se posle demonstracija 9. marta Slobodan Milošević teško oporaviti, on je sa vlasti otišao tek devet godina kasnije. Uz 5. oktobar, 9. mart se smatra presudnim u borbi za demokratske promene u Srbiji.


09. mart 2007.

JAVNO MNJENJE O SUDOVIMA

Sve veći broj gradjana Srbije zna da Specijalni sud u Beogradu procesuira ratne zločine na prostoru bivše SFRJ. U odnosu na ranije, u ovoj godini smanjen je broj onih koji smatraju da u potpunosti treba saradjivati sa Haškim tribunalom, a veliki broj gradjana Srbije bi svoja eventualna saznanja o ratnim zločinima radije izneo pred domaćim sudovima. Opširnije Mirjana Otašević.

  Saradnju sa Haškim tribunalom podržava 69 % gradjana Srbije, i to uglavnom zato što je ta saradnja medjunarodna obaveza države, rekla je Svetlana Logar predstavljajući istraživanje agencije Strategic marketing. Dakle, samo onoliko koliko je potrebno da se izbegnu sankcije, ili zato što je to preduslov integracije Srbije u svet i dosledno imate samo 15 % gradjana u Srbiji u poslednje četiri godine koji smatraju da treba saradjivati sa Haškim tribunalom da bi došlo do pravde.

Kao i ranijih godina, većina ispitanih smatra da je sudstvo u Srbiji spremno za sudjenje za ratne zločine. Čak 71 % gradjana smatra da je bolje da se za ratne zločine sudi u Srbiji nego u Hagu, a interesantno je da ko razlog za to gradjani navode da bi sudjenje u Srbiji bilo pravednije. Ipak manje od polovine populacije misli da će tužilaštvo za ratne zločine imati hrabrosti da pokrene sve postupke za ratne zločine, jer je, kako smatra većina ispitanih, tužilaštvo izloženo pritiscima političara i javnog mnjenja.

Smanjio se broj gradjana koji misle da bi sudjenje pred domaćim sudovima doprinelo saznanju istine o zločinima u bivšoj SFRJ, ali veliki broj ispitanih smatra da će završetak tih sudjenja doprineti pomirenju na prostoru bivše SFRJ bez obzira da li će se istina saznati. Neobaveštenost i negacija o ratnim zločinima u bivšoj SFRJ, i dalje su veliki, pa za zločin u Srebrenici 71 % ispitanih kaže da je čulo, ali samo polovina od njih veruje da je tamo ubijen veliki broj Bošnjaka , izjavila je Svetlana Logar . Ona je dodala da je u odnosu na 2004. godinu ipak porastao procenat gradjana koji prihvata da je u Srebrenici počinjen zločin.

Gradjani Srbije očekuju da o zločinima koje je počinila srpska strana pre svega treba da progovore političari, kako bi došlo do povećanja svesti o tim dogadjajima. Interesantno je da je istraživanje pokazalo tendenciju kolektivnog zaborava kada je reč o zločinima bilo da su ih počinili Srbi ili da je izvršen nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj, Bosni ili Kosmetu, što pokazuje želju gradjana da se što pre završi priča o prošlosti i završi proces pomirenja i saradnje u regionu, ocenio je Miloš Stojković iz beogradskog centra za ljudska prava na konferenciji za novinare.


08. mart 2007.  

MEĐUNARODNI RADIO SRBIJA PROSLAVIO 71 GODINU EMITOVANJA PROGRAMA NA KRATKOM TALASU

Međunarodni radio Srbija, (Radio Jugoslavija), jedina radio - difuzna stanica u zemlji koja putem kratkih talasa emituje program u sve delove sveta na 12 svetskih jezika, obeležio je danas 71 godinu postojanja.  Izveštaj Jelice Tapušković.

Radio je osnovan 8. marta 1936. godine u Kraljevini Jugoslaviji, a povod za njegovo osnivanje bilo je suprostavljanje fašističkoj propagandi. Reč je o jednoj od najstarijih kratkotalasnih radio stanica uopšte, o čemu svedoči i podatak da je osnovana čak šest godina pre Glasa Amerike.

Iako se poslednjih godina suočava sa brojnim problemima, program Radija se svakodnevno emituje na 12 stranih jezika.

Direktor Medjunarodnog radija Srbija Milena Jokić izrazila je nadu da za Radio i zaposlene u ovoj kući dolaze bolja vremena.

“Radio Srbija, odnosno Jugoslavija, ušla je u 71 godinu, ali ovom prilikom možemo da kažemo da smo prvi put za sve ove godine koliko smo se trudili, uspeli da dobijemo pristojan budžet. Radio emituje program iz emisionog centra u Stublinama, a uskoro bi, zahvaljujući  investiranju, trebalo da proradi naš kratkotalasni centar u Bijeljini. Radićemo punom parom, vraćamo se na isto vreme emitovanja, a u medjuvremenu se nadamo da će ubrzo biti izglasan Zakon o Radio Jugoslaviji, odnosno Srbiji,” istakla je Milena Jokić.

Zamenik direktora Igor Mladenović izrazio je nadu da će ova medijska kuća povratiti ugled kakav je imala u nekadašnjoj Jugoslaviji.

“Nadamo se da će sledeća godina doneti i nešto čemu težimo prethodne dve godine, a to je donošenje posebnog Zakona o Radio Jugoslaviji, odnosno Medjunarodnom Radiju Srbije, kojim će se ta kuća i srodne kuće u svetu definisati što se statusa tiče i obezbediti način finansiranja,” ocenio je Mladenović.

Povodom 71. godišnjice postojanja Radija, u prostorijama naše medijske kuće u Hilandarskoj 2 održana je prigodna svečanost i uručene jubilarne nagrade zaposlenima za dugogodišnji rad u ovoj medijskoj kući.


07. mart 2007.

MATICA ISELJENIKA SRBIJE

Matica iseljenika Srbije u predhodnoj godini je nastavila uspešnu saradnju sa dijasporom, ocenio je na KZN povodom godišnjeg izveštaja o radu udruženja njen predsednik Radovan Kalabić. Pripremila Olivera Milovanović.

Najvažniji dogadjaj je odluka SPC da se Matica odlikuje ordenom Sv. Save II reda, za, kako je obrazložio njegova Svetost patrijarh Pavle, « majčinski odnos Matice prema rasejanom srpskom rodu«, istakao je Radovan Kalabić. Predlog za odlikovanje dale su i tri eparhije u iseljeništvu, britansko-skandinavska, zapadno-evropska i američko-kanadska, čiji će predstavnici učestvovati i na svečanoj akademiji na Spasovdan , 17. maja, kada će patrijarh Pavle uručiti ovo najveće odlikovanje SPC kolektivu Matice, rekao je Kalabić.

U ovoj godini Matica će dodeliti dva svoja značajna priznanja. Jedno je nagrada« Rastko Petrović« za književno prozno i poetsko životno delo i nagrada »Dragiša Kašiković« koja nosi ime istaknutog političkog emigranta ubijenog u Čikagu, rekao je Kalabić. On je podsetio da je ove godine žiri za dodelu nagrada ostao bez svog značajnog člana Nikole Miloševića, koji je spada u najznačajnije srpske intelektualce druge polovine 20. veka.

Kada je reč o aktivnostima Matice iseljenika Srbije za 2007. godini i dalje ostaje izdavačka delatnost i saradnja sa srpskim klubovim i udruženjima u rasejanju. Ove godine Srbiju će posetiti »Srpsko pevačko društvo iz Amerike i Kanade, a u septembru je planirana izložba naše slikarke Sonje Petrović Lazarević iz Australije, Beograd će ove godine, po prvi put, biti domaćin značajne manifestacije »Evropska smotra srpskog folklora« koja se održava već 11 godina. Govoreći o saradnji sa sličnim medjunarodnim institucijama Radova Kalabić je izdvojio poziv Matici iseljenika da uestvuje na Prvom kongresu slovenskih naroda u Bratislavi, na kome će biti usvojen Memorandum slovenskih naroda EU.


05. mart 2007.

TRIBINA POVODOM 125. GODIŠNJICE KRALJEVINE SRBIJE

Za savremenu Srbiju veoma je važno da vodi računa o kretanjima u svetu i prilikama u kojima će interes naroda konačno biti važniji od interesa stranaka, poručili su istoričari sa okruglog stola posvećenog 125. godišnjici Kraljevine Srbije. Učesnici skupa su naglasili da oni koji vode zemlju treba da poseduju hladnokrvnost i manje emocija, a više racionalnosti. Opširnije Senka Kuder.

Na skupu je ocenjeno da je proglašnje Kraljevine Srbije jedan od najvažnijih događaja u istoriji, koji je državi doneo bolji međunarodni ugled, ekonomski razvoj i donošenje niza zakona. "Unutrašnju i spoljnu politiku Srbije treba zasnivati na ozbiljnim studijama samih sebe, susednih naroda i studija o uticaju međunarodnih faktora", rekao je naučni savetnik u Istorijskom institutu SANU dr Slavenko Terzić. Podsećajući na događaje koji su prethodili proglašenju Milana Obrenovića za kralja, 6. marta 1882. godine, Terzić je ocenio da je međunarodni položaj tadašnje Srbije sličan današnjim prilikama. Srbija je i tada bila pod pritiskom velikih sila, pre svega Austro-Ugarske, a proglašenje Kraljevine je bilo neka vrsta kompenzacije Srbiji za gubitke na Berlinskom kongresu, naveo je Terzić. Berlinski kongres priznao je Srbiji nezavisnost i teritorijalno proširenje, Medjutim, Ausatro-Ugarskoj je poveren mandat okupacije Bosne i Hercegovine i posedanje Novopazarskog Sandžaka, čime je presečena komunikacija izmedju Srbije i Crne Gore. Tim potezom sprečena je mogućnost stvaranja jedne veće srpske države na Balkanu a u Austro-Ugarskoj se nalazilo više Srba nego u obe slobodne srpske države. Srbija je kralja dobila u vreme kada je ruska politika na Balkanu bila u defanzivi, a Austro-Ugarska dobila neslućenu dispanziju, podsetili su istoričari i napomenuli da su se i tada, kao i danas, o svemu pitale velike sile - tadašnja Rusija, Nemačka i Austro-Ugarska. Narodna Skupština Srbije donela je 6. marta 1882. godine zakon kojim je Milan Obrenović proglašen za kralja, a to mu je u njegovom dvoru saopštio predsednik tadašnjeg parlamenta Aleksandar Popović.


28. februar 2007.

 SARADNJA PODGORIČKOG I BEOGRADSKOG FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA

Na fakultetu političkih nauka u Beogradu potpisan je sprorazum o saradnji podgoričkog i beogradskog fakulteta.Tom prilikom dekan beogradskog fakulteta političkih nauka profesor Milan Podunavac i podgoričkog profesor Srdjan Darmanović, prokomentarisali su prekjučerašnju odluku Medjunarodnog suda pravde u Hagu u pogledu tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije radi genocida. Zabeležio Mladen Bijelić.

  Odluka medjunarodnog suda pravde,bez obzira na da li utvrdjuje ili od krivice abolira neku od strana u sukobima koji su se vodili na prostorima bivše Jugoslavije, zahteva od svih nas da se suočimo sa vlastitom prošlošću, rekao je profesor Darmanović. On je istakao da će odbraćanje javnosti predsednika Srbije Borisa Tadića odmah nakon saopštenja presude, inicirati u najskorije vreme odredjene mere u pravcu punog pomirenja i uspostavljanja saradnje.

Profesor Podunavac je takodje istakao značaj obraćanja predsednika Srbije javnosti. Kad su u pitanju moguće implikacije na dešavanja u Republici Srpskoj s obzirom da je sud konstatovao da je u Srebrenici bilo genocida, Podunavac smatra da do promene statusa republike Srpske u okviru Federacije Bosne i Hercegovine ne može da dodje s obzirom da je Dejtonski sporazum po tom pitanju jasan i izričit.


28. februar 2007.

KAMPANJA ZA PODIZANJE SVESTI O ROMIMA

Savet Evrope i Evropska komisija o Romima u regiji pokrenuće u zemljama jugoistočne Evrope kampanju za podizanje svesti o Romima i suzbijanje predrasuda o njihovom položaju u društvu.

Specijalni predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope u Srbiji Denis Huber rekao je da je cilj kampanje, koja će se sprovoditi pod sloganom "Dosta! Oslobodimo se predrasuda, upoznajmo Rome", da podigne svest o Romima i poboljša njihov imidž u javnosti. Huber je istakao da je kampanja fokusirana na borbu protiv diskriminacije Roma, predrasuda, stereotipa i rasizma, koji nisu prisutni samo u zemljama jugoistočne Evrope već i širom Evrope. Države su poslednjih godina shvatile neophodnost poboljšanja položaja Roma u društvu, ali su njihovi napori pod uticajem predrasuda lokalnog stanovništva, koje ne prihvata Rome u svoje okruženje. Podsećajući da će Srbija od maja do novembra ove godine biti predsedavajuća SE, Huber je naglasio da je to njena prilika i mogućnost za promociju poboljšanja položaja Roma u društvu.

Direktor Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Petar Lađević rekao je romsko pitanje na području jugoistočne Evrope moguće rešiti saradnjom međunarodne zajednice, vlada svih država i organizacija romske nacionalne manjine. On je istakao da je Vlada Srbije uradila dosta na poboljšanju položaja Roma, jer je promenila izborno zakonodavstvo koje je omogućilo da Srbija u skupštini ima dva direktno izabrana poslanika dve romske partije, ali i to što je formirala romski sekretarijat.

Petar Lađević

 

Menadzer projekta Ivana D'Alešandro istakla je da će kampanja biti realizovana u Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji tokom cele godine. Biće organizovane i regionalne radionice na temu "Izveštavanje o Romima" namenjene stručnjacima za medije, takmičenja za školske i projekte civilnog društva, kao i festival romske kulture.


27. februar 2007.

MIGRACIONI TOKOVI NA PROSTORU JUGOISTOČNE EVROPE

Regionalna saradnja jeste od suštinskog značaja za ukupni proces pomirenja naroda i država na prostoru nekadašnje Jugoslavije nakon dramatičnih migracija stanovništva u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, rečeno je na regionalnoj konferenciji pod nazivom Migracioni tokovi na prostoru jugoistočne Evrope koja se održava u Beogradu. Izveštava Sandra Pekić.

Predsedavajući Prvog radnog stola Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović je naglasio da je Srbija još uvek zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih lica na svojoj teritoriji i da je rešavanje njihovih problema moguće samo saradnjom naše vlasti sa vladama zemalja iz kojih su ti ljudi izbegli i u koje bi želeli da se vrate i ostvare prava koja im pripadaju.

»Nalazimo se u sred procesa za koji nismo sigurni kako će se okončati, a to je pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije. Može se dogoditi da zbog reakcije naše vlade, zvanične Prištine ili lokalnog stanovništva, odnosno bilo čije greške da se pitanje rešenja kosovskog problema pretvori u još jedajn egzodus», upozorio je Svilanović.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da se uspostavi regionalna saradnja u oblasti upravljanja i kontrole granica, kao i saradnja ministrastava unutrašnjih poslova i pravosudja. U svetlu evroatlantskih integracija treba težiti takvom viznom režimu koji će omogućiti nesmetanu kontrolu granica, kretanje ljudi ali i da istovremeno te granice budu brana trgovini ljudima i organizovanom kriminalu, rekao je Svilanović.

Govoreći o migracijama, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Vlade Republike Srbije Aleksandar Čotrić je istakao da je Srbija tradicionalno zemlja ekonomskih i političkih emigranata, ali i država u koju se useljava veliki broj stanovnika iz susednih zemalja. Govoreći o dijaspori Čotrić je rekao da po nezvaničnim podacima u svetu živi blizu četiri miliona Srba i državljana Srbije. Zbog toga je Ministarstvo za dijasporu, koje postoji tek tri godine, za narednu vladu Srbije pripremilo nacrte zakona koji će omogućiti registraciju naših iseljenika i urediti odnose izmedju dijaspore i matice.


27. februar 2007.

ROMSKA PRAVA I PUT U EU

Vest da se poslanik u Parlamentu Srbije dr Rajko Djurić sastao sa predsednikom Republike Borisom Tadićem i njihova konstatacija da je jedini put Srbije put ka EU, privukla je pažnju javnosti. Djurić je jedan od dva poslanika Roma koji su ušli u novi saziv Skupštine, a u kome predstavnici manjina imaju osam mandata. Iz prethodnog parlamentarnog iskustva od tri godine, kada je za manjinsku vladu bilo pitanje opstanka da pridobije svaki glas poslanika, može se zaključiti da je glas Rajka Djurića veoma bitan. Pitanje je samo kako će on i njegov kolega Rom Srdjan Šajn naći meru izmedju podrške evropskom putu i pomoći romskoj zajednici u Srbiji. Piše Andjelka Marisavljević

Statistika u Srbiji je surova, svaki treći Rom je nepismen, prosečan životni vek je manji od šezdeset godina. Većina živi u favelama na rubu grada ispod granice siromaštva. Rečju nije dovoljno što je nešto više od stotinu hiljada Roma u Srbiji dobilo prava nacionalne manjine, što u Parlamentu, ukoliko žele , mogu da se služe maternjim jezikom, potrebno je, pre svega, da im se obezbede osnovna ljudska prava. Srbi su uvek bili tolerantni prema Romima, retko se dešavalo, mada je bilo i takvih primera, da ih proteruju i proganjaju.

Nedavno je u jednoj od članica EU Sloveniji sam predsednik Janez Drnovšek morao da interveniše, jer su rasistički nastrojeni Slovenci iz svog sela isterali jednu romsku porodicu. Porodica je ipak smeštena kolektivno i privremeno, dok se pitanje trajno ne reši. Po svemu sudeći, očekuje ih dugo izbeglištvo. Srećom po Slovence njihov predsednik države ima manje glavobolja od našeg, pa je mogao svojim angažmanom da spasava čast jedne članice EU.

Predsedniku Borisu Tadiću je u ovom trenutku važno da nikako ne prizna da je Kosovo izgubljeno za Srbiju, da obezbedi manjinska prava za svoj narod na teritoriji koja je , bar formalno, još uvek u sastavu Srbije, a zatim da kao lider vodeće demokratske partije stvori ambijent da manjine učestvuju u stvaranju buduće demokratske vlade. Tu spadaju i dva glasa Roma. Sve je to na nivou politike. Na nivou života , koji sa politikom često ima malo veze, dva romska glasa u Skupštini trebalo bi da skrenu pažnju na neostvarena romska, ili u prevodu ljudska prava , ili još tačnije da srpsku javnost probude i ukažu joj da osim problema Srba postoje i drugi koji u ovom slučaju zavise od države Srbije. Koristeći se primerom predsednika Slovenije možemo reći da bi EU jako cenila da su Romi pod zaštitom, kako u Parlamentu, tako i van njega.


22. februar 2007.

KONFERENCIJA O ZABRANI KASETNIH BOMBI

U Oslu se 21. i 22. februara održava dvodnevna medjunarodna konferencija o zabrani upotrebe kasetnih bombi, oružja koje izaziva razorne posledice po civilno stanovništvo, što su pre osam godina, tokom bombardovanja NATO-a, najbolje na svojoj koži osetili gradjani Srbije. Prilog Zorice Regeljac.

Konferencija u glavnom gradu Norveške održava se uz ucešće predstavnika 40 zemalja i isto toliko nevladinih organizacija, a glavna tema skupa je kako zabraniti upotrebu tog pogubnog oružja. Skup, koji je otvorio norveški ministar spoljnih poslova Junas Gar Store, održava se tacno deset godina posle velikog uspeha medjunarodne kampanje za zabranu nagaznih mina. Norveška, clanica NATO-a, ali ne i Evropske unije, jedna je od zemalja koje se odavno žestoko protive korišcenju kasetnih bombi zbog katastrofalnih humanitarnih posledica koje to oružje izaziva. Skup u Oslu dolazi posle neuspeha Konferencije o razoružanju, održane novembra prošle godine u Ženevi.

Razorne posledice po civilno stanovništvo kasetne bombe izazivaju rasprskavanjem u bezbroj sitnih delova, ubojitih od metaka, koji seju smrt stotinama metara unaokolo. Što je najgore, mnoge kasetne bombe ne eksplodiraju odmah, vec ostaju na tlu da bi mesecima ili godinama kasnije nastavile da ubijaju nedužne ljude. Taj tip bombi masovno je korišcen, u Libanu, Iraku i Avganistanu, ali i tokom tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, kao i tokom bombarodanja Republike Srpske tokom rata u Bosni.

Kasetne bombe su nemilice korišćene na mnogim lokacijama u Srbiji tokom NATO bombarodovanja, uključujući i velika naseljena mesta, izazovajući masovne žrtve među civilnim stanovništvom. Jedna od najpogubnijih akcija dogodila se upravo na Kosovu i Metohiji, u ime čije humanitarne zaštite je i pokrenuta oružana intervencija Alijanse. U toj akciji izvedenoj 15. maja 1999.g. na kolonu izbeglica kosmetskih Albanaca bačeno je osam kasetnih bombi koje su usmrtile preko sto lica, uglavnom žena i dece. U sedištu NATO-a to je nazvano «kolateralnom štetom», veoma često upotrebljavanim terminom tokom 78 dana bombardovanja Srbije. «Kolateralna šteta» dogodila se i 7.maja kada je u velikom masakru usred srpskog grada Niša stradalo 18 civila.

 Kasetne bombe

 

Poražavajuća statistika govori da su najčešće žrtve kasetnih bombi u Srbiji deca, veoma često i godinama nakon oružanih intervencija. Iako je većina lokacija gađana ovim projektilima rasčišćena, nedostatak finansijskih sredstava onemogućio je potpuno uklanjanje kasetnih bombi u zabitijim delovima zemlje. Sve su to razlozi zbog kojih Srbija i njeni vojni zvaničnici podržavaju inicijativu o zabrani upotrebe kasetnih bombi.


21. februar 2007.
 

DESET GODINA OD IZBORA ZORANA ĐINĐIĆA ZA GRADONAČELNIKA BEOGRADA

Danas se navršava deset godina od izbora Zorana Djindjića za prvog demokratskog gradonačelnika Beograda. Pobedom koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima održanim novembra 1996. godine, i posle tromesečnih gradjanskih protesta, konstituisana je Skupština grada Beograda sa demokratskom većinom. Priredila Jelena Simić.

Neposredno nakon izbora, tadašnji predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjić izjavio je da će osnovni zadatak nove gradske vlasti biti modernizacija gradske uprave, reforma javnih službi i insistiranje na javnosti njihovog rada. Skupština grada Beograda konstituisana je tri meseca nakon lokalnih izbora održanih 17. novembra 1996., zbog odbijanja vlasti da priznaju pobedu koalicije "Zajedno" u 13 gradova u Srbiji i devet beogradskih opština, uključujući i Skupštinu Beograda. Pošto su vlasti odbile da priznaju poraz koalicije Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice, počeli su gradjanski i studentski protesti, koji su trajali 88 dana, a predvodili su ih lideri koalicije "Zajedno" – Zoran Djindjić, Vesna Pešić i Vuk Drašković. Prvi protesti gradjana održani su 19. novembra u Nišu zbog oklevanja izborne komisije u tom gradu da zvanično saopšti rezultate lokalnih izbora. Djindjić je tada govorio da izborni rezultat opozicione koalicije predstavlja početak deblokade Srbije i budjenje nade da moze nešto da se promeni, a jedini nacin je da se odrzi pozitivna tenzija i da se nada ljudi ne izneveri.

"Moramo izaći sa vizionarskim projektom za Beograd, koji podrazumeva i rešenje saobraćaja i rešenje komunalne situacije, bespoštednu, ali u suštini optimističku koncepciju privrede u Beogradu, sa jasnim definisanjem statusa industrijskih grana koje imaju budućnost. Pravicemo koncept života u gradu koji vise odgovara evropskoj politici, koju mi želimo da vodimo, a manje kineskoj koju je vodila Socijalisticka partija. Mi moramo od grada da napravimo izlog, gde će se videti svaki potez i gde ništa neće moći da se uradi, a da ne bude javno." neke su od izjava Zorana Djindjića uoči izbora za gradonačelnika.

Pobeda opozicije na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima Srbije, na osnovu nalaza misije OEBS-a, priznata je specijalnim zakonom Lex specialis. Zoran Djindjić je smenjen 30. septembra 1997. godine zahtevom odbornika Srpskog pokreta obnove i jednog broja radikala, koji su optužili Djindjića za navodnu nesposobnost i korišćenje funkcije gradonačelnika za promociju programa svoje stranke.

U zgradi Starog dvora danas je otvorena izložba dokumentarnog materijala, fotografija i video zapisa "Zoran Djindjić – gradonačelnik", koja će trajati do 27. februara.


21. februar 2007.

TRANZICIJA I POLOŽAJ DECE

Po konvenciji UN o pravima deteta donetoj 1989. godine koju je ratifikovalo 192 zemlje, deca imaju pravo na najviši mogući standard zdravstvene zaštite, pravo na obrazovanje, socijalnu zaštitu, zaštitu od diskriminacije, zlostavljanja i zanemarivanja. U tranzicionoj Srbiji oko 10 % dece je siromašno i približno je jednako udelu siromašnih u ukupnoj populaciji. Pripremila Mirjana Otašević.

  Medju siromašnom decom u Srbiji natprosečno su ugrožena deca iz velikih porodica, ona koja žive u ruralnim područjima, posebno u jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji. U domaćinstvima u kojima žive siromašna deca odrasli najčešće nemaju sopstvene prihode i imaju nizak nivo obrazovanja. Svega 1 % dece živi ispod linije siromaštva u domaćinstvima u kojima bar jedan član ima završenu srednju školu ili fakultet, tako da obrazovanje spada medju najvažnije kriterijume siromaštva u Srbiji.

Slično ukupnoj populaciji, i domaćinstava sa decom su u tranziciji imala prevelika očekivanja, a male realne pomake u životnom standardu, i još su daleko od mogućnosti da pokriju sve potrebe na način na koji su to mogli pre rata u bivšoj SFRJ. Zato čak 56 % domaćinstava u Srbiji ocenjuju svoj finansijski položaj kao loš.

Prema nekim nematerijalnim pokazateljima deca iz siromašnih porodica u seoskim područjima, žive fizički dalje od relevantnih institucija kao što su škole, bolnice, kulturne institucije, sportski objekti.

Posebno ugrožena grupa su deca romske nacionalnosti u romskim naseljima, od kojih je preko dve trećine siromašno. Uslovi stanovanja većine odraz su krajnje bede i siromaštva, a svako sedmo dete živi u kartonskoj ili limenoj kući. Dvadeset dva posto romskih porodica živi u objektima sa zemljanim podovima, što praktično znači zdravstvene implikacije za podizanje dece. Osnovnu školu pohadja 76 % malih Roma, ali je završi svega 13 %. Preko 40 % romkinja u uzrastu od 15 do 19 godina i čak 12 % devojčica mladjih od 15 godina, stupa u brak ili živi u vanbračnoj zajednici. Od romske dece se mnogo ranije očekuje da preuzmu ulogu odraslih, odnosno da sami zarade za sebe ili mladje članove domaćinstva. Otuda, dok se za većinu dece starijeg uzrasta u Srbiji navodi da su učenici ili studenti, romska deca od 15 do 18 godina uglavnom traže posao ili rade «na crno».

Treća ugrožena grupa su deca sa smetnjama u razvoju, kojih u Srbiji ima oko 7 000. Glavni razlozi njihove ugroženosti su što ih roditelji često kriju, nedovoljno su informisani kako da im pomognu, na lokalnom nivou ne postoje savetovališta ili dnevni centri za decu sa smetnjama u razvoju. Često učitelji ili roditelji druge dece pokazuju veliki otpor prema deci sa smetnjama u razvoju, pa roditelji prekidaju ili uopšte ne počinju školovanje takve dece. Predrasude prema deci ometenoj u razvoju uočljive su i medju zaposlenima u institucijama, tako da ona često žive potpuno izolovano. Prema najnovijim podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, u sistemu socijalne zaštite zbrinuto je oko 7500 dece bez roditeljskog staranja. Brojna istraživanja ukazuju na neadekvatnost institucionalne zaštite i izuzetno ozbiljne posledice takvog zbrinjavanja dece. Zato je u Srbiji pokrenuta akcija sa ciljem da se poveća broj hraniteljskih porodica, jer je dokazano da porodično okruženje nema zamenu u budućem razvoju deteta.

Sudeći po iskustvu zemalja iz okruženja koje su prošle kroz tranziciju, ekonomski razvoj zemlje ne vodi uvek smanjenju siromaštva i poboljšanju položaja dece. Unapredjenje položaja dece zavisi od nivoa prioriteta koje će ovaj cilj dobiti medju brojnim reformskim ciljevima tranzicije. Vlada Srbije usvojila je Nacionalni plan akcije za decu i Strategiju za smanjenje siromaštva. Prava dece moraju da postanu poznata svima, poštovana i garantovana, jer isključena i neobrazovana deca stvaraju u perspektivi novu generaciju siromašnih. Kako društvo prolazi kroz tranziciju i približava se Evropskoj Uniji, stvara se još veći jaz izmedju siromašne dece koja se ne školuju, i ostalih koji svakodnevno idu u školu, koriste internet ili putuju u inostranstvo. Cilj plana Vlade je da unapredi položaj sve dece u skladu sa Konvencijama o pravima deteta i u skladu sa opredeljenjem da deca budu prioritet u društvu.


20. februar 2007. 

POVRAĆAJ IMOVINE JEVREJA U SRBIJI


Povraćaj oduzete imovine posle Drugog svetskog rata u Srbiji prema nacrtu zakona o restituciji, nije predviđen za sve kategorije oštećenih građana, najviše Jevreja, kojima je ona oduzeta od 1941. do 1945, za vreme ratne vlade Milana Nedića. Ovakvo zakonsko rešenje iznova je otvorilo pitanje povraćaja imovine Jevrejima, kojih prema nezvaničnim procenama u Srbiji ima oko tri hiljade. Pripremio Đuro Malobabić.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aca Singer smatra da bi zakon trebalo da se primeni na jevrejsku imovinu oduzetu od 1941. godine pod okupacijom Kraljevine Jugoslavije i vladavinom kvinslinške Nedićeve vlade koja je donela uredbu kojom je oduzimana imovina svih Jevreja, bez ikakve naknade. Deo jevrejske imovine opljačkali su Nemci, dok je deo trajno prešao u vlasništvo države Srbije. Po Singerovim rečima nešto od te imovine, vraćeno je posle Drugog svetskog rata kada su van snage stavljeni svi akti Nedićeve vlade, ali veći deo toga ostao je u državnim rukama, pošto nije bilo naslednika ili su se oni odselili u SAD, Australiju i Izrael. Singer ukazuje na dva problema koja dodatno otežavaju rešavanje ovog pitanja. Ne postoje precizni podaci koliko je oduzeto imovine jevrejskoj zajednici, pošto više nije bilo preživelih pripadnika ove zajednice. Po njegovim rečima nestala je čitava dokumentacija o imovini jevrejskih zajednica, tako da praktično nismo više u mogućnosti da dokažemo vlasništvo nad nekretninama u tim opštinama.

Aca Singer

Dr Milan Koljanin istraživač Instituta za savremenu istoriju podseća da je kao polazni datum u Zakonu o registrovanju privatne imovine uzeto formiranje Privremene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije 7. marta 1945. godine, kada je više od 80 odsto imovine državnog sektora dobijeno oduzimanjem privatne imovine bez ikakve ili uz minimalnu nadoknadu.

Koljanin kaže da su predlagači Zakona o evidentiranju oduzete imovine, ispustili iz vida promene svojinskih odnosa koje su nastale tokom okupacije posle agresije na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine. Teritorija današnje Srbije bila je podeljena između pet okupatora Nemačke, Mađarske, Bugarske, Albanije i Nezavisne države Hrvatske koji su vršili masovne zločine nad njenim stanovništvom pri čemu je na udaru bila i njihova imovina. Kao i na nemačkom okupacionom području u Srbiji, jevrejsku imovinu prisvojili su državni organi i drugih okupacionih država, kaže Koljanin. Po njegovim rečima uporedo sa procesom oduzimanja imovine „narodnim neprijateljima“ vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije su proglasile ništavnim promene svojinskih odnosa nastale tokom okupacije, čime su .sledile odluku Kraljevske vlade iz 1941. godine. Predsedništvo AVNOJ-a je 24. maja 1945. donelo Zakon o postupanju sa imovinom koju su vlasnici napustili u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača. Po ovom zakonu, sva imovina koju su vlasnici morali da napuste ili im je protiv njihove volje oduzeta od okupatora i njegovih pomagača iz rasističkih, verskih, nacionalističkih ili političkih razloga ili je prešla u svojinu trećih lica ili se vraćala odmah vlasnicima.

Kako ističe Koljanin pokazalo se, međutim, da je sprovođenje ovog zakona u mnogim slučajevima nemoguće. Kada je reč o jevrejskoj imovini, najčešće nije bilo preživelih koji bi je potraživali. Sve ovo ukazuje da postoje velike teškoće oko identifikovanja i dokazivanja svojinskih prava nad imovinom koja je otuđivana ne samo posle nego i tokom rata 1941-1945. Srbija je tokom rata bila okupirana, i pitanje obeštećenja njenih građana ima i međunarodnu dimenziju, zaključuje Milan Koljanin.

Da podsetimo da je većina bivših republika nekadašnje Jugoslavije vratila oduzetu imovinu Jevrejima, kao i pojedine postkomunističke zemlje. Makedonija je Jevreje obeštetila novčano isplativši im 2,5 miliona evra za imovinu oduzetu od 1941. do 1945. Hrvatska je vratila jedan deo u naturi, drugi je isplatila u novcu. Slovačka je za to izdvojila 22 miliona evra, a u Češkoj, u centru Praga, vraćeno je 145 kuća.

U Beogradu su u vlasništvu Jevreja bile gotovo cele ulice. Najočitiji primer je Ulica kralja Petra u centru grada, koja je bila svojevrsni jevrejski trgovački centar sa nizom trgovačkih i zanatskih radnji, kafana, prodavnica, hotela. Ostaje nada da će Srbija sledeći primere ostalih zemalja pronaći najadekvatnije zakonsko rešenje i obeštetiti oštećene građane jevrejske nacionalnosti.


13 februar 2007.

SARADNJA NAUČNIKA ZAPADNOG BALKANA

U Beogradu se od 12 do 14. februara održava Konferencija o informacionim tehnologijama i komunikacijama koja okuplja značajan broj naučnika iz više zemalja Zapadne Evrope. Izveštava Mladen Bijelić.

Ministar za nauku i tehnologiju Aleksandar Popović istakao je otvarajući skup da organizovanje ove konferencije, odnosno poziv Srbiji da udje u Okvirni program 7 Evropske unije za istraživanja, predstavlja pouzdan znak da Evropa visoko respektuje rezultate i potencijale srpske nauke. Potpisivanjem formalnog ugovora sa Briselom o ulasku u ovaj program, biće omogućeno domaćim naučnicima da sudeluju u realizaciju brojnih zajedničkih programa sa kolegama iz zemalja Zapadnog Balkana. Za takve programe u narednih 7 godina u fondovima EU biće rezervisano čak 50 milijardi eura, rekao je Popović. Prvenstveni uslov za njihovo korišćenje jeste timski rad naučnika iz više zemalja i kvalitet zajedničkog programa koji ponude. Zbog dugotrajne izolacije naši naučnici i njihove kolege iz drugih zemalja još uvek se lično ne poznaju i to predstavlja možda i glavni problem, a ova konferencija će značajno doprineti da se on prevazidje, ocenio je Popović.

Aleksandar Popović

 

Ovakva očekivanja izrazili su i učesnici konferencije sa kojim smo razgovarali. Profesor na fakultetu informacionih tehnologija u Beogradu Miroslav Trajanović je istakao da će uključivanjem Srbije u sedmi evropski naučni okvir, domaći stručnjaci biti tretirani jednako kao njihove evropske kolege, odnosno da smo sada prepoznati kao deo evropskog istraživačkog procesa.Takodje to je znak,ocenjuje Trajanović, da Evropa želi da sruši barijere koje su postojale izmedju evropskog naučnog prostora i zemalja Zapadnog Balkana.

Profesor Vojislav Mitić, sa bogatim privrednim iskustvom, posebno je istakao činjenicu da na konferenciji učestvuju naučnici iz zemalja Evropske Unije,ali i onih koje tek treba to da postanu.Mi smo tako u prilici da učimo od razvijenijih i da sledimo njihova iskustva. To se prvenstveno odnosi,rekao je Mitić, na potrebu da naučna istraživanja budu oslonjena na privredu, jer jedino projekti koji dožive verifikaciju u praksi su oni pravi. Jedino takve projekte danas svet prihvata i želi da finansira, zaključio je Mitić.


12. februar 2007.

DOBRODOŠLI U NEMAČKU 

Ambasada Savezne Republike Nemačke u saranji sa 5 nemačkih političkih fondacija i Evropskim pokretom u Srbiji  pokrenula je projekat „Dobrodošli u Nemačku“.On će omogućiti da 200 srednjoškolaca i studenata u narednim mesecima poseti Nemačku. Izveštaj Dušice Maticki.

Andreas Cobel, ambasador Nemačke u Beogradu potseća da oko 70 posto mladih ljudi u Srbiji nikada nije prešlo granice svoje zemlje, a od onih koji su putovali samo pet posto posetilo je Nemačku.On je rekao da silom političkih prilika, mladi ljudi koji će oblikovati budućnost Srbije , za sada su imali ograničene mogućnosti za putovanje u inostranstvo.Upravo zato  je i pokrenut  projekat „Dobrodošli u Nemačku“.Njegov cilj je  da se mladima iz Srbije  omogući da uspostave kontakt sa vršnjacima u Nemačkoj, uporede sistem školovanja, studiranja i da steknu uvid u politički sistem Nemačke. Ambasador Cobel kaže  da će prednost imati kandidati  koji do sada nisu imali mogućnost da upoznaju neku od zemalja EU. Nemačka će preuzeti organizaciju programa, troškove putovanja, smeštaja, ishrane, a svaki ičesnik dobiće džeparac,rekao je ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel.

 Andreas Cobel

 

Ksenija Milivojević iz Evropskog pokreta Srbije objašnjava da će prvu grupu koja će otputovati činiti 55 studenata od 18 do 26 godina. Javni konkurs za ovaj deo programa otvoren je od danas, a prijave se mogu slati do 12.03. 2007. godine.Drugi deo programa „Dobrodošli u Nemačku“ namenjen je srednjoškolcima.U narednim mesecima 150 učenika otputovaće u Nemačku, svaka grupa na nedelju dana. Pravo učešća na ovom kokursu imaju  studenti koji imaju prosečnu ocenu studiranja iznad osam i koji su društveno angažovani , a čija je starost od 18-26 godina. Mogućnost da konkurišu imaju studenti i državnih i privatnih fakulteta.Očekujemo da će interesovanje za putovanje u Nemačku biti ogromno,optimista je Ksenija Milivojević.            


09. februar 2007.

O HRIŠĆANSKOM RAČUNANJU VREMENA

Pred Božić ili Uskrs, kao po pravilu, aktuelizuju se razgovori o računanju vremena po starom, odnosno novom kalendaru što vekovima razdvaja. Medju pravoslavnima ima veoma ortodoksnih stavova da o tome ne treba pričati i da se ne prihvati novi, Gregorijanski kalendar, a na drugoj strani su oni kojima je ova tema sa formalnog aspekta nebitna. Srpska pravoslavna crkva računa vreme po starom Julijanskom kalendaru, a sa istaknutim profesorom, protojerejem Dr Radomirom Popovićem o tome je razgovarala Ljiljana Sindjelić Nikolić.

  Hrišćanska crkva je pojavom Gospoda Isusa Hrista ušla u civilizacijski krug grčko rimskog sveta ili rimske imperije koja je imala svoj kalendar i hrišćani su ga jednostavno prihvatili. Reč je o važećem Julijanskom kalendaru koji je tada bio prihvaćen i u drugim delovima sveta. Medjutim, kada je u 16 veku, Rimokatolička crkva prihvatila Gregorijanski kalendar astronoma iz Napulja Luidji Lilio otvoren je još veći raskol medju hrišćanima i na Zapadu i na Istoku, jer on krši odredbu Prvog vaseljenskog sabora hrišćnaske crkve iz Nikeje 325 godine. Do danas je bilo niz pokušaja da se hrišćani ponovo okupe oko jedinstvenog računanja vremena, a poslednjih godina zbog veoma čestih ekumenskih dijaloga, kalendar je postao jedno od važnijih pitanja. Podsećajući profesora Dr Radomira Popovića da se na primenu starog ili novog kalendara različito gleda u pojedinih crkvama, recimo u Grčkoj ili Bugarskoj, u oba imaju svoje pristalice, pitali smo ga koliko je SPC imuna na novi trend. „Treba voditi računa kakvi bi bili efekti prelaska na novi kalendar, šta bi time dobili, a šta izgubili. Ima razmišljanja da bi promena kalenara bilo napuštanje Pravoslavlja.

Može se razmišljati i u tom pravcu. To je neuka pobožnost, jer smo se vekovima spasavali po starom kalendaru, pa zašto ne bi i u budućnosti. S druge strane, ako se razmišlja u pravcu osavremenjivanja kalendara i računanja vremena, potrebna je pažljiva uvidjavnost da ne bismo imali neželjene posledice. Ali je suštinsko vraćanje na ono što je glavno, što je suština vere, naše pobožnosti, na Biblijske postavke vremena, večnosti, besmrtnosti, a ne bavljenje manje važnim pitanjima. Kalendar nema suštinske veze ni za Papizmom, ni sa Rimokatolicizmom, to je pogrešno i deplasirano, ali iskustvo sa ovih prostora u odnosima sa Rimokatičkom crkvom je ponekad bivalo loše, pa možda otuda ovakva razmišljanja“, kaže protojerej Popović. On navodi primer Srba u inostranstvu koji se - kao manjina u današnjim mešovitim, protestantskim ili rimokatoličkim sredinama po Zapadnoj Evropi ili SAD i kao oaze Pravoslavne crkve koja poštuje Julijanski kalendar - osećaju ponekad nelagodno, jer odudaraju od nove sredine. Meni lično to ne bi smetalo, ali ne mogu svi biti kao ja, pa razumem i naše ljude koji kažu da se osećaju marginalizovani u tim sredinama. Takodje, vode se poslednjih godina i u samoj Rimokatoličkoj crkvi razgovori o kalendaru, jer su u nekim delovima sveta i rimokatolici u manjini, pa i ovde na našim prostorima. Zato, ima raspoloženja da recimo glavne hrišćanske praznike Vaskr, Božić ili Duhove hrišćani slave ako je moguće istog datuma, da se bar u tome ne razlikujemo, mišljenja je protojerej Radomir Popović. On ističe da ne treba ništa prenagljeno činiti, jer ono što je bitno u hrišćanstvu, a vezano je za kalndar, jeste filosofija vremena. Hrišćani pojmom večnosti, besmrtnosti i vaskrsenjem probijaju ljušturu vremena, ali mi prihvatamo i konvencije koje su tu, jer na kraju i ovaj svet je tvorevina Božja i naše je da čuvamo hrišćansko učenje koje svemu daje smisao, pa i svakom kalendaru“, istiće profesor Dr Radomir Popović.


09. februar 2007.

OKRUGLI STO O REŠAVANJU IZBEGLIČKIH PITANJA

Rešavanje brojnih pitanja vezanih za povrat imovine i prava Srba izbeglih iz Hrvatske, nije samo njihovo, prvenstveno izbegličko pitanje, već je to ujedno i državno pitanje, istaknuto je na okruglom stolu koji su u Beogradu organizovali Savez izbegličkih udruženja i Srpska liberalna stranka. Izveštaj Mladena Bijelića.

  Čudno je da se država od samih početaka nije ozbiljnije uključila u ovaj proces, istakao je akademik Kosta Čavoški, povlačeći paralelu sa Kosovom i Metohijom, gde je, po njegovoj oceni, Srbija takodje napravila niz kardinalnih grešaka. Pristajući olako na predlog tadašnjeg medjunarodnog administratora Hansa Hekerupa, da se za područje Kosova i Metohije prave novi birački spiskovi, a da se prethodno ne omogući povratak u pokrajinu svih izbeglih i prognanih Srbi, trasiran je put za stvaranje nove države i sve ovo što se danas tamo dešava, rekao je on. Zahvaljujući svemu, mnogi od prognanih i izbeglih više nikad neće uopšte moći da se vrate na svoja imanja i na svoju dedovinu. Isto je, po oceni Čavoškog, učinjeno i kad su u pitanju povratak izbeglih Srba u Hrvatsku, jer ova država nije ozbiljno insistirala da se prognani Srbi tamo vrate, tako da su oni uglavnom bili prepušteni sami sebi. Zato Srbija mora u narednom periodu da se ozbiljno uključi u ovaj proces, rekao je Čavoški, podsećajući da izbeglička udruženja od nove vlade, odnosno kod budućeg mandatara, odmah treba da traže prijem, kako bi se upoznali sa kadrovskim rešenjima kad su u pitanju budući ministar za rasejanje i komesar za izbeglice.
Kosta Čavoški

Komesar za izbeglice u dosadašnjoj Vladi Srbije Dragiša Dabetić, istakao je kako je za rešenje brojnih izbegličkih pitanja nepovratno izgubljeno više godina, odnosno da se ozbiljnije aktivnosti na tom planu mogu pratiti tek od 2001. godine. Tada je izbeglicama omogućeno da se upišu u državljanstvo Srbije i tadašnje SR Jugoslavije, čime je otvoren proces njihove integracije u Srbiji. Takodje, omogućeno je da na organizovan način sudeluju na izborima u Hrvatskoj, što je dovelo da Srbi u pojedinim opštinama imaju većinu i sl. Dabetić je posebno istakao kako je krajnje pogrešno da se izbeglička pitanja tretiraju ili podvode pod humanitarna pitanja.To je pitanje ljudskih prava, odnosno njihovog ostvarivanja po medjunarodno usvojenim standardima i uz medjunarodne garancije.

Predsednik Saveza izbegličih udruženja Milojko Budimir istakao je, kao i brojni drugi učesnici,da povrat stanarskih prava i konvalidacija,odnosno priznavanje radnog staža ostvarenog u okviru nekadašnje Republike Srpske Krajine, iako su medijski najzastupljeniji i najistaknutiji, predstavljaju tek 5,5 odsto problema sa kojima se susreću izbegli Srbi, u pokušaju da vrate svoju imovinu i ostala prava. O tome smo nedavno u Zagrebu razgovarali i sa hrvatskim predsednikom Stipom Mesićem, rekao je Budimir, ističući kako su mu prvenstveno preneli da program stambenog zbrinjavanja izbeglih Srba na kom insistira Hrvatska, ne može da bude zamena za izgubljena stanarska prava. Stekli smo utisak da će po to tom pitanju stvari ipak krenuti sa mrtve tačke, zaključio je Budimir.

Copyright © The International Radio Serbia