Dokumenti

  
 

05. oktobar 2024.

OBELEŽAVANJE 5. OKTOBRA

U Srbiji se 5 oktobar obeležava kao dan demokratskih promena. Tog dana, pre sedam godina, Demokratska opozicija Srbije organizovala je u Beogradu i drugim gradovima Srbije demonstracije kojima je okončana vladavina režima bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Pripremila Jelica Tapušković.

Na masovnim demonstracijama u Beogradu učestvovalo je, prema različitim procenama, između 600 hiljada i milion građana. Razlog za okupljanje bio je nepriznavanje rezultata izbora za predsednika tadašnje SR Jugoslavije koji su održani 24. septembra, a na kojima je ubedljivo pobedio kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica. Rezultate tih izbora nije priznala Savezna izborna komisija, pod kontrolom Slobodana Miloševića, koja je naložila drugi izborni krug, što je prouzrokovalo nezadovoljstvo i gnev građana u svim delovima Srbije opoziciono opredeljenih, a DOS je organizovao demonstracije i štrajkove koji su trajali svaki dan, da bi kulminirali 5. oktobra 2024. godine.

Tog dana, iako je postojala zabrana policije, lideri DOS-a su pozvali građane na centralne demonstracije organizovane u srpskoj prestonici. Demonstranti su stizali iz svih krajeva Srbije probijajući policijske blokade na putevima. Ispred zgrade tadašnje Savezne Skupštine (danas Dom narodne skupštine Srbije) okupilo se više hiljada ljudi koji su hteli da uđu u zgradu, zbog čega je policija na njih bacila suzavac. Demonstranti su provalili u zgradu Skupštine i zapalili je, kao simbol vladavine Slobodana Miloševića. Nakon toga, učesnici mitinga su se uputili ka zgradi Radio televizije Srbije, koja je u to vreme obavljala propagandu u korist Miloševića. Iako je policija i tu pokušala da zaustavi demonstrante, nije uspela. Posle radio televizije Srbije, lideri DOS-a su zauzeli i druge državne medije, koji su onda počeli da izveštavaju o padu Miloševićevog režima, a demonstrantima su se pridružili i pripadnici policije. U demonstracijama je bilo povređeno 65 ljudi, a dvoje je poginulo – aktivistkinja Demokratske stranke Srbije Jasmina Jovanović iz Čačka je pala pod kamion, a Momčilo Stakić je doživeo srčani udar.

U večernjim satima, demonstrantima se obratio predsednički kandidat DOS-a Vojislav Koštunica, sa zgrade gradskog parlamenta, a sutradan, 6. oktobra, Slobodan Milošević je javno, u video izjavi, priznao poraz, čestitao Koštunici pobedu i najavio svoje povlačenje iz političkog života. Time je okončana njegova vladavina, koja je trajala više od jedne decenije. Koštunica je odmah zvanično preuzeo funkciju predsednika SRJ, a da ne bi došlo do dvovlašća, DOS, Miloševićeva Socijalistička partija Srbije i Srpski pokret obnove, formirali su prelaznu vladu do parlamentarnih izbora koji su održani u decembru i na kojima je ubedljivo pobedio DOS. Nova, a ujedno i prva demokratska vlada Srbije formirana je 25. januara 2024. godine, na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem, koji je ubijen u atentatu 12. marta 2024. godine.

Milošević je 2024. godine uhapšen i izručen Haškom tribunalu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Pet godina kasnije, umro je od srčanog udara u zatvorskoj ćeliji, 11. marta 2024. godine.

Istoričari ocenjuju da su petooktobarske promene 2024. godine bile jedan od najvažnijih događaja u novijoj srpskoj istoriji, ističući da se o ishodu i dometima još ne može pouzdano govoriti sa objektivne istorijske distance.

U Beogradu se 5. oktobar obeležava bez velikih manifestacija. Demokratska omladina položila je vence na grobove pokojnog predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića i nedavno preminulog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, a delegacija Demokratske stranke Srbije, predvođena potpredsednikom stranke Aleksandrom Popovićem, položila je cveće na spomenik gde je poginula njihova aktivistkinja Jasmina Jovanović iz Čačka.

Koštunica: Pokušaj rasparčavanja teritorije Srbije, najveći izazov posle 5. oktobra

Premijer Srbije Vojislav Koštunica, ocenio je da je pokušaj rasparčavanja teritorije najveće iskušenje s kojim se Srbija suočava posle promena 5. oktobra 2024. Srbija je osvojila slobodu i postala demokratska i pravno uređena država, sa stalnim ekonomskim napretkom. I baš kada je uspostavila stabilan razvoj, SAD pokušavaju da, suprotno svim načelima međunarodnog prava, na osnovu Ahtisarijevog plana, rasparčaju Srbiju koja je međunarodno priznata država i članica UN, istakao je u pisanoj izjavi Koštunica. On je ponovio da SAD i NATO, pošto su bombardovali Srbiju, po svaku cenu pokušavaju da sprovedu delove Ahtisarijevog plana i tako obezbede, pre svega, svoje vojne interese. Kada se pre sedam godina srpski narod opredelio za demokratski razvoj, on je doneo odluku da će braniti dostojanstvo Srbije, a to svakako znači i da nikome neće dozvoliti da prekraja naše državne granice i da na našoj teritoriji pravi drugu albansku državu pod neograničenom vojnom vlašću NATO-a, naveo je Koštunica. Ukazujući da je opasna zabluda da se Srbiji kao slobodnoj i demokratskoj državi može biti nametnuto rešenje za Kosmet, premijer je ponovio da je jednostrana nezavisnost južne srpske pokrajine, ako do nje dođe, osuđena na propast i da će za Srbiju Kosovo i Metohija uvek biti njen neotuđivi deo. Svaki Srbin na Kosmetu mora znati da je jednostrana nezavisnost ništavan akt, da je njegova Vlada u Beogradu i da će uvek biti punopravan građanin Srbije, poručio je Koštunica.

28. septembar 2024.

OBRAĆANJE PREDSEDNIKA TADIĆA POVODOM POČETKA DIREKTNIH PREGOVORA O BUDUĆEM STATUSU KIM

  Dame i gospodo,

Republika Srbija shvata da ovaj trenutak predstavlja veliku šansu, ali i veliku odgovornost.

Mi smatramo da je ova runda pregovora o budućem statusu velika šansa da se postigne istorijski kompromis i ostave u prošlosti izvori sukoba i neslaganja koji su karakterisali odnose između Srba i Albanaca.

 Boris Tadić

Mi takođe smtramo da ova runda pregovora predstavlja veliku odgovornost zato što budući status neće odrediti samo sudbinu Srba i Albanaca, već i svih zemalja Zapadnog Balkana, a verovatno i šireg prostora. Ako ne budemo vodili računa, mogli bismo da narušimo čitavu arhitekturu međunarodnog poretka.

Zato strateško rešenje koje postignemo mora biti potpuno u skladu sa principima međunarodnog prava, koje je zaštićeno dokumentima poput Povelje UN i Završnog dokumenta iz Helsinkija. Njime se mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i ispuniti legitimno pravo albanske zajednice na Kosovu na samoupravu. Time bi se prokrčio put za potpunu i brzu integraciju svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju - što je naš zajednički fundamentalni cilj.

Da bi se postigao ovaj istorijski kompromis, najpotrebnije je promeniti pravac: neophodno je da dođe do suštinske transformacije odnosa između Srba i Albanaca, od istorijske sumnjičavosti i neprijateljstva u poverenje i saradnju 21. veka.

Ovu transformaciju možemo postići ako kolektivno prihvatimo tri obavezujuća principa.

Prvi se odnosi na pomirenje. Srbi i Albanci moraju prestati da ponavljaju isključiv i ponekad mitski pristup događajima iz prošlosti koji ima za cilj pre svega da se sopstvena strana predstavi kao žrtva, a druga kao agresor. Mi moramo pružiti ruku jedni drugima tako što ćemo priznati ono što nam je zajedničko, odati poštu našim nacionalnim tragedijama i naglasiti našu multietničku sudbinu.

Drugi način na koji možemo doprineti transformaciji naših odnosa jeste da se istinski posvetimo miru. Sve strane moraju kategorički odbaciti svaku pretnju upotrebom nasilja. Pretnje ne smeju biti element nijedne faze ovog mirnog procesa zato što oni koji su spremni da posegnu za nasiljem u ostvarivanju svojih političkih zahteva ne zaslužuju da sede za ovim stolom.

Treći doprinos transformisanju naših odnosa se sastoji u partnerstvu pod zajedničkim suverenim krovom. Mi do sada nismo smatrali jedni druge kredibilnim partnerima u zajedničkom poduhvatu. To se sada mora promeniti. Kompromis mora postati glavni cilj. Mi moramo uliti poverenje jedni drugima iskrenim dokazivanjem dobre volje. Mi moramo shvatiti da nismo ovde da bismo maksimizovali svoje usko koncipirane dobitke, već da učvrstimo zajedničku budućnost. Sve ovo će biti teško, ali je apsolutno neophodno i moguće.

Zato molim Albance sa Kosova da sa nama pogledaju u zajedničku budućnost kako bismo mogli da poboljšamo položaj naših naroda i da obezbedimo prosperitet čitavog regiona. Nema drugog načina osim da radimo zajedno.

Dame i gospodo,

Želeo bih da završim svoju uvodnu reč uz nekoliko jednostavnih reči: Republika Srbija će i dalje biti odgovoran akter. Trudićemo se da budemo izvor stabilnosti i bezbednosti u regionu u vremenu političke transformacije. Mi smo iskreno spremni za kompromis. Nameravamo da budemo veoma fleksibilni u pogledu cilja samoupravljanja za Kosovo. Spremni smo da zauvek zakopamo stara neprijateljstva i mržnje. Spremni smo da budemo hrabri, da imamo viziju i da budemo partner u miru.

Ukratko, dame i gospodo, spremni smo da učinimo sve što je u našoj moći da ispunimo svoje demokratske odgovornosti – prema sebi, svojim susedima i svetu.

Iskreno se nadam da će naši sagovornici iz Prištine danas usvojiti isti stav jer je za kompromis potrebno dvoje.

Hvala vam na pažnji i sada ću ustupiti mesto premijeru Srbije.

28. septembar 2024.
 

SRBIJA NIKADA NEĆE PRIZNATI DA NA NJENOJ TERITORIJI POSTOJI NEZAVISNA DRŽAVA KOSOVO

Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica istakao je danas na direktnim razgovorima o budućem uređenju Kosmeta u Njujorku da Srbija snažno poziva na pronalaženje demokratskog rešenja i na puno i bezrezervno poštovanje međunarodnog prava i njenog ustavnog poretka.

  "Vaše ekselencije, gospođe i gospodo,

Vlada Srbije izražava zadovoljstvo zbog toga što je naišla na podršku i što se danas ostvaruje naša inicijativa da se o budućem uređenju pokrajine Kosovo i Metohija pokrenu novi pregovori sa novim međunarodnim posrednicima, i što je najvažnije – da se organizuju neposredni razgovori Srbije sa predstavnicima kosovskih Albanaca.

 

Vojislav Koštunica

Čvrsto smo uvereni u to da razgovori i strpljivi pregovori predstavljaju jedini put koji nas može dovesti do sporazumnog, kompromisnog, održivog i trajnog rešenja za buduće uređenje pokrajine. Drugim rečima, mi iznosimo konkretan predlog da se sve tri strane – Srbija, međunarodna zajednica i albanska strana – danas jasno obavežu na to da će podržati i prihvatiti samo ono rešenje do kojeg se sporazumno dođe u pregovaračkom procesu. Podjednako je važno da svaka strana preuzme obavezu da neće posegnuti za jednostranim rešenjima jer bi to moglo da znači jedino primenu politike sile i sprovođenje pravnog nasilja.

Verujem da delite moje mišljenje da bismo, ukoliko postignemo saglasnost oko ovog važnog principa, na taj način napravili veliki zajednički korak napred u postizanju pravičnog i istorijskog sporazuma o budućem uređenju pokrajine Kosovo i Metohija. S druge strane, sve dok postoji makar i prećutna mogućnost da se jedna strana, u ovom slučaju albanska, opredeli za jednostrana rešenja, izgledi da dođemo do sporazuma biće praktično nepostojeći.

Današnji razgovor predstavlja i jedinstvenu priliku da se saglasimo oko toga da rešenje budućeg uređenja pokrajine može biti jedino demokratsko. Složićete se da demokratsko rešenje samo po sebi isključuje bilo kakve pretnje i bilo kakav oblik pravnog nasilja koje bi podrazumevalo kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN. Složićete se i da demokratsko rešenje isto tako isključuje mogućnost da se vojno prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji može iskoristiti u funkciji eventualnog jednostranog proglašavanja nezavisnosti pokrajine, budući da su međunarodne vojne snage došle na Kosovo da bi se zaštitile Rezolucija 1244 i važeće norme međunarodnog poretka.

Da bismo mogli zajednički da usmerimo pregovarački proces ka pronalaženju demokratskog rešenja, moramo zajednički da razmotrimo i suštinu problema sa kojim se suočavamo.

Pretpostavljam da niko od prisutnih ne dovodi u pitanje činjenicu da je Srbija međunarodno priznata demokratska država, punopravna članica i jedna od zemalja osnivača UN. Poznata je i neosporna činjenica da na delu teritorije Srbije, u pokrajini Kosovo i Metohija, predstavnici albanske nacionalne manjine pokušavaju da izvrše secesiju i da na na taj način stvore još jednu albansku državu na Balkanu. Za sve nas ovde suštinsko pitanje bi moralo da bude kako garantovati i urediti institucionalna prava albanske nacionalne manjine u suverenoj i međunarodno priznatoj državi Srbiji.

Ako se opredelimo za pronalaženje demokratskog rešenja budućih institucionalnih prava albanske nacionalne manjine u pokrajini, izvesno je da ćemo zajedničkim naporom do demokratskog rešenja i doći. Moramo, naravno, poći od načina na koji je rešen status nacionalnih manjina u drugim demokratskim državama. Srbija je spremna da u najboljoj volji razmotri sve što kao država treba da prihvati radi postizanja demokratskog rešenja statusa albanske nacionalne manjine u pokrajini.

Srbija je SB UN upoznala sa predlogom suštinske autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohija. Sa našim predlogom takođe su upoznati Kontakt grupa, predstavnici kosovskih Albanaca i, naravno, posrednička trojka. Ovo je, poštovana gospodo, prava prilika za to da nam konkretno ukažete na sve što u tako predloženom demokratskom rešenju statusa albanske nacionalne manjine u pokrajini nije dobro. Spremni smo da čujemo šta je to što treba promeniti, šta bi trebalo dopuniti ili izbaciti kako bismo u pravom smislu došli do demokratskog rešenja. Činjenica je da mi nikada na svoj predlog nismo dobili ni jednu jedinu konkretnu primedbu ili bilo kakvu sugestiju.

Najkorisniji pristup bi bio kada bismo mogli da čujemo argumentovane prigovore koji bi ukazali da neka, bilo koja, nacionalna manjina u Evropi ili bilo gde u svetu ima u bilo kom segmentu veća prava nego što se to predviđa u našem predlogu suštinske autonomije za Kosovo. Mi pozivamo i albansku stranu i trojku da nam ukažu na neki primer potpunijeg ostvarivanja manjinskih prava i spremni smo da sada konkretno o tome raspravljamo. Uveravam vas u to da će Srbija, u svom opredeljenju za pronalaženje demokratskog rešenja, odmah zauzeti stav prema svakoj sugestiji i, ako je potrebno, odmah dopuniti svoj predlog o suštinskoj autonomiji, sve do neprelazne granice zadiranja u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Jer nijedna nacionalna manjina, nikada i nigde, nema pravo da stvara državu u državi, pa to pravo ne može imati ni albanska nacionalna manjina na teritoriji Srbije.

Želim jasno i nedvosmisleno da saopštim da Srbija ne može da zamisli da bi međunarodna zajednica mogla da odustane od demokratskog rešenja i opredeli se za jednostrane korake i pravno nasilje. Upitajmo se šta bi uopšte za svet u celini, poredak u kojem svi živimo i, u krajnjoj liniji, za autoritet Svetske organizacije i budućnost sveta značilo odustajanje od međunarodnog prava i pribegavanje nasilju nad Srbijom? Koji to razlozi i koji viši interesi bi mogli da nas sve zajedno spreče da dođemo do demokratskog rešenja?

Čuli smo da bi jedan od razloga mogao biti pretnja albanskih terorista da će izazvati masovno nasilje ako nema nezavisnosti pokrajine. Ukoliko bismo zbog toga odustali od demokratskog rešenja i svesno pogazili Povelju UN, bila bi to ponižavajuća kapitulacija svih država članica UN pred jednom terorističkom pretnjom. Otvoreno rečeno, to bi bilo nedvosmisleno priznanje da je teror postao jači od međunarodnog prava i međunarodnog poretka.

Ako treba da odustanemo od prava i pravde i da rasparčavamo suverenu državu Srbiju zarad primene Aneksa 11 Ahtisarijevog plana, kako bi se obezbedili geostrateški i vojno bezbednosni interesi određenih sila, onda bi to, poštovana gospodo, značilo krah demokratskog poretka i legitimisanje superiornosti politike sile nad pravom i poretkom na kojem počiva savremeni svet.

Pošto do sada u pregovorima zaista još nijednom nismo na ozbiljan način zajednički razmatrali predlog Srbije o suštinskoj autonomiji kao konkretnom demokratskom rešenju pitanja kosovskih Albanaca u pokrajini, bilo bi izuzetno važno da posrednička trojka obezbedi takvu vrstu razgovora. Još konkretnije rečeno, bilo bi najbolje kada bismo mogli zajednički da razmotrimo šta model suštinske autonomije predviđa za albansku nacionalnu manjinu.

Sve dok ne postoji volja albanske strane da se uopšte razgovara o obostrano prihvatljivom demokratskom rešenju, jasno je da je do takvog rešenja nemoguće doći. Logična je pretpostavka da bi jasno upozorenje međunarodne zajednice da nipošto neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost sasvim sigurno motivisalo kosovske Albance da u razgovorima idemo od jedne oblasti do druge, kako bismo videli da li im je u predlogu suštinske autonomije neko pravo uskraćeno i, ako jeste, kako se to na najbolji način može ispraviti.

Istorijska je činjenica da pokrajina Kosovo i Metohija do sada još nikada nije bila uređena na jasnim i čvrstim demokratskim načelima. Sada je pravi trenutak da zajedničkim naporima to uradimo i da demokratski uređena pokrajina postane sastavni deo ustavnog demokratskog sistema Srbije. Više je nego očigledno da cilj Srbije nije da ograničava prava albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji, već da je njen dugoročni i prirodni cilj upravo uspostavljanje institucionalnih garancija za ostvarivanje manjinskih prava Albanaca u vidu najvišeg stepena autonomije. Prosperitet albanske nacionalne manjine i prosperitet južne pokrajine logično predstavljaju suštinski interes Srbije.

To je razlog što mi iskreno težimo da pronađemo demokratsko rešenje koje garantuje funkcionalnu suštinsku autonomiju, a koje će obezbediti da se albanska nacionalna manjina slobodno razvija i ostvaruje sve svoje vitalne interese u pokrajini. Srbija želi da albanska nacionalna manjina ima punu slobodu na Kosmetu i da kroz suštinsku autonomiju upravlja svojom budućnošću.

Niko danas nema pravo da ohrabruje kosovske Albance u uverenju da je ovo što im nudi Srbija malo i da im obećava podršku za nezavisnost. Istinu govoreći, to nije samo nasrtaj na teritorijalnu celovitost Srbije i pokušaj njenog nasilnog rasparčavanja, i to nije samo beskrupulozno gaženje međunarodnog prava. Prava je reč da smo suočeni sa demonstracijom politike sile koja veruje da nacionalne manjine može da pretvara u narode, da pokrajine pretvara u države, a da granice međunarodno priznatih, nezavisnih država prekraja po meri svojih interesa. Realno gledano, oni koji bi sprovodili takvo međunarodno bezakonje ponajmanje će voditi računa i ponajmanje će poštovati prave interese albanske nacionalne manjine na Kosmetu.

Pozivam kosovske Albance da zajedno radimo na pronalaženju demokratskog rešenja i uspostavljanju pune i funkcionalne autonomije u kojoj će imati punu slobodu da ostvaruju sva svoja prava i upravljaju svojim životima. Pozivam kosovske Albance da razumeju da ne može nijedna strana država imati veći interes od same Srbije da radi na ostvarivanju istinskih interesa svih građana i svih zajednica koje žive na teritoriji Srbije. Jasno je da do demokratskog rešenja možemo doći samo zajedno, i to ako podjednako uvažavamo suštinske interese države Srbije i suštinske interese albanske nacionalne manjine. I naravno, ako uvažavamo međunarodno pravo, a pre svega Rezoluciju 1244 i Povelju UN.

Smatram da je posebno važno da naglasim da svi moraju biti svesni da je opasna zabluda verovati da je moguće da se Srbiji nametne rešenje, i da će Srbija bilo kada priznati da na njenoj teritoriji postoji nezavisna država Kosovo. Da li zaista neko može poverovati da će bilo kada Srbija na referendumu promeniti svoj Ustav i ustavnu odredbu o Kosmetu, što je jedini način da Srbija prizna postojanje albanske države na svojoj teritoriji? Bilo bi zato važno da svako ko odgovorno pristupa rešavanju budućeg uređenja pokrajine vodi računa o činjenici da je svako jednostrano i nametnuto rešenje nemoguće i neodrživo.

Ovome treba dodati i jedno načelno pitanje. Da li je uopšte moguće doći do rešenja budućeg uređenja pokrajine bez saglasnosti Srbije kao međunarodno priznate države? Ovo pitanje ima i svoj radikalniji oblik u kojem glasi: da li je moguće bilo kojoj suverenoj zemlji bez njene saglasnosti prekrojiti državne granice i na njenoj teritoriji proglašavati postojanje nove nezavisne države? Od najveće je važnosti da pre svega međunarodna zajednica nedvosmisleno pokaže da poštuje neprikosnoveno pravo Srbije da odlučuje o svojoj teritoriji, a onda će sasvim sigurno i albanska strana morati da poštuje neophodnost da se samo uz saglasnost Srbije može doći do rešenja.

Skrenuo bih pažnju i na to da smo više puta mogli da čujemo primedbu kako Srbija navodno zna šta neće, ali da nije izložila konkretan predlog šta hoće. Ako kojim slučajem bilo ko u relevantnim međunarodnim institucijama zaista nije bio upoznat sa onim što Srbija predlaže, posle današnjih razgovora ova primedba sasvim sigurno više neće moći da stoji.

Zato i kažemo da Srbija na svojoj teritoriji u pokrajini Kosovo i Metohija albanskoj nacionalnoj manjini garantuje najpovlašćeniji status koji bilo koja nacionalna manjina danas ima u svetu. Jedina granica suštinske autonomije za ostvarivanje prava kosovskih Albanaca postavljena je tamo gde bi počelo rušenje Srbije stvaranjem nove države na njenoj teritoriji.

Dakle, Srbija tačno zna šta hoće i zna šta neće. Ona hoće prosperitetnu albansku nacionalnu manjinu koja se razvija kroz funkcionalnu suštinsku autonomiju, a neće ono što ne može da dopusti nijedna država na svetu, a to je da se na njenoj teritoriji pravi nova država. Ključno je i od svega važnije da je i ono što Srbija hoće i ono što Srbija neće u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom, Poveljom UN, istorijskom praksom, opštim moralnim vrednostima i poznatim i usvojenim svetskim standardima.

Smatram da bi današnji razgovor morao da bude prelomni trenutak pre svega za predstavnike međunarodne zajednice kako bi odlučno i konačno postavili pregovarački proces u čvrste okvire međunarodnog prava. Veliki broj nacionalnih manjina širom sveta, koje imaju ili bi mogle imati slične separatističke pretenzije kao albanska nacionalna manjina, sa najvećom pažnjom prate kako se međunarodna zajednica postavlja u ovim pregovorima i da li će biti striktno poštovane norme međunarodnog prava. Otuda svi možemo biti sigurni da se kroz rešavanje pitanja statusa albanske nacionalne manjine na Kosmetu utvrđuje praksa za rešavanje budućih pitanja koja separatistički nastrojene manjine širom sveta mogu koliko sutra početi da postavljaju. Prema tome, Kosovo ne može ni biti ni ostati izuzetak.

Moja zemlja snažno poziva na pronalaženje demokratskog rešenja i na puno i bezrezervno poštovanje međunarodnog prava i ustavnog poretka Srbije. Samo na takvom temelju zasnovano rešenje može doneti stabilnost, mir i prosperitet i za kosovske Albance, i za pokrajinu Kosovo i Metohiju, i za Srbiju, i za čitav Balkan.

U svakom slučaju, i međunarodna zajednica i albanska strana mogu u potpunosti da računaju na to da će Srbija, zalažući se za demokratsko rešenje, dosledno i odlučno braniti svoje neotuđivo i zagarantovano pravo na nepromenjivost svojih međunarodno priznatih granica i da će braniti pravo na poštovanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti svoje zemlje.

U istoj meri, zalažući se za demokratsko rešenje, mi ćemo braniti čast nacije, dostojanstvo svoje istorije, vere i kulture, koji su neraskidivo i organski povezani sa Kosovom i Metohijom. Čime bi se mogla opravdati odluka da simboli srpske države i nacije, Pećka patrijaršija i Gračanica, koje je srpski narod podizao pre osam vekova, od 2024. godine prestanu da budu u Srbiji?

Svako ko makar malo poznaje Srbiju, srpski narod i srpsku istoriju svakako mora dobro znati da nikada i ništa neće moći da promeni odluku, koja je narodnom voljom potvrđena i u novom Ustavu Srbije, da pokrajina Kosovo i Metohija kao suštinska autonomija ostaje sastavni i neotuđivi deo države Srbije. Budite uvereni, poštovana gospodo, da niko i nikad, suprotno Povelji UN i svojim jednostranim aktima, ne može poreći ove istine, pogaziti Ustav Srbije i volju njenih građana. Na svetu ne postoji država koja bi se ikada pomirila sa takvim poniženjem, pa bi bilo apsurdno očekivati tako nešto i od moje zemlje", navodi se u obraćanju predsednika Vlade Srbije.

27. septembar 2024.

GOVOR PREDSEDNIKA TADIĆA NA 62. ZASEDANJU GENERALNE SKUPŠTINE UN

       Poštovani gospodine predsedavajući,
Vaše ekselencije,
Dame i gospodo,

Želim da izrazim zadovoljstvo zbog mogućnosti da se u ime Republike Srbije obratim Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, najvišem telu svetske porodice suverenih država.
 Boris Tadić

Upućujem čestitke generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija gospodinu Ban Ki Munu, povodom njegovog izbora na vrlo odgovornu dužnost. Takođe, čestitam i novoizabranom predsedniku Generalne skupštine gospodinu Srđanu Kerimu, koji dolazi iz našeg regiona jugoistočne Evrope.

Republika Srbija vidi izuzetan značaj uloge Svetske organizacije, posebno Saveta bezbednosti, u održavanju mira i bezbednosti u svetu, kao i u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica Ujedinjenih nacija. Polazeći od Povelje Ujedinjenih nacija, kao temelja savremenog međunarodno-pravnog poretka, Srbija se zalaže za njenu doslednu primenu.

Šezdeset drugo zasedanje Generalne skupštine održava se u veoma važnom trenutku za Srbiju jer je u toku pregovarački proces o budućem statusu naše pokrajine Kosova i Metohije. Polazeći od čvrstog stava da je nezavisnost Kosova za Srbiju neprihvatljiva, kosovskim Albancima smo ponudili posebna prava i nadležnosti za autonoman razvoj njihove zajednice unutar Republike Srbije.

Braneći državni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, naš pregovarački tim je ponudio model decentralizacije, zasnovan na evropskim rešenjima, koji bi efikasno zaštitio interese kosovskih Albanaca, ali i ugrožene srpske kao i drugih, nealbanskih etničkih zajednica u pokrajini.

Srbija nudi rešenja kojim bi se obostranom saglasnošću, uz primenu evropskih vrednosti i pravila, trajno rešio jedan stari međuetnički sukob, otvorila perspektiva pomirenja i zajedničkog života unutar moderne, demokratske i evropske Srbije. Naša zemlja je spremna za postizanje kompromisa, ali ističe da moraju da se uvaže legitimni interesi demokratske Srbije i specifične potrebe ugrožene srpske zajednice u pokrajini, kao i drugih zajednica koje su doživele izgon, poput romske i goranske.

Da podsetim, više od 200.000 Srba napustilo je Kosovo od 1999.godine. Do danas, prema zvaničnim podacima UNHCR-a, vratilo se samo njih 7.100.

Danas se pregovori odvijaju pod okriljem Kontakt grupe, ali legitimnu odluku o budućem statusu Kosova može doneti samo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Jedino odluka te institucije može imati uporište u međunarodnom pravu.

Insistirajući na poštovanju teritorijalnog integriteta Republike Srbije, mi se zalažemo da se do kompromisnog rešenja dođe diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima, a nikako ratom i nasiljem. Upravo zbog toga demokratska Srbija ne prihvata da je pretnja nasiljem strane sa kojom pregovaramo, argument za prekrajanje granica legitimnih demokratija i rušenje normi međunarodnog prava. Srbija zato uporno upozorava na nesagledive posledice ovakve neprincipijelne i opasne politike, i ostaje privržena traganju za mirnim i kompromisnim rešenjem kroz dijalog, uz puno poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija.

Srbija takođe upozorava da se u poslednje vreme čuju pretnje da će kosovske privremene institucije jednostrano proglasiti nezavisnost 11. decembra. Ukazujemo na to zbog činjenice da posle eventualnog jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova međunarodni pravni poredak nikada više ne bi bio isti, a mnogi separatistički pokreti u svetu iskoristili bi novouspostavljeni presedan. Na taj način bili bi destabilizovani mnogi regioni u svetu.

Zato pozivamo legitimne predstavnike kosovskih Albanaca da pristupe obnovljenim pregovorima, bez prejudiciranja ishoda, kako bi došli do kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane, koje bi vodilo dugoročnom srpsko-albanskom pomirenju.

Gospodine predsedavajući,
Dame i gospodo,

Srbija ove godine predsedava Komitetom ministara Saveta Evrope. U tom svojstvu nastojimo da damo maksimalan doprinos jačanju demokratije, zaštiti ljudskih prava i vladavini prava, osnovnim vrednostima ove najstarije pan-evropske organizacije. Takođe, radimo na jačanju sinergije između Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija, naročito u domenu ljudskih prava.

Strateški interes Srbije je da postane članica Evropske unije. Nastojimo da do kraja 2024. godine postanemo kandidat za punopravno članstvo. Angažovani smo i u procesu evroatlanskih intergacija, u programu Partnerstvo za mir. Time jasno manifestujemo prihvatanje evropskih vrednosti i spremnost da se razvijamo u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Uvereni smo da je evropska perspektiva čitavog Zapadnog Balkana najefikasniji put za stabilizovanje situacije i ubrzavanje razvoja svih zemalja regiona. Samo na taj način imaćemo trajno prevazilaženje problema nasleđenih iz prošlosti, podsticanje duha tolerancije i osećanje privrženosti istim ciljevima i vrednostima, i to će predstavljati osnovu za izgradnju stabilnog i trajnog mira u našem regionu.

Nažalost, pitanje ratnih zločina i dalje opterećuje odnose zemalja na Balkanu. Srbija, sa svoje strane, čini sve što je u njenoj moći da optuženi za ratne zločine budu locirani, uhapšeni i prebačeni u Hag, i time pokazuje potpunu opredeljenost da uspešno okonča saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. To nije samo naša međunarodna obaveza, to dugujemo pre svega sebi, ali i svojim susedima. Kažnjavanjem zločinaca i izgradnjom stabilnog i prosperitetnog regiona, našeg zajedničkog prostora integrisanog u Evropsku uniju, možemo da obezbedimo bolju budućnost za sve građane.

Međutim, sa zadovoljstvom i optimizmom možemo konstatovati da prostor jugoistočne Evrope, korak po korak, izrasta u region dobrosusedstva i saradnje. Brojni su primeri vrlo uspešnih inicijativa i konkretnih oblika saradnje, čiji je doprinos u jačanju mira i uzajamnog poverenja izuzetno značajan. Gotovo da nema oblasti u kojoj već nismo uspostavili neki mehanizam međusobne saradnje. To nedvosmisleno potvrđuje da se radi o trajnom, strateškom opredeljenju svih država na Balkanu, i odraz je njihovog zajedničkog stremljenja ka punom uključivanju našeg regiona u evropske integracije.

Dame i gospodo,

Globalni problemi zahtevaju globalan odgovor i to obavezuje sve države članice na aktivno učešće u njihovom rešavanju. Danas, kada se suočavamo sa potpuno novim i specifičnim izazovima ,koji prete svetskom miru i bezbednosti i ugrožavaju opšti razvoj i prosperitet, sve više smo svesni da su nam Ujedinjene nacije veoma potrebne, možda i više nego ikada ranije.

Terorizam je jedan od najopasnijih savremenih izazova. Efikasna borba za njegovo iskorenjivanje iziskuje globalan, koordinisan pristup, ali i aktivno delovanje na regionalnom i državnom nivou. Srbija je prošle godine bila domaćin regionalnog Samita o borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i korupcije.

Sarađujemo, dakle, vrlo blisko sa susedima kako bi predupredili opasnosti, a odličan primer saradnje je i nedavno održana združena vojna vežba Vojski Srbije, Rumunije i Bugarske, kojom je demonstrirano zajedništvo u odbrani od eventualnog terorizma i svake druge pretnje po bezbednost građana naše tri zemlje.

Takođe, Srbija je inicirala potpisivanje sporazuma sa zemljama susedima o saradnji u zaštiti od prirodnih nepogoda. Nedavni katastrofalni požari, koji su zadesili Grčku i način na koji smo reagovali pokazuje koliko su na balkanskom prostoru svi upućeni jedni na druge i koliko je međusobna solidarnost vitalno važna.

Dame i gospodo,

U svetu i dalje postoje brojna krizna žarišta, koja još nisu ugašena, neka i dalje eskaliraju, a neki novi izazovi opasno prete da dovedu do sukoba sa nesagledivim posledicama, razaranjima i humanitarnim katastrofama. Dosadašnje iskustvo još više nas učvršćuje u uverenju da se do trajnog, pravednog i stabilnog mira i bezbednosti može doći samo mirnim putem, kroz dijalog, međusobno uvažavanje i saradnju.

Srbija je čvrsto uverena da Ujedinjene nacije ostaju nezamenjiv međunarodni autoritet i mehanizam za sprečavanje kriza i rešavanje sukoba. Uspešno i pravovremeno raspoređivanje mirovnih snaga UN predstavlja važan aspekt očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu. Podržavamo napore Organizacije za dalje jačanje efikasnosti njenih mirovnih kapaciteta.

Zato Srbija smatra da samo okupljeni oko zajedničkih ciljeva i ujedinjeni u akciji možemo se efikasno odupreti opasnostima od globalnih izazova međunarodnom miru i bezbednosti - terorizmu, ratobornom ekstremizmu, masovnom siromaštvu, organizovanom kriminalu, pandemijskim bolestima, kao i štetnim posledicama klimatskih promena.

Jedan od najaktuelnijih problema našeg doba, svakako je problem globalnog zagrevanja i to je s razlogom jedna od centralnih tema 62. zasedanja Generalne skupštine. Ovaj klimatski fenomen, sa mogućim nesagledivim posledicama po celokupno čovečanstvo, ne poznaje državne granice, niti mimoilazi bilo koji deo sveta. Stoga, njegovo rešavanje zahteva vrlo ozbiljan pristup, ne trpi oklevanje i mora da uključi sve članice Ujedinjene nacije. Republika Srbija je, u okviru Beogradske inicijative, predložila da se na zaustavljanju globalnog zagrevanja radi i na regionalnom nivou i da se u tom cilju u Beogradu osnuje Regionalni centar za jugoistočnu Evropu. Takođe smo naglasili da planovi za smanjenje štetnih emisija moraju uzeti u obzir i stepen ekonomske razvijenosti različitih država.

Dame i gospodo,

Kompleks odnosa između različitih kultura, civilizacija i religija, takođe je pitanje koje zaslužuje da bude u fokusu pažnje Ujedinjenih nacija. Republika Srbija, kao istinski multietnička, multikonfesionalna i multikulturalna zemlja, u potpunosti razume svu osetljivost ovih pitanja i prema njima se odnosi sa dužnom pažnjom. Duboko smo svesni da svet u 21. veku ne sme počivati na netoleranciji po bilo kom osnovu. Na nama liderima država članica UN velika je odgovornost da ne štedimo napore kako bi svekolika raznolikost u svetu bila shvaćena i prihvaćena kao opšte bogatstvo, a ne kao povod novih razdora. Dijalog i međusobna tolerancija moraju uistinu prevladati, kao osnovni principi u međusobnim odnosima, kako unutar država, tako i u najširim međunarodnim okvirima.

Kao odgovorna članica svetske zajednice i međunarodnih organizacija, Srbija u potpunosti poštuje Povelju Ujedinjenih nacija i njom uspostavljeni međunarodno-pravni poredak. Gradeći istinski demokratsko društvo u sopstvenoj zemlji, zalažemo se i za demokratizaciju odnosa u svetu, na osnovi striktne primene Povelje i drugih opšteprihvaćenih normi i standarda.

Čvrsto smo uvereni da samo ravnopravna saradnja među državama i narodima, poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda i puno međusobno uvažavanje, predstavljaju garant stabilnog mira i bezbednosti u svetu.

Istovremeno, bez političke stabilnosti i ekonomskog prosperiteta država, nema ni uspešne saradnje na bilateralnom, regionalnom i globalnom planu. Preduslov za to je intenzivan ekonomski razvoj, koji podrazumeva ravnopravan pristup novim tehnologijama i dostignućima savremene nauke.

Dame i gospodo,

Republika Srbija je spremna da se aktivno angažuje, zajedno sa drugim zemljama, u procesu reforme i revitalizacije Organizacije Ujedinjenih nacija, kako bi ona mogla efikasno da se suoči sa svim izazovima našeg vremena. Naša istorijska odgovornost je da budućim generacijama osiguramo mnogo bolje okruženje od ovoga u kojem mi danas živimo.

Srbija ostaje trajno opredeljena ka ostvarivanju ciljeva Ujedinjenih nacija i spremna da zajedno sa drugim državama radi na daljem jačanju integriteta Svetske organizacije, u skladu sa njenom Poveljom.

04. avgust 2024.

GODIŠNJICA OLUJE

Pre dvanaest godina 4. avgusta započela je hrvatska vojna akcija "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske. U Hrvatskoj je 5.avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su kontrolisali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Pripremila Mirjana Otašević.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatskih snaga, a područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.

Srbi izbegli pred snažnom hrvatskom ofanzivom doživeli su tu vojnu akciju kao jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Prema nekim podacima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila.

Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12-oro dece. Penzionisani general Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko je u intervjuu zagrebačkom "Jutarnjem listu" 1. avgusta 2024. izjavio da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh sa tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom dve godine pripremao tu operaciju. U septembru 2024. Haški tribunal je, za zločine počinjene tokom operacije "Oluja" pored Bobetka, optužio i penzionisanog hrvatskog generala Antu Gotovinu, koji je bio i komandant operacije "Oluja", a kasnije su po komandnoj odgovornosti optuženi hrvatski generali Ivan Čermak i Mladen Markač. U dopunjenoj optužnici oni se terete za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman.U proširenoj optužnici kao učesnici u tom zločinačkom poduhvatu navode se i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tudžman i ministar odbrane Gojko Sušak. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić više puta je javno rekao da će svako ko je počinio zločine u Hrvatskoj biti procesuiran, ali do sada niko u Hrvatskoj nije odgovarao za zločine nad Srbima.

I ove godine godišnjica progona Srba iz Hrvatske obeležava se parastosom žrtvama u Crkvi Svetog Marka u Beogradu i Hramu Svete Trojice u Banja Luci. Najveći problem Srba iz Hrvatske i posle 12 godina od progona je što se eshumacija i identifikacija žrtava rata odvija sporo, rekao je Čedomir Marić iz Udruženja porodica nestalih iz Krajine. On je dodao da nisu eshumirane jos 22 grobnice koje kriju 574 evidentiranih žrtava , a još se ne zna šta je sa oko 1400 osoba koje se vode kao nestale. Marić je istakao da više od godinu dana hrvatske službe nisu pozvale ni jednu porodicu na identifikaciju svojih bližnjih.

Rade Čubrilo iz Udruženja ratnih vojnih invalida kao jedan od najvećih problema izbeglica ističe da nisu obezbedjeni uslovi za njihov povratak u Hrvatsku.

"Od 1990. do 1995. godine iz Hrvatske je prognano oko 550 hiljada Srba. Posle 12 godina po poisu u Hrvatskoj živi oko 200 hiljada Srba. U stvarnosti taj broj se kreće oko 60 do 70 hiljada, jer većina izbeglica dodje u Hrvatsku da napravi documenta i vraća se u izbeglištvo u Srbiji ili Republici Srpskoj, jer u Hrvatskoj nema uslova za normalnu egzistenciju koja podrazumeva povratak stanava i kuća i ostale imovine i pravo na zaposlenje".

Članovi udruženja uputili su protestno pismo Hrvatskom saboru i predsedniku u kome se zahteva da se Srbima omogući povratak i zagarantuju sva ljudska prava i verske slobode u bivšoj domovini, da se obnove srušene kuće i priznaju stanarska prava i da prestane diskriminacija Srba u Hrvatskoj kad je reč o zapošljavanju i socijalnoj zastiti.

23. jul 2024.

REZOLUCIJA VLADE SRBIJE O NEOPHODNOSTI PRAVEDNOG REŠAVANJA PITANJA AP KOSOVO I METOHIJA ZASNOVANOG NA MEĐUNARODNOM PRAVU

I

Kosovo i Metohija neodvojivi je deo države Srbije na osnovu važecih i opšteobavezujucih ustavnih i medjunarodnopravnih dokumenata. Suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije garantovani su ne samo Ustavom Republike Srbije, nego i Poveljom Ujedinjenih nacija, Završnim aktom iz Helsinkija i odgovarajucim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posebno Rezolucijom 1244. Svako rešenje buduceg statusa Kosova i Metohije mora polaziti od ovih osnovnih nacela i uvažiti ih u krajnjem ishodu, poštujuci pri tom i odgovarajuce odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Svaki pokušaj rešenja kojim bi se prekršila ova osnovna nacela bio bi proglašen ništavnim i opasnim po opstanak države Srbije i kao takav bi predstavljao povod za odgovarajuce delovanje državnih organa Republike Srbije u skladu sa medjunarodnim pravom.

II

Republika Srbija je spremna da otpocne novu fazu pregovora oko pronalaženja najpovoljnijeg rešenja za Kosovo i Metohiju imajuci u vidu svoje temeljne državne interese, legitimne interese albanske nacionalne manjine u pokrajini, opšte interese osiguranja regionalne stabilnosti, kao i perspektivu mirne i prosperitetne buducnosti svih svojih gradjana. Izlažuci predlog o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije, Republika Srbija je spremna za postizanje kompromisnog rešenja ovog pitanja.

III

Sa tim ciljem, neophodno je da zainteresovani medjunarodni cinioci, zajedno sa predstavnicima Republike Srbije, obezbede prave pregovore izmedju predstavnika Republike Srbije i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji. Za razliku od bezuspešnih pregovora koje je vodio Marti Ahtisari, novi pregovori moraju biti otvoreni u pogledu ishoda i trajanja, uz poštovanje osnovnih nacela i normi medjunarodnog prava.

IV

Narodna skupština Republike Srbije smatra da nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji treba da usledi tek posle završenih pregovora kojima bi se utvrdilo kompromisno rešenje buduceg statusa pokrajine. Novi pregovori mogu se voditi samo u okviru postojece Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i na osnovu jasnog mandata Ujedinjenih nacija.

V

Narodna skupština Republike Srbije zahteva od svih država clanica Ujedinjenih nacija da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, saglasno medjunarodnom pravu, Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Narodna skupština Republike Srbije takodje zahteva da Generalni sekretar Ujedinjenih nacija preduzme sve mere koje mu stoje na raspolaganju, na osnovu obavezujucih dokumenata Ujedinjenih nacija, da spreci kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Obavezuje se Vlada Republike Srbije da deluje u pravcu ostvarenja ovih zahteva Narodne skupštine Republike Srbije.

VI

Narodna skupština Republike Srbije smatra da bi jednostrano priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova imalo nesagledive posledice po regionalnu stabilnost. Obavezuju se Vlada Republike Srbije i svi državni organi da blagovremeno i energicno odgovore svakom nagoveštaju ili cinu bilo kojeg medjunarodnog subjekta koji bi bili usmereni na jednostrane akte povrede suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Ovo se posebno odnosi na pretnje i eventualne akte jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

VII

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da formira novi Državni pregovaracki tim za pregovore o buducem statusu Kosova i Metohije.

VIII

Vlada Republike Srbije dužna je da redovno izveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o medjunarodnoj i unutrašnjoj situaciji u vezi sa Kosovom i Metohijom.

10. jul 2024.

GODIŠNJICA ROĐENJA NIKOLE TESLE

Na današnji dan 1856. godine, u selu Smiljan u Lici, rođen je jedan od najvećih svetskih naučnika srpskog porekla Nikola Tesla. Njegovi izumi iz oblasti elektrotehnike još uvek su neprevaziđeni, a mnogi do danas nisu dovoljno proučeni. Opširnije Jelica Tapušković.

Nikola Tesla se rodio u selu Smiljan u Lici u Hrvatskoj 10. jula 1856. godine. Otac mu je bio pravoslavni sveštenik kao i deda po majci. Školovao se u Gospiću i Karlovcu, a tehničke nauke je studirao u Pragu i Gracu. Nakon završenih studija radio je u poštanskom telefonskom društvu kao monter telefona, a ubrzo dobija posao u Edisonovoj kompaniji u Parizu. Na novi premeštaj nije dugo čekao, jer su mu neke izmene na Edisonovim dinamo mašinama dale preporuku za rad u laboratoriji poznatog naučnika u Americi. Tamo je Tesla neko vreme i radio zajedno sa Edisonom, dok posle jedne godine nije otvorio sopstvenu laboratoriju u kojoj je radio. Njegov rad je izazvao veliku pažnju i oduševljenje naučne javnosti, tako da je bio čest gost uglednih instituta i univerziteta kako u Americi, tako i u Evropi gde je držao predavanja i vršio eksperimente. Šta god da je radio Tesla je isticao svoje poreklo. Jedan od njegovih najpoznatijih citata je da je ponosan na svoje srpsko poreklo.

"U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao sto češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina", pričao je Tesla.

Umro je u Njujorku 7. januara 1943. godine, a urna sa njegovim pepelom se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Tesla je bio poznat po svom radu iz oblasti elektrotehnike, mašinstva, telekomunikacije. Najpoznatiji izumi su mu transformator, prenos električne energije na daljinu bežicnim putem, indukcioni motor, teledirigovani čamac. Tesla se dosta bavio radio tehnikom, a jedan od bitnijih radova je bila eliminacija smetnji u radio vezama.

Mnogi njegovi izumi i danas su nedovoljno prouceni ili nedokucivi u potpunosti, a njegovo delo jeste i biće predmet istraživanja mnogih generacija naučnika širom sveta.

28. jun 2024.

POVODOM VIDOVDANA

Srpska pravoslavna crkva i srpski narod danas proslavlja Vidovdan, verski praznik i uspomenu na Kosovski boj 1389. godine u kome je srpska vojska ustala u odbranu hrišćanstva pred naletom nadmoćne Otomanske imperije. Na ovaj dan Srbi slave svetog kneza Lazara i svete velikomučenike izginule na Kosovskom polju a, u svim pravoslavnim hramovima na liturgijama se pominje stradanje koje je ostavilo večnu poruku na istoriju, etiku i tradiciju srpskog naroda. Priredila Mirjana Otašević.

Knez Lazar Hrebljanović, čije ime slavi srpska istorija, nastavio je borbu za jedinstvo srpskog naroda posle smrti velikog srpskog vladara cara Dušana. Za Lazarevo ime, kosovske junake i bitku vezane su mnogobrojne legende, pa i kosovski ciklus srpske epske poezije koji je sačuvao od zaborava veliki deo srpske istorije pre i posle pada Srbije pod vlast Otomanske imperije.

Kako piše u Istoriji Vladimira Ćorovića, duga pripremanja i na srpskoj i na turskoj strani govorila su jasno, da se radi o velikoj i odlučnoj borbi. To se videlo već i po tom, što su na bojno polje krenula i oba vladara lično, knez Lazar i emir Murat sa dva sina, Bajazitom i Jakupom.

Odlučna, legendarna, borba na Kosovu zbila se na Vidovdan, u utorak, 15., a po novom kalendaru 28. juna 1389. Pojedinosti o celom toku bitke nisu nam, na žalost, poznate. Ne znamo čak sasvim pouzdano ni to, kad je u stvari poginuo turski "sultan". Pisac, Konstantin Filozof, kazuje, da su jednog srpskog plemića pojedini zavidnici pred knezom optužili da će ga izdati. Da pokaže da je junak, taj plemić, kome je, po docnije upisanom tekstu, bilo ime Miloš Obilić, u zgodnom času potrčao je Turcima i pretvarajući se da hoće da se preda ubio Murata. Drugi stari književni spomenik, Pohvala knezu Lazaru, pisana na samom početku XV veka, saopštava da je Murat poginuo posle borbe.

O samom toku borbe zna se sigurno, da su Srbi iz početka napredovali, ali je pobedu u korist Turaka rešio Bajazit, koji se sa svom snagom oborio na kneza Lazara. Glavna borba vodila se oko Mazgita i Gazi Mestana. Nije sigurno da li Muratovo tulbe na Kosovu pokazuje baš mesto njegove pogibije, ali je vrlo verovatno da je na prostoru oko njega razvijana glavna snaga konjice. Knez Lazar borio se hrabro, ali turskom naletu nije mogao odoleti. Narodno predanje osudilo je teško i nepravedno Vuka Brankovića, stavivši mu na teret i izdaju na Kosovu i kasniji sukob njegovih sinova sa Lazarevim naslednikom Stefanom, jer narod mu nije hteo oprostiti što na Kosovu nije našao smrt i on uz tolike druge vitezove .

Pogibija oba vladara, dotle nečuvena u istoriji Balkana, i činjenica što Bajazit čak nije ostao u Srbiji da iskoristi pobedu, izazvala je utisak da turska pobeda nije bila potpuna i da je sporna. Ni u dobro obaveštenim Mlecima do kraja jula još se nije znao pravi ishod borbe. Srbi su ga, međutim, osetili odmah. S Lazarem je izginula većina srpskih junaka, zemlja je ostala obezglavljena sa ženom na prestolu i sa nepunoletnom Lazarevom muškom decom. Osećalo se da za ponovljeni turski, ili ma čiji drugi nalet ne bi bilo dovoljno otporne snage.

Nijedan događaj srpske istorije, ni pre ni posle toga, nije ostavio tako dubok i trajan utisak kao ova kosovska katastrofa. Narod je u svoj dubini osetio njegov sudbonosni značaj, jer se stara carevina skrhala nepopravivo, i to ne samo što je protivnik bio fizički jači, nego što su Srbi bili moralno slabiji. Malo je primera u istoriji drugih naroda da je jedan događaj bio zapamćen tako živo i neposredno. Lazareva pogibija već se onda, krajem XIV veka, shvatila kao svesna žrtva da se očuva narodna i državna sloboda i da posluži kao primer za docnija pokolenja.

Vidovdan je i dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na ovaj praznik ne igra i ne peva.

23. maj 2024. 

PRESUDA OPTUŽENIMA ZA UBISTVO ĐINĐIĆA

Prvooptuženi u procesu za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića, Milorad Ulemek i neposredni izvršilac ubistva, Zvezdan Jovanović, osudjeni su u Specijalnom sudu u Beogradu na maksimalne kazne od 40 godina zatvora. Za to krivično delo osudjeno je ukupno dvanaest počinilaca, kojima je izrečena zbirna kazna zatvora od 378 godina. Izveštaj Senke Kuder.

Za organizovanje ubistva premijera, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorad Ulemek Legija osuđen je na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. Na istu vremensku kaznu osuđen je njegov tadašnji pomoćnik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva premijera Zorana Đinđića i teškog ranjavanja šefa premijerovog obezbeđenja Milana Veruovića. Obrazlažući presudu, predsedavajuća Sudskim većem, Nata Mesarević, rekla je da je Zvezdan Jovanović 12. marta 2024. godine iz Ulice Admirala Geprata 14, ispalio dva hica iz snajpera. Jedan hitac je ubio premijera, a drugi teško ranio njegovog telohranitelja Milana Veruovića, navela je Mesarević.

Ona je rekla da je 2024. i početkom 2024. godine Milorad Ulemek Legija, sa Dušanom Spasojevićem organizovao kriminalnu grupu radi ugrožavanja ustavnog uređenja i sticanja materijalne dobiti i moći. Ta kriminalna grupa je imala za cilj i da ubije premijera Srbije i da stvori nesigurnost kod građana, istakla je Mesarević. Ona je ocenila da je bilo mnogo propusta u obezbeđenju premijera, što izaziva sumnju da nadležne službe nisu obavile posao kako treba. Prema rečima sudije Mesarević, Đinđićevo lično obezbeđenje i obezbeđenje zgrade Vlade nisu sarađivali, a video kamere na zgradi Vlade isključene su dva dana pre ubistva. Ona je rekla da joj nije potrebna rekonstrukcija ubistva Đinđića, jer su saglasni izveštaji domaćih veštaka i stručnjaka iz nemačkog instituta u Vizbadenu.

Za ubistvo Zorana Djindjića osudjeno je ukupno dvanaest počinilaca. Nekadašnji pripadnik JSO Željko Tojaga osuđen je na 30 godina, dok je Saša Pejaković takođe bivši član ove rasformirane jednice MUP-a Srbije dobio osam godina zatvora. Bivši radnik Bezbednosno-informativne agencije Branislav Bezarević osuđen je na 30 godina zatvora. Pripadnici "zemunskog klana" Aleksandar Simović na 35 i Dušan Krsmanović na 30 godina zatvora. Članovi  kriminalne organizacije “zemunski klan” koji se nalaze u bekstvu, Ninoslav Konstatinović, Vladimir Milisavljević i  Sretko Kalinić osuđeni su na po 35 godina zatvora, a Miloš Simović i Milan Jurišić dobili su po 30 godina zatvora. Svi optuženi, osim Saše Pejakovića su, posle izricanja kazni, napustili sudnicu, ne saslušavši obrazloženje presude. Izricanju presude u Specijalnom sudu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, kao i nekoliko ministara iz Đinđićeve vlade i sadašnjeg kabineta iz redova DS-a.

Portparol specijalnog tužilaštva Tomo Zorić najavio je da će specijalni tužilac Slobodan Radovanović uložiti žalbu na kazne izrečene presudom za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Prema njegovim rečima, specijalni tužilac je očekivao maksimalne kazne za sve optužene. Advokati Milorada Ulemeka Legije i Zvezdana Jovanovića takodje su najavili žalbe na kazne od 40 godina zatvora.       Ulemekov branilac, Slobodan Milivojević, rekao je novinarima ispred Specijalnog suda da su mediji "izvršili stravičan uticaj" na sudsko veće koje je donelo osuđujuću presudu optuženima. Advokat Zvezdana Jovanovića, Nenad Vukasović, rekao je da je ovakvom presudom "zadatak ispunjen" i dodao da iz suda izlazi sa "oporim utiskom". Advokati oštećenih zadovoljni su presudom, ali ostaje da se otkriju nalogodavci ubistva premijera, rekao je jedan od punomoćnika porodice Đinđić, Nino Došen.

Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2024. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije. U Specijalnom sudu, 22. decembra 2024. godine počelo je objedinjeno suđenje za ubistvo premijera i pripadnicima "zemunskog klana", koji se terete za brojna ubistva, otmice i terorističke napade, da bi februara 2024. godine proces za ubistvo Đinđića bio razdvojen od drugih krivičnih dela.

15. maj 2024.

POVODOM IZBORA VLADE SRBIJE

Srbija je posle više od tri meseca stranačkih pregovora, dobila Vladu, koju predvodi dosadašnji premijer Vojislav Koštunica. Novi kabinet je brojniji od prethodnog i čine ga potpredsednik i 23 ministra iz redova DS-a, DSS, NS i G17 plus. Piše Đuro Malobabić.

Pregovori o novoj Vladi Srbije, posle dramatičnih obrta i neizvesnosti da li će Srbija dobiti izvršnu vlast ili se nalazi pred novim parlamentarnim izborima, okončani su pola časa pre isteka Ustavom predvidjenog roka u Skupštini. Za kabinet je glasalo 133 poslanika, protiv je bilo 106, tri uzdržana, a dva poslanika od ukupno 244 prisutna nisu ni glasala. Premijer Vojislav Koštunica izjavio je posle izbora da je uveren da je Srbija stupila na put koji garantuje i stabilnost i razvoj zemlje. "Kada govorim o stabilnosti, na umu pre svega imam iskušenja koja nas očekuju u raspravi o konačnom statusu Kosova i Metohije," rekao je Kostunica i izrazio uverenje da će zalaganje za poštovanje povelje UN i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije sada, kada je zaokružen proces konstituisanja svih državnih institucija, biti još bolje, pouzdanije i ubedljivije. On je podsetio da je Srbija u prošloj godini pokazala zapažen ekonomski rast i da se izdvojila kao lider u brzini reformi u ovom delu Evrope. Prema njegovim rečima, Vlada će nastaviti proces pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, koji je započeo prethodni kabinet.Ovo je četvrta Vlada od demokratskih promena 5. oktobra 2024. godine. Premijer je Vojislav Koštunica, lider DSS-a, koji je tu funkciju obavljao i u prethodnoj manjinskoj Vladi, od 3. marta 2024. godine. Dve Koštuničine Vlade razlikuju se i po partijskom sastavu i po broju clanova. Umesto Srpskog pokreta obnove, u novoj Vladi sa 25 članova, šest više nego ranije, učestvuje Demokratska stranka, koja sa 64 mandata ima većinu članova u novoj Vladi.U novoj Vladi DSS-NS ima premijera i sedam ministarskih mesta, DS - vicepremijera i 12 ministara, a G17 plus je dobio četiri ministarske funkcije.Čak devet članova prethodne Vlade ostaće i u novoj - neki u istim ministarstvima, a neki će ih promeniti. Vredna pažnje za srpske prilike jeste i činjenica da će u novoj Vladi četiri ministarstva voditi žene, a na čelu jednog ministarstva je predstavnik stranke nacionalnih manjina. Vlada ima i ministra bez portfelja, zaduženog za Nacionalni investicioni plan. I u ovoj Vladi najviše je pravnika, njih sedam, a četvorica su ekonomisti. Ostali su lekari, mašinci, inženjeri elektrotehnike, a ima i hemičara, fizičara, psihologa, tehnologa i glumac Vojislav Brajović, ministar kulture. U novoj Vladi je 11 doktora nauka, četiri magistra iz različitih oblasti, a svi ostali članovi kabineta imaju akademsko obrazovanje. Prosečna starost članova Vlade je 44,2 godine. Najstariji su premijer Koštunica sa 63 i ministar vera Radomir Naumov sa 61 godinom, a najmlađi je 32-godišnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Članovi Vlade govore strane jezike, a poliglota vicepremijer Božidar Đelić, pet. Činjenica je da ova vlada deseta po redu od uvođenja višestranačja u Srbiji, koja ima 25 članova, neće biti najbrojnija i po broju članova daleko zaostaje za nekim vladama iz pretpetooktobarskog perioda. Najbrojniji kabinet vodio je Mirko Marjanović od 1994. do 1997. Njegova vlada imala je 35 članova, da bi u drugom mandatu od 1998. do 2024. godine imala 37 članova.Srbija je za poslednjih 17 godina od uvodjenja visestranačkih izbora, imala deset premijera i vršioca dužnosti premijera. Nova Vlada biće 94. po redu u Srbiji od 27. avgusta 1805. godine, kad je u Prvom srpskom ustanku za predsednika Praviteljstvujuščeg sovjeta srpskog izabran prota Mateja Nenadović.U protekla dva veka izvršna vlast Srbije bili su Praviteljstvujušči sovjet, kraljevske Vlade, okupacioni Ministarski savet srpske Vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu, socijalistička izvršna veća i potom Vlade Srbije.Najduže je na čelu Vlade Srbije bio Nikola Pašić koji je bio premijer 12 godina, u pet mandata.

***

Vlada ima 25 članova - premijera, jednog potpredsednika, 22 ministra i jednog ministra bez portfelja. Potpredsednika Vlade Srbije, zadužen za evropske integracije, je Božidar Đelić (DS). Ministarstvo unutrašnjih poslova - Dragan Jočić (DSS), Ministarstvo finansija - Mirko Cvetković (DS), Ministarstvo odbrane - Dragan Šutanovac (DS), Ministarstvo inostranih poslova - Vuk Jeremić (DS), Ministarstvo pravde - Dušan Petrović (DS), Ministarstvo poljoprivrede - Slobodan Milosavljević (DS), Ministarstvo telekomunikacija i informatičkog društva - Aleksandra Smiljanić (DS), Ministarstvo za rad i socijalnu politiku - Rasim Ljajić (DS/SDP), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave - Milan Marković (DS), Ministarstvo vera - Radomir Naumov (DSS), Ministarstvo ekologije - Saša Dragin (DS), Ministarstvo kulture - Vojislav Brajović (DS), Ministarstvo dijaspore - Milica Čubrilo (DS), Ministarstvo rudarstva i energetike - Aleksandar Popović (DSS), Ministarstvo trgovine - Predrag Bubalo (DSS), Ministarstvo prosvete - Zoran Lončar (DSS), Ministarstvo za Kosovo i Metohiju - Slobodan Samardžić (DSS), Ministarstvo za infrastrukturu - Velimir Ilić (NS), Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić (G17 plus), Ministarstvo zdravstva - Tomica Milosavljević (G17 plus), Ministarstvo sporta - Snežana Marković-Samardžić (G17 plus), Ministarstvo nauke - Ana Pešikan (G17 plus), Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju NIP-a Dragan Đilas (DS).

15. maj 2024.

RATNI ZLOČIN – TUZLANSKA KOLONA

Na današnji dan 1992. godine u napadu 3000 pripadnika paravojne formacije „Zelene beretke" na konvoj vojnika tadašnje Jugoslovenske narodne armije u Tuzli, koji su pokušali da se prema ranije utvrđenom dogovoru sa muslimanskim vlastima, evakuišu u Srbiju iz kasarne „Huseinska buna", poginulo je najmanje 89 vojnika. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije nasledilo je ovaj predmet 2024. godine od bivšeg Vojnog tužilaštva, a nedavnim hapšenjem člana Kriznog štaba Službe javne bezbednosti u Tuzli Ilije Jurišića osumnjičenog da je naredio napad na kolonu vojnika, slučaj je dobio novu dimenziju. Piše Jelica Tapušković.

  Na konferenciji za novinare, tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević potvrdio je da je Jurišić uhapšen na aerodromu u Beogradu kada je pokušao da se ukrca na avion za Nemačku. Vukčević je rekao da su u napadu na nebranjeni deo 92. motorizovane brigade JNA koju je sačinjavalo 200 vozila i 600 vojnika, prekršena pravila međunarodnog prava jer je ranije dogovoreno mirno izvlačenje jedinice. On je dodao da su pripadnici paravojne formacije "Zelene beretke", a koji su kasnije ušli u sastav Armije BiH izvršili i zločine nad ranjenim i zarobljenim vojnicima, od kojih mnogi nikada nisu pronađeni. Tužilac nije mogao da precizira ukupan broj poginulih, koji se prema podacima Organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih civila Republike Srpske procenjuje i do 212 vojnika, ali je dodao da je 89 žrtava identifikovano.
Vladimir Vukčević

U izjavi za naš radio, portparol tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da se od 2024. godine, od kada je predmet prebačen u Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, intenzivno radi na njemu. Pohvalio je saradnju sa pravosudnim organima BiH ali nije želeo da komentariše zbog čega taj slučaj nije procesuiran u toj zemlji u proteklih 15 godina.

01. maj 2024.

GODIŠNJICA OPERACIJE «BLJESAK« I PADA ZAPADNE SLAVONIJE  

Danas se navršava 12 godina od operacije »Bljesak«, koja je označila pad Zapadne Slavonije i egzodus Srba. Priredio Mladen Bijelić.

Hrvatska je 1.maja 1995.godine, preduzela vojno-policijsku operaciju «Bljesak», kako bi osvojila i pod svoju jurisdikciju vratila oblast Zapadne Slavonije, koja je,kao integralni deo teritorije Srpske Krajine, bila pod zaštitom snaga UN.

Ova akcija predstavljala je smišljenu i dobro isplaniranu operaciju etničkog čišćenja Hrvatske od Srba, koji su u to vreme predstavljali konstitutivan narod i bili zastupljeni sa 19,6 odsto, u ukupnoj populaciji. Tokom ove akcije, samo u jednom danu je sa tog prostora proterano preko 50 hiljada Srba, ubijeno stotine, a uništeno i zapaljeno više od hiljadu njihovih kuća.

0va akcija je, po oceni predsednika Organizacionog odbora Sabora Veljka Vukelića, predstavljala je završetak procesa etničkog čišćenja u Zapadnoj Slavoniji, koji je započeo još 1990.godine, odmah po dolasku Hrvatske demokratske zajednice, na čelu sa Franjom Tudjmanom, na vlast, ubistvom prvog Srbina sa tog područja. Ovakve ocene, po njegovom, kao i mišljenju ostalih predstavnika izbeglih Srba,potkrepljuju i nedavno objavljeni transkripti u Hrvatskoj, posle kojih je svima jasno da je etničko čišćenje Srba bio osnovni zadatak i namera HDZ-ovske vlasti na čelu sa predsednikom Tudjmanom.

Operacija »Bljesak« je, po oceni predsednika Zajednice Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine Branislava Švonje, dokaz da je savremena Hrvatska nastala,delom, i na zločinu genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Švonja je ocenio i da je ona predstavljala generalnu probu za operaciju „Oluja„ koja će uslediti 5. avgusta i označiti definitivan pad Republike Srpske. Odmah nakon granatiranja i pada Knina, preko 35o hiljada Srba počelo je , u kilometarski dugim kolonama da napušta svoja vekovna ognjišta i kreće u izbeglištvo u Srbiju.Čak su i te kolone civila bile u nekoliko navrata geranatirane od strane hrvatske avijacije.

Rade Matejaš, generalni sekretar Demokratske inicijative za Knin ističe da je u operaciji »Bljesak« stradalo 677 Srba i da se do danas ne zna gde se nalaze posmrtni ostaci njih oko 200. Izvršene su ekshumacije na svega dve lokacije, iako se pouzdano zna za veći broj lokacija na kojima su masovno ubijani Srbi.

U sklopu manifestacija kojima se obeležava sećanje na stradale u ovoj akciji, u nedelju 29. aprila u crkvi Svetog Marka u Beogradu održan je parastos žrtvama. Na području Republike Srpske 1. maja, u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Gradiški biće održan parastos, a obaviće se i polaganje venaca u reku Savu.

Centalna manifestacija, odnosno veliki crkveno-narodni Krušedolski sabor pred istoimenim manastirom na Fruškoj Gori održaće se 12. Maja,u okviru kojeg će se održati sveta Arhijerejska liturgija i parastos žrtvama.

24. april 2024.

GODIŠNJICA POKUŠAJA BEGA IZ JASENOVCA

Ovih dana obeležena je 62. godišnjica od pokušaja bega zatvorenika logora Jasenovac,koji su formirale ustaške vlasti tadašnje Nezavisne države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata. Na komeraciji žrtvama u izjavama brojnih političkih i javnih ličnosti istaknuto je da rešavanje bremenitih nasledja prošlosti i adekvatna osuda i sankcionisanje počinitelja zločina predstavlja zadatak svake zajednice i način da se spreče budući zločini. Priredio Mladen Bijelić.

  Na skupu u Donjoj Gradini predsednik Republike Srpske Milan Jelić je istakao da je hrišćanski praštati, ali da je greh zaboraviti zločin i teror koji se sprovodio nad logorašima, jedako kao i brojem stradalih manipulisati u političke svrhe. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je poručio da se više nikad ne sme dozvoliti dogadjanje zločina ili njegovo zataškavanje, pripisivanjem kolektivne krivice čitavim narodima. Treba da individualizujemo svaki zločini i na taj način uverimo i ohrabrimo sve na ovom prostoru da je iskreno pomirenje medju nekad zaraćenim narodima moguće, rekao je Dodik. Po njegovoj oceni, u Jasenovcu se desio genocid,ali je potrebno da to utvrdi i Medjunarodni sud pravde u Hagu, jedanako kao i što je to nedavno utvrdio kad je u pitanju Srebrenica. Tek se zadovoljenjem pravde otvara put ka miru i budućnosti, zaključio je Dodik.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić istakao je da je Jasenovac predstavljao jedno od najpoznatijih stratišta i poprište zločina i režim koji ga je organizovao nazvao zločinačkim. On je istakao da bilo kakvo isticanje i veličanje simbola takvog režima i njegovo dovodjenje u vezu sa danađnjom hrvatskom državom, predstavlja napad na ovu zemlju.

Inače, za vreme postojanja tzv. Nezavisne države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata, u logoru Jasenovac stradao je velik broj Srba, Roma i Jevreja, kao i Hrvata-antifašista. Prema procenama vlasti nekadašnje bivše SFRJ, u ovom logoru smrti stradalo je više od pola miliona Srba, 40 hiljada Roma, 33 hiljade Jevreja i 120 hiljada antifašista- pripadnika drugih vera i naroda. Pouzdano je utvrdjeno da je u Jasenovcu ubijeno i preko 22 hiljade dece.

To što tačan broj žrtva nije nikad utvrdjen, već je u proteklih 60 godina neprestano bio predmet manipulacije i iskorištavanja u političke svrhe, uspomene na ovu»fabriku smrti» i danas izazivaju brojne reakcije i komentare. Neki od njih odnose se i na stalnu postavku muzeja. Po oceni Save Štrpca, direktora Dokumentacionog centra «Veritas», stalna postavka,koja je predstavljena javnosti krajem prošle godine nije ostvarila svoj glavni cilj, a to je osuda zločina i zločinaca. U izjavi za Medjunarodni radio Srbije Štrbac je istakao da je Jasenovac bio prava manufaktura smrti, gde su robijaši ubijani ručno, odnosno mahom su klani specijalno izradjenim ustaškim noževima, zvanim kama, što je ovaj ovaj logor činilo drugačijim u odnosu na sve druge koncentracione logore u Drugom svetskom ratu.

23. april 2024.

GODIŠNJICA BOMBARDOVANJA RTS-a

Danas s navršava osam godinca od NATO bombardovanja zgrade Radio televizije Srbija, tokom kojeg je poginulo 16 radnika najveće srspke medijske kuće, koji su se te noći nalazili na redovnoj radnoj dužnosti. Isped spomenika, nedaleko od mesta pogibije održan je pomen, koji je služio protojerej Borivoje Vasiljković. Izveštaj Mladena Bijelića.

Prošlo je osam godina od zločina, a pitanje »Zašto?« sa uklesane ploče i dalje ostaje bez odgovora. Zločin je počinjen, sada ostaje samo nada da će jednoga dana svi krivci ispaštati za svoje nedelo, zato što u smrt poslali 16 nevinih žrtava i u crno zavili njihove porodice.

U ime Radio televizije Srbija na pomenu nastradalima govorio je predsednik upravnog odbora Nikša Stipćević, koji je istakao da zločin nikada ne zastareva i da su krivi, kako oni koji su izdali naredjenja i bacili bobe, tako i oni koji koji su svesno ili nesvesno žrtvovali nevine živote, propuštajući da ih o tome obaveste i evakuišu iz zgrade. U ime porodica nastradalih, skupu se obratio Vlasta Banković, zahvaljujući svima koji su i danas bili sa porodicama i sa njima podelili bol.

Iz medijske blokade kojoj je Srbija bila izložena tokom devedesetih godina bolnog raspada bivše Jugoslavije, NATO je u proleće 1999.g. krenuo bukvalno u pravi medijski rat. Onesposobljavanje i uništavanje medija u Srbiji započeto je već drugog dana agresije, 25. marta, kada je na planini Bukulja, nadomak poznate banje u Aranđelovcu, uništen repetitor lokalnih radio i TV stanica, zatim relej RTV »Šumadija«, TV predajnik na Mokroj Gori, kao i repetitor na Velikom Jastrebcu. Dva dana kasnije, 27. marta, projektilima na planinu Gučevo uništeni su predajnici RTS, RTV »Pink«, TV »Loznica«, Radio Podrinja i drugih lokalnih stanica. Posle njih na red dolaze i predajnici na planini Goleš na Kosovu, na Fruškoj Gori u Vojvodini i mnogi drugi.

  Nakon svega, u noći 23.aprila, nešto posle dva časa, NATO projektili pogađaju zgradu nacionalne televizije u Aberdarevoj ulici u najužem centru Beograda, a smrt u ruševinama nalazi šesnaestoro novinara, tehničara, montažera, šminkera...To je bio jasan signal da za NATO ne postoji druga istina od one koju su oni plasirali putem vodećih svetskih medija sa kojima je zapadna vojna alijansa usko saradjivala. Većina medija prihvatala je nekritički izveštaje NATO koji je trebalo da obezbede alibi za bombardovanje brojnih civilnih ciljeva u Srbiji.

Oni koji su se, deklarativno, zalagali za ljudska prava i navodno u ime njihove zaštite, krenuli da bombarduju jednu suverenu zemlju, na delu su pokazali kako ih ljudska prava uopšte ne zanimaju. Naime, bombardovanajem zgrade RTS i uništavanjem kompletne mreže predajnika i repetitora prekršeno je niz međunarodnih konvencija i akata. Spomenimo samo neke od najvažnijih - Rezoluciju Prve generelne skupštine UN, gde je načelo slobode informisanja definisano kao « jedno od osnovnih prava čoveka i kamen temeljac svih sloboda kojima su se posvetile UN«. I u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, usvojenoj na Genralnoj skupštini UN 10. decembra 1948. navodi se da »svako ima pravo na slobodu mišljenja i izaražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja«. U dodatnom protokolu Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. navodi se eksplicitno da se novinari u oružanim sukobima imaju smatrati civilima i kao takvi zaštititi. Bombardovanjem zgrade RTS 23. aprila 1999.g. prekršene su takođe i Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima UN, Deklaracija o principima međunarodne kulturne saradnje, Konvencija o ljudskim pravima, Završni dokument Prve konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, Deklaracija o osnovnim principima koji se tiču masovnih medija, jačanja mira i međunarodnog razumevanja i unapređenja ljudskih prava, usvojena na Generalnoj skupštini UNESCO 28. novembra 1978. godine.

11. april 2024.

OSAM GODINA OD UBISTVA SLAVKA ĆURUVIJE

Delegacije Nezavisnog udruženja novinara i Udruženja novinara Srbije položile su venac na spomen ploču na mestu na kojem je pre osam godina ubijen novinar i vlasnik lista Nedeljni telegraf Slavko Ćuruvija. Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u centru Beograda. Predsednik UNS-a Nino Brajević je istakao da je nedopustivo da se tvrdnjama o napretku istrage i dalje prikriva nespremnost države da rasvetli jedan od najtežih zločina iz bliske prošlosti. Izveštava Jelena Simić.

  Podsetivši da su nalogodavci zločina, ljudi koji pripadaju samom vrhu bivšeg režima, i dalje na slobodi, Brajević je istakao da ne može biti pravde za žrtve dok se ne sankcionišu ljudi koji su zloupotrebljavali vlast i pribegavali zločinu da bi na vlasti opstali. Ne postoji savršen zločin, postoji samo savršena nespremnost da se razotkriju opasni mehanizmi vlasti iz prošlosti, čiji se tragovi i dalje čuvaju u tajnim službama države, rekao je Brajević. "Ne samo da za osam godina nije rešeno ubistvo Slavka Ćuruvije, nego ni posle trinaest godina nisu razjašnjene okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović i šest godina nema sankcija za nalogodavce i ubice jagodinskog novinara Milana Pantića. Dokle god nalogodavci i ubice novinara budu slobodno šetali nema slobode medija, demokratije i nema Srbije u porodici naprednih i pravno uredjenih država."
Slavko Ćuruvija

Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće izjavila je da država mora da otkrije ko je naredio i izvršio ubistvo Slavka Ćuruvije, jer će u protivnom i sama biti suodgovorna za jedan mučni zločin. Komentarišući da se na današnjem skupu nije pojavio niko od predstavnika aktuelne vlasti, ona je ocenila da to pokazuje da država očigledno ne želi da odgovori na postavljena pitanja i da gradjanima Srbije omogući da žive dostojanstveno bez zebnje da će se sutra ponovo nekom dogoditi da bude ubijen zbog prava na mišljenje. Bez tog odgovora oporavka u Srbiji nema, ocenila je Gaće.

24. mart 2024.

 NATO BOMBARDOVANJE I KRŠENJE MEDJUNARODNOG PRAVA

 

Intervencija NATO-a, koja je trajala od 24. marta do 9. juna 1999. godine, na jednu od zemalja-osnivača UN, preduzeta je bez saglasnosti Svetske organizacije i Saveta bezbednosti. Agresijom na SR Jugoslaviju i brojnim aktivnostima koje su joj prethodile, posebno ultimatumom da se pod pretnjom sile prihvati Sporazum iz Rambujea, prekršeni su osnovni principi pravnih sistema svih suverenih država i temeljna načela na kojima počiva medjunarodni pravni poredak, kao i Povelja UN. Prema oceni pravnog stručnjaka Borisa Krivokapića, reč je o povredi niza načela medjunarodbnog prava, počev od načela suverene jednakosti država, zabrane pretnje silom i upotrebe sile, zabrane agresije i mešanja u unutrašnje stvari država, kao i obaveznog mirnog rešavanja svih medjunarodnih sporova i savesnog ispunjenja medjunarodno-pravnih obaveza.

Mnogi domaći i inostrani pravni stručnjaci upozoravali su da je bombardovanjem tadašnje SR Jugoslavije flagrantno prekršena Povelja UN, Helsinški dokument, Ženevska konvencija. Prekršeno je takodje niz principa Završnog akta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, prvenstveno principi nekorišćenja sile ili pretnje silom, teritorijalne celovitosti, principi miroljubivog rešavanja medjunarodnih sporova i nepovredivosti granica. Ignorisane su i odredbe Helsinškog dokumenta OEBS-a iz 1992. godine koje su stvorile mehanizme za sprečavanje konflikata i kriza, a koje su članice NATO zemalja prihvatile, kao i obaveze produžavanja dugoročne misije OEBS-a na Kosovu, koje su navedene u Lisabonskom dokumentu OEBS-a iz 1996. godine.U toku 78 dana razaranja jugoslovenske ekonomije, dejstvujući po vojnim, ali i brojnim civilnim ciljevima, NATO je prekršio i odredbe koje se tiču opšte zaštite od posledica ratnih dejstava kojima se napadi moraju strogo ograničiti na borce i vojne objekte.

Prema oceni američkog advokata i nekadašnjeg državnog tužioca Remzija Klarka, pogaženi su temeljni medjunarodni principi koji su uspostavljeni u cilju da zaštite života na planeti, jer su članice NATO napadom na nesvrstanu SR Jugoslaviju prekršile "tri osnovna principa iz Nirnberške i Povelje UN, odnosno izvršile zločin protiv mira, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti. Devetnaest zemalja NATO koje su učestovale u agresiji na SR Jugoslaviju prekršile su ujedno ustave svojih zemalja. Zato je grupa američkih kongresmena podnela tužbu protiv predsednika Klintona koji je, bez saglasnosti Kongresa, pokrenuo vojnu akciju protiv SR Jugoslavije i tako prekršio Zakon, poznat kao "Akt o ratu", kao i sopstveni Severnoatlanski sporazum iz 1949. godine, čija prva odredba Statuta predvidja da Savez treba da bude organizovan i da deluje u skladu sa Poveljom UN. Zbog toga je Remzi Klark, kao predsednik Medjunarodnog akcionog centra u Nju Jorku, podneo protiv tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, vlade SAD, NATO-a, i ostalih odgovornih, optužnicu sročenu u 19 tačaka za počinjene medjunarodne zločine, kršenje medjunarodnih i domaćih zakona, za prouzrokovanje smrti, razaranja, telesne povrede i patnje. Tokom agresije na SR Jugoslaviju, NATO je, inače, po prvi put dejstvovao na prostoru izvan teritorije zemalja-članica ove organizacije, prikazujući na delu strategiju tzv."humanitarnih intervencija", a promovisana je i nova vrsta ratovanja sa distance, sa minimumom ili bez sopstvenih žrtava.

16. mart 2024.

PODSEĆANJE NA MARTOVSKO NASILJE ALBANACA NA KOSOVU

U subotu se navršavaju tri godine od dvodnevnog nasilja Albanaca na Kosovu i Metohiji, u kojem je stradalo 19 civila, a povređene su 954 osobe, medju kojima je bilo pripadnika medjunarodnih snaga. Nekoliko hiljada Srba je proterano, a njihove kuće su oštećene i spaljene. Podsećanje na te dogadjaje pripremila Senka Kuder.

  U pogromu, koji je počeo 17. marta pre podne u Kosovskoj Mitrovici, poginulo je osmoro Srba, a 11 Albanaca je stradalo u sukobu sa policijom i pripadnicima Kfora, uključenim u zaštitu Srba i njihovih imanja u više mesta u Pokrajini. Prema podacima UNMIK-a, proterano je 4.012 osoba srpske nacionalnosti. Sedam srpskih sela na Kosovu potpuno je razoreno, uništeno je ili oštećeno više od 800 srpskih kuća i 35 pravoslavnih crkava i manastira, među kojima su neke iz srednjeg veka. Na udaru ekstremnih kosovskih Albanaca našla su se i srpska groblja na Kosovu i Metohiji.

Nemiri su počeli pošto su predstavnici UNMIK policije pronašli tela dva deteta, od trojice utopljenih dečaka albanske nacionalnosti u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se raširile u druge delove Kosova. Albanci, okupljeni u južnom delu Mitrovice, uprkos izjavama pripadnika UN policije da prvi nalazi istrage nisu pokazali krivicu Srba za utapanje trojice dečaka, krenuli su preko mosta na reci Ibar u severni deo grada, nastanjen većinom Srbima. Na mostu su se sukobili sa francuskim vojnicima Kfora i protesti su prerasli u nasilje.

Zbog napada na srpske enklave na Kosovu, u večernjim satima 17. marta, neredi su izbili i u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U Beogradu i Nišu su zapaljene džamije, a u Novom Sadu oštećena je zgrada islamske verske zajednice. Vlada Srbije i građani oštro su osudili te izgrede, a Ministarstvo unutrašnjih poslova je preduzelo opsežnu akciju kako bi počinioci bili privedeni pravdi. U Beogradu su narednog dana više hiljada demonstranata, u protestnoj šetnji do hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane a sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. U sukobima sa policijom u najvećim gradovima u Srbiji bilo je nekoliko desetina povređenih policijaca i civila.

Tokom prvog dana nemira na Kosovu, portparol UNMIK policije Derek Čepel ocenio je da je nasilje očigledno bilo unapred planirano. Na sajtu MUP-a Srbije ističe se da način izvođenja nasilja naoružanih albanskih ekstremista, koji su istovremeno napali više enklava u kojima žive Srbi, ukazuje na to da je akcija Albanaca bila smišljeno organizovana, koordinirana i sinhronizovana iz jednog centra. Ne slučajno, najžešći udari albanskih terorista bili su usmereni na srpske enklave u centralnom delu Kosova i kosovskom Pomoravlju, što je deo njihove već dugo vremena pripremane strategije proterivanja Srba, stvaranja etnički čistog Kosova i zatiranja tragova verskog i kulturnog nasleđa Srba i njihovog postojanja u pokrajini, navodi se na sajtu MUP-a.

Nasilje na Kosovu nastavljeno je i 18. marta, ali manjim intenzitetom. Napadi većih grupa Albanaca na kosovske Srbe zabeleženi su u Obiliću, Sredačkoj župi, a velike demonstracije su organizovane u Prištini i Peći, zbog stradanja Albanaca u sukobu sa snagama reda prethodnog dana. Sve važne saobraćajnice na Kosovu su bile zatvorene. Na prištinskom aerodoromu su privremeno bile otkazane sve linije avio-kompanija zbog bezbednosnih razloga, a administrativni prelazi prema centralnoj Srbiji i Crnoj Gori su bili privremeno zatvoreni. Prelazi prema Albaniji i Makedoniji, medjutim, nisu zatvarani.

Kosovske vlasti su obnovile većinu srpskih kuća oštećenih i zapaljenih u martovskom nasilju, ali mnogi vlasnici se u nisu vratili, zastrašeni mogućnošću ponavljanja nasilja. Pravosuđe na Kosovu u većem broju slučajeva nije otkrilo počinioce ubistava osmoro Srba.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.

12. mart 2024.

ČETIRI GODINE OD SMRTI DJINDJIĆA

Na današnji dan pre četiri godine u Beogradu u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Za vreme njegovog mandata počeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, posle desetogodišnje vladavine Slobodana Miloševića i Socijalističke partije Srbije. Predstavnici političkih partija, nevladinih organizacija i analitičari složili su se u oceni da je ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića bilo veliki gubitak za Srbiju i da je usporilo proces reformi.

  Kada je postao premijer Srbije, početkom 2024. godine, Zoran Djindjić je izjavio : «Nisam došao na ovo mesto da budem popularan. Došao sam da obavim istorijski posao uvodjenja reda u Srbiju, a taj prvi koji uvodi red uvek je nepopularan.» Pamte se njegove izjave da je Evropa kuća gradjana Srbije i da ni jedna cena za povratak Srbije u evropske tokove nije previsoka. Nekoliko dana pre nego što je ubijen, Djindjić je izjavio « Ako neko misli da će zaustaviti sprovodjenje zakona time što će mene ukloniti, grdno se vara, jer ja nisam sistem».

Ipak, većina njegovih saboraca i političkih analitičara smatra da je ubistvom premijera Djindjića usporen put Srbije ka Evropskoj uniji. Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić kaže da je Zoran Djindjić bio čovek koji je formirao viziju jednog naroda i oblikovao njegov cilj. « On je uspevao da vizije pretoči u delo, ali ponekad ljudi sa takvom snagom i idejama, ne bivaju dovoljno poštovani dok su živi», smatra Tadić.

Pisac Dobrica Ćosić je nakon ubistva Djindjića u autorskom tekstu zaključio da je ubijen najdarovitiji čovek u sadašnjoj srpskoj politici. Po njegovim rečima, bila je to jedinstvena politička karijera u vreme kada je bilo najviše neuspešnih u politici.

Koalicioni saveznik Vlade na čijem je čelu bio Djindjić, bivši lider GSS Vesna Pešić je rekla da je Djindjić bio čovek cilja i vizije koji je uveo pravila po kojima treba Srbiju voditi napred, stvarni vodja nacije, koji je verovao da je Srbiji mesto u društvu najboljih.

Ružica Đinđić, supruga ubijenog premijera, ocenila je da se Srbija u poslednje četiri godine, uz manje oscilacije, nalazi u periodu demokratije i reformi koje idu "nešto sporije", između ostalog i zato što se ne poštuju naši zakoni, poput Zakona o saradnji s Hagom. Obaveza nove vlade je da ukloni tu prepreku, a to su nam obećali i predstavnici stranaka koje bi trebalo da čine novu vladu. To očekuju i građani Srbije, jer je saradnja s Hagom uslov za integraciju u EU", kazala je Ružica Đinđić za list "Blic".

Analitičar Zoran Lutovac izrazio je nadu da će nova vlast u Srbiji nastaviti da vodi zemlju istim putem kojim je vodio Zoran Đinđić. "Da je ostao živ, imali bi Srbiju sa još boljim imidžom, koja bi se suočavala sa obavezama i još spremnije dočekivala socijalno- ekonomske i statusne probleme", ocenio je Lutovac.

Da podsetimo, Vlada Srbije je na dan ubistva premijera saopštila da su kao organizatori i počinioci atentata označeni kriminalci iz takozvanog zemunskog klana, a kao vođe te grupe identifikovani nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorad Ulemek Legija i vođe kriminalnog zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković. U saopštenju, Vlada je tada navela da je tog 12. marta 2024. godine , trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje pripadnika Zemunskog klana. Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2024. godine u Okružnom sudu u Beogradu , i uskoro se očekuje donošenje presude u prvostepenom postupku.

26. februar 2024.

PRESUDA MEDJUNARODNOG SUDA PRAVDE PO TUŽBI BIH PROTIV SCG

Savezna Republika Jugoslavija nije počinila genocid nad Muslimanima u Bosni i Hecegovini, ali nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici, presudio je Medjunarodni sud pravde u Hagu, povodom tužbe BIH. Pripremila Andjelka Marisavljević.

  Četrnaest godina trajala su nadmudrivanja pravnih timova tužitelja Bosne i Hercegovine i tužene najpre SRJ, zatim DZ Srbije i Crne Gore i najzad Republike Srbije, o tome da li je Medjunarodni sud nadležan za tužbu o genocidu nad Muslimanima. Kada je Sud odlučio da se spor ipak vodi i okonča, bilo je jasno da će biti doneta presuda koja će uvažiti svu složenost situacije, odnosno da presudom ni jedna strana neće biti potpuno zadovoljna.

Tako je predsednica sudskog veća Rozalin Higins saopštila da je Medjunarodni sud pravde u Hagu zaključio da genocid u Srebrenici ne može da se pripiše Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sud je, takodje, utvrdio da su u drugim krajevima BIH pripadnici Vojske RS počinili zločine, ali ne i genocid. Nije dokazano da je vojska SRJ učestvovala u masakru u Srebrenici, niti da su političke vodje SRJ planirale ovaj masakr.

Učestvovanje je dokazano u godinama pre masakra, rekla je sudija Higins, čitajući presudu po tužbi koju je 1993. godine BiH podnela protiv SRJ. Medjunarodni sud pravde u Hagu presudio je da zvanični organi SRJ nisu planirali, ni počinili genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. Pozivajući se na izveštaj generalnog sekretara UN o Srebrenici, Higins je kazala i da počinioci genocida nisu bili pod efikasnom kontrolom vlasti SRJ.

Medjunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je da Savezna Republika Jugoslavija nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici i nije ispunila svoju obavezu da kazni odgovorne za genocid. Oni tvrde da su bili bespomoćni, ali poznato je da su imali veliki uticaj na Vojsku Republike Srpske, navela je predsednik sudskog veća Rozalin Higins. Sud je zaključio da je SRJ prekršila svoju obavezu da spreči srebrenički genocid. Sudsko veće je zaključilo i da SRJ "nije ispoštovala svoje obaveze da kazni odgovorne za genocid, koje proističu iz Konvencije" o genocidu, rekla je sudija Higins, dodajući i da "nije ispunjena obaveza saradnje sa Haškim tribunalom". Nije pokazano da je vojska SRJ učestvovala u tome i nije utvrdjeno da bi general Ratko Mladić mogao da bude tretiran kao organ vlasti SRJ, rekla je Higins. Ona je podvukla da, iako je utvrdjeno da su izmedju RS i SRJ postojale snažne veze u vreme rata u BiH, uključujuci i finansijsku pomoć, to ne znači da je postojala apsolutna zavisnost organa i vojske RS od organa vlasti SRJ. Sud je takodje odlučio da ni u slučaju paravojne jedinice iz Srbije "Škorpioni", koja je na području Srebrenice učinila zločine, ne postoje dokazi da je ona bila pod apsolutnom kontrolom vlasti u Beogradu.

Saopštavajući presudu, predsednica suda Rosalin Higins rekla je da je najviši sud UN utvrdio da su zločini sprovedeni u Srebrenici počinjeni sa specificnom namerom da se uništi zaštićena grupa, bosanski Muslimani, i da su pripadnici VRS od 13. jula 1995. počinili genocid. Medjunarodni sud pravde se, u donošenju tog zaključka, oslonio na presude Haškog tribunala u procesima protiv generala VRS Radislava Krstića i Vidoja Blagojevića, osudjenih za pomaganje genocida tokom kojeg je ubijeno 7.000 muslimanskih muškaraca, navela je Higinsova. Isti nalaz, sud je doneo i u vezi sa proterivanjem, deportacijama, uništavanjem muslimanskih kulturnih i vernih objekata, navedenih u tužbi BiH.

Sud je najpre odbacio zahteve Srbije da se proglasi nenadležnim po tužbi BiH protiv Srbije za genocid. Srbija i Crna Gora je osporavala nadležnost tog suda, navodeći da u trenutku kada je tužba podneta država nije bila članica UN, ukazujući da se, uz isto obrazloženje, sud proglasio nenadležnim za tužbu koju je SCG pre tri godine podnela protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999. godine. Predsednica suda izjavila je da je Srbija formalno-pravno naslednica Srbije i Crne Gore i Jugoslavije, a da Crna Gora ne predstavlja naslednicu državne zajednice. Sud smatra da Srbija predstavlja jedinu tuženu stranu u sporu, ali da odgovornost ima i državna zajednica SCG jer je Crna Gora potpisnica Konvencije o genocidu, pa samim tim preuzima i obaveze koje iz nje proizlaze", rekla je sudija.

Najviša pravna instanca Ujedinjenih nacija prvi put u svojoj istoriji odlučivao je o tome da li će jednu državu proglasiti odgovornom za genocid.

14. februar 2024.

NOVI SAZIV PARLAMENTA SRBIJE

Narodna Skupština Srbije održala je u sredu konstitutivnu sednicu tri sedmice posle parlamentarnih izbora i verifikovala dvestapedesetorici poslanika Ustavom predvidjen mandat od četiri godine.

  Najviše poslanika - 81 ima Srpska radikalna stranka, čiji lider Vojislav Šešelj u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala čeka sudjenje. Sledi Demokratska stranka, predsednika Srbije Borisa Tadića, sa 64 poslanika. Koalicija premijera Srbije Vojislava Koštunice, Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija, osvojila je 47 mandata, s tim što 33 pripada Demokratskoj stranci Srbije, a 10 Novoj Srbiji, čiji je lider ministar u odlazećoj vladi Velimir Ilić, i po dva Srpskom demokratskom pokretu obnove, otcepljenom krilu Srpskog pokreta obnove ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića i Jedinstvenoj Srbiji koju vodi biznismen Dragan Marković. Stranka bivšeg ministra finansija Mladjana Dinkića, G 17 plus ima 19 poslaničkih mesta, a Socijalistička partija Srbije koju posle smrti Slobodana Miloševića vodi Ivica Dačić ima 16 poslanika.

Koalicija koju predvodi nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke, a sada lider Liberalno demokratske partije, Čedomir Jovanović u parlamentu ima 15 poslanika. U tom broju su i predstavnici Gradjanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Kada je reč o strankama manjina tri mandata ima Savez vojvođanskih Mađara, dva koaliciji Lista za Sandžak i po jedan koalicija Albanaca Preševske doline, Romska partija i Unija Roma Srbije.

Novi saziv Skupštine čini 80 odsto fakultetski obrazovanih poslanika - ukupno 202 medju kojima su i 24 magistra i doktora nauka. Najviše je advokata i pravnika, slede inženjeri, ekonomisti, lekari, profesori, politikolozi, poznati glumaci, muzičari i sportisti. Medju poslanicima je i osam studenata. Žene su od 250 mandata dobile 51 , što je oko 20 odsto ili duplo više u odnosu na prethodni saziv. Evropski standard, trećina mesta ženama, ispunili su samo G17 plus i Savez vojvođanskih Mađara koji sa tri mesta ima i najmlađi poslanički tim sa prosekom od 30 godina. Inače, najstariji poslanik je iz redova Socijalističke partije Srbije, penzionisana bankarka i ima 81, godinu, a najmladji je iz Demokratske stranke 24-oro godišnji apsolvent prava. Inače, većina poslanika je starosne dobi između 40 i 49 godina.

Konstituisanjem parlamenta počeo je da teče i zakonski rok od 90 dana za izbor nove vlade. Ako se za to vreme vlada ne formirana, predsednik Srbije, u skladu sa zakonom, raspušta skupštinu i raspisuje nove parlamentarne izbore koji moraju da budu održani u roku od 60 dana.

13. februar 2024.

SRETENJSKI USTAV

Na verski praznik Sretenje, 15. februara 1835., donet je prvi ustav Srbije, koji je, po uzoru na francuski i belgijski ustav, izradio Dimitrije Davidović. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Praznik Sretenje, u Srbiji se slavi kao Dan Državnosti i to je prilika da se podsetimo Sretenjskog ustava, koji je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

  Po završetku Drugog srpskog ustanka 1815. godine, novostvorene prilike, političke pre svega, iziskivale su nove snage i sasvim drukčija sredstva za postizanje cilja. Generacija Miloša Obrenovića, prvog srpskog kneza u novijoj istoriji, imala je pred sobom najveći i najteži zadatak: da stvori srpsku državu.

Miloš Obrenović, prvi srpski vladalac, bio je dostojan da nepismen napiše jedno od najslavnijih poglavlja istorije novovekovne srpske države. Generacija na čijem čelu je stajao i koju je više od dve decenije predvodio, imala je ogromnu ulogu u srpskoj istoriji. Ti ljudi, do tada ratnici, trgovci, seljaci, narodne starešine, igrom sudbine i istorijske nužde, postali su državnici, političari, diplomate i javni radnici.

 

Okupljena oko Kneževe kancelarije, središta iz kojeg su vođeni svi narodni i državni poslovi, ova politička generacija iznedrila je političkim sredstvima osnovne ciljeve oba srpska ustanka: stvorila je autonomnu srpsku državu (hatišerifima iz 1829. i 1830. godine) sa naslednim knezom na čelu, u granicama koje je imala Karađorđeva Srbija. Ova generacija napisala je jedan od najslobodoumnijih ustava Evrope, Sretenjski ustav 1835, ukinula feudalizam, ekonomski i kulturno znatno unapredila ondašnju Srbiju.

Miloševa okrutna vladavina izazvala je nekoliko buna u narodu, ali ih je knez sve ugušio u krvi ili lukavim obećanjima. Prvi ozbiljniji narodni odgovor na vladalačku tiraniju odigrao se sa Miletinom bunom 1833. koja je upravo planula zbog ustavnog pitanja. U Kragujevac je, zajedno sa svojim starešinama, došlo oko 5000 ljudi koji se nisu smirili dok im ustav nije obećan. Pošto ovoga puta nije mogao da izvrda obećanje dato razgnevljenom narodu, Miloš je pisanje ustava poverio Dimitriju Davidoviću, novinaru i svom savetniku.

Prvi srpski ustav, sačinjen je po ugledu na francusku konstituciju toga doba. U njemu je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Zakonodavna i izvršna vlast pripadale su knezu i Državnom savetu, a sudska nezavisnim sudovima. Postojalo je i šest ministarstava, na čijem su čelu bili članovi Državnog saveta. Zakone su zajednički donosili knez i Državni savet po postupku koji je bio iscrpno preciziran. Knez je mogao da odbije zakon, ali ako bi ga Savet tri puta ponovio, vladalac je morao da ga prihvati. Narodna skupština po prvom ustavu nije imala zakonodavnu vlast, ali je dobila takozvano budžetsko pravo, što znači da porezi nisu mogli da budu uvedeni bez njene saglasnosti, niti je država mogla da se zaduži. Ova je novina bila vrlo važna jer se upravo iz ovog prava i u Evropi razvio predstavnički sistem i parlamentarna vladavina. Za Srbiju tog vremena to je bila mogućnost da Skupština, ipak, donekle zauzda oligarhijsku moć Saveta i samovolju kneza i da tako među njima stvara neku ravnotežu.

Najzanimljiviji je bio onaj deo Ustava koji govori o ustavnim pravima srpskih građana. Ustavnim odredbama garantovana je jednakost pred zakonom, sloboda kretanja i rada. Niko nije mogao da bude kažnjen ako kazna nije predviđena zakonom. Niko nije mogao da bude držan u zatvoru duže od tri dana, a da mu se ne saopšti zbog čega je zatvoren. Član 119 Sretenjskog ustava kaže da je imanje svakog Srbina, ko god bio, neprikosnoveno. Ko se usudi samovoljno dirnuti u tuđe dobro i imanje ili prisvojiti ga ili okrnjiti, onaj će se smatrati za narušitelja opšte narodne bezbednosti, ko god on bio i odakle god bio. Ova ustavna odredba, naročito njen završni deo, bila je jasna aluzija na despotskog kneza i samovoljne narodne starešine.

Letopisci kažu da je Skupština (danas bismo je nazvali ustavotvornom skupštinom) otvorena 2. februara 1835. (po starom julijanskom kalendaru) na kneževoj livadi u Kragujevcu, i to svečanom besedom kneza Miloša. Poslanici iz svih okruga sa zadovoljstvom su pozdravili donošenje prvog ovakvog akta u Srbiji, koji je i u narodu i u pravnoj nauci poznat kao Sretenjski ustav. Sutradan, 3. februara, Ustav je pročitan i proglašen na svečan način, što dokazuje da je i tadašnja vlast imala smisla za ceremonijalnost - bila je litija, crkveni barjaci, kneževa konjička i pešačka garda sa muzikom, svi poslanici, koji su se tada zvali deputati, knez sa porodicom, mitropolitom i vladikama, a uveče je priređen vatromet i pozorišna predstava.

Sretenjski Ustav je pre svega prvi dokaz svesti srpskog naroda da se vladalačka samovolja može najbolje zaustaviti samo ustavom. Otuda i poreklo naše reči - ustav - i to u vreme kada su i mnogo jači narodi jednostavno, jedni od drugih, preuzimali reč konstitucija za osnovni zakon zemlje.

06. februar 2024.

GODIŠNJICA PREGOVORA U RAMBUJEU

Aktualna tema kao što je budući status Kosova i Metohije, neraskidivo je vezana za pregovore u Rambujeu, koji su prethodili agresiji na SR Jugoslaviju i potpisivanju Kumanovskog sporazuma, kojim je teritorija južne srpske pokrajine dospela pod medjunarodnu upravu. Prilog Mladena Bijelića.

  Danas se navršava 8. godina od pregovora u dvorcu Rambuje. "Mirovni" pregovori koji su se tamo vodili ostaće upamćeni u istoriji, po tome što se tokom boravka, u dvorcu nadomak Pariza delegacije pregovarača (albanska i srpska, odnosno jugoslovenska strana ) nisu se ni jednom sastale, kako bi u neposrednom kontaktu pokušale iznaći rešenje. To ujedno najbolje pokazuju namere organizatora ovog skupa, priredjenog za obmanjivanje svetske javnosti, upozoravli su odmah mnogi analitičari. Dokument o kojem se raspravljalo u Rambujeu, pod nazivom "Privremeni sporazum o miru i samoupravi na Kosovu", bio je u različitim verzijama u opticaju još od jeseni 1998. godine, a njegova konačna verzija koja je ponudjena na potpisivanje, sadržavala je stavove o kojima nije bilo reči u dotadašnjim razgovorima, niti je o njima raspravljala Kontakt grupa!

Takav tekst delegacija Srbije odbija, jer je sastavni deo dokumenta i takozvani vojni aneks, koji je predvidjao okupaciju cele teritorije Jugoslavije. U članu 8, alineja B, istog stoji: "Osoblju NATO-a, njihovim vozilima i mašinama, avionima i opremi, dozvoljava se nesmetani prolaz širom jugoslovenske teritorije i slobodno korišćenje vazdušnog prostora i teritorijalnih voda. Tu spada i i neograničeno pravo na podizanje logora, pravo na održavanje manevara, prebivališno pravo za pripadnike misije i pravo na korišćenje svih zona i i instalacija infrastrukture neophodnih za pozadinsku podršku, obuku i vojne operacije". A u članovima 9 i 10 Aneksa bilo je predvidjeno da se NATO oslobadja svih obaveza novčane naknade za navedene "privilegije".

Srpsko-jugoslovenska delegacija, kao i tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović naročito insistiraju, kako to u svojoj knjizi "Put u Rambuje" ističe član srpske delegacije dr Predrag Simić na činjenici da "ni pitanje uloge NATO-a, ni pitanje vojne implementacije političkog sporazuma nisu bili sadržani u pozivu za konferenciju i da su se sporni vojni aneksi pojavili tek kasnije i to na inicijativu američkih učesnika".

Albanska delegacija došla je s namerom da nikakav dokument ne potpisuje, jer joj mir nije ni odgovarao! Tadašnji američki državni sekretar Medlin Olbrajt povremeno se pojavljivala na pozornici rambujevskog teatra apsurda, u nastojanju, ocenili su mnogi poznavaoci prilika, da još uvek kolebljive Francuze i Britance privoli na oružanu akciju, nakon što predhodno ubedi Albance da potpišu!

Ona i portparol Stejt Departmenta Džejms Rubin promovišu preko noći, do tada nepoznatog Hašima Tačija, političkog prestavnika OVK, u lidera albanske delegacije. Ostvarenju njihovih planova mnogo je više odgovarao, nego umereniji Ibrahim Rugova. Tako na kraju, do tada nepoznati Tači, potpisuje sporazum u ime albanske delegacije!

Sporazum se očigledno nije ni želeo, već samo dobar izgovor za agresiju na suverenu zemlju. Još za vreme sastanka oglasio se direktor poznatog švedskog instituta"Transnacionalna fondacija za mir i budućnost" Jan Oberg. Rambuje je, rekao je on, pozorište apsurda, upozoravajući da profesionalni mirotvorci i posrednici znaju da se tako ne može uspostaviti mir! Obergov glas se izgubio u masi orkestriranih ratnih pokliča, koje su svetski mediji prihvatali, nazivajući i dalje ovu vrstu pozorišta mirovnim pregovorima, oslobadjajući tako medjunarodnu zajednicu dela njene odgovornosti za neuspeh.

27. januar 2024.

27. JANUAR-DAN SEĆANJA NA HOLOKAUST

Rezolucijom Generalne skupštine UN, 27. januar, dan kad su sovjetske trupe oslobodile Aušvic u Drugom svetskom ratu, ustanovljen je kao dan obeležavanja holokausta. Tim povodom u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Medija centru u Beogradu održana je konferencija za novinare. Izveštaj Mladena Bijelića.

Taj dan treba da predstavlja trenutak sećanja na sve žrtve holokausta i pogrome koji nikad ne smeju da se zaborave. To je i čas upozorenja da se spreče budući akti genocida ili nasilja zbog etničke ili verske pripadnosti, ističe se u Rezoluciji UN. Nažalost, istakla je Sonja Biserko , predsednica helsinškog odbora Srbije,svedoci smo da je genocid ponovljen u Srebrenici i Ruandi u poslednjoj deceniji prošlog veka, i da se danas ponavlja u Dar Huru i Čečeniji, kao i ranije u Kambodži. Ona je istakla veliku ulogu civilnog društva na planu osude takvih pojava, kada od strane vlasti nema adekvatne osude ovakvih nedela.

Adekvatna osuda i sankcionisanje počinitelja zločina put je ka sprečavanju budućih zločina i u tome se slažu, kako političari širom sveta, tako i predstvanici civilnog društva i humanitarnih organizacija. Medjutim u praksi ima brojnih otpora takvom pristupu. Tako je na primer nova postavka Muzeja u Jasenovcu, logoru u kojem je u Drugom svetskom ratu, za vreme tzv. Nezavisne Države Hrvatske, stradao velik broj Srba, Roma i Jevreja, kao i Hrvata-antifašista, koja je otvorena krajem prošle godine, izazvala je brojne negativne reakcije i komentare. Inače, tačan broj žrtva u ovom ustaškom logoru nije nikad utvrdjen, a njihov broj je proteklih 60 godina bio predmet manipulacije i iskorištavanja u političke svrhe, tako da je sistemski, umanjivan od strane hrvatskih političara i državnika. Relevantni srpski izvori navode cifru od oko 700 hiljada ubijenih, medju kojima je najviše Srba.
Spomen obeležje  - Jasenovac

Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra «Veritas», u izjavi za Medjunarodni radio Srbije istakao je da je Jasenovac bio prava manufaktura smrti, gde su robijaši ubijani ručno, odnosno mahom su zaklani specijalno izradjenim ustaškim nožem,zvanim kama,po čemu je ovaj logor bio drugačiji u odnosu na sve druge koncentracione logore. U okviru nove postavke muzeja nalazi se samo jedan ovakav nož, tako da nije moguće dočarati krajnju svirepost i torturu koja je sprovodjena nad logorašima, istakao je Štrbac.

Povodom Medjunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta u italijanskom gradu Bariju otvorena je izložba «Bili su samo deca»,posvećena mališanima nastradalim u logoru Jasenovac. Reč je o izložbi beogradskog Muzeja žrtava genocida, radjenoj prema istoimenoj knjizi Dragoja Lukića, delu koje sadrži svedočanstva i drugu dokumentarnu gradju. Zahvaljujući gradji koju je Lukić sakupio i tome posvetio najveći deo života, danas se pouzdano zna da je u Jasenovcu umoreno najviše srpske dece(11.888),zatim romske(5.469) i jevrejske(1.911).

21. novembar 2024.

JEDANAEST GODINA DEJTONSKOG MIROVNOG SPORAZUMA

Dejtonski sporazum uspeo je da zaustavi rat u BiH, ali je, po mnogim ocenama, reč o jednom od najkomplikovanijih državnih sporazuma, kojim je formiran najskuplji i najneefikasniji politički aparat podijeljen na državni, entitetski, kantonalni i opštinske nivoe. Zato su, uz obeležavanje 11 godina od sklapanja Dejtonskog sporazuma, sve glasnije najave njegove revizije. Prilog Mladena Bijelića.

  Dejtonski sporazum danas kritikuju prvenstveno političari iz bosansko-hrvatskog entiteta, ali i mnogi evropski političari. Najglasniji zagovornici njegovog menjanja upravo su Amerikanci u čijom vojnoj bazi je sporazum i potpisan. Po ocenama mnogih zvaničnika američke administracije, Dejtonski mirovni sporazum je danas prevazidjen i predstavlja smetnju na putu Bosne i Hercegovine ka evroatlantskim integracijama. U sličnom tonu je i izjava američkog podsekretara za politička pitanja Nikolasa Bernsa kako Vlada SAD nikada nije željela da se Dejtonski sporazum zacementira. Uvek smo smatrali da se on mora modernizovati, evoluirati, kazao je Berns novinarima u Sarajevu prošle godine.

Izlaz je, po njima, u donošenju novog Ustava BiH, kojim bi bio zamenjen Dejtonski Ustav, ističu brojni političari koji dolaze u posetu BiH. Stav medjunarodnih zvaničnika jeste da je potrebno uspostaviti funkciju jednog predsednika Predsedništva BiH, umesto sadašnja tri, ojačati Vladu BiH, dobiti jakog premijera i imati jak državni parlament.

Medjutim to, po oceni polititičara iz Republike Srpske, ne bi značilo samo reviziju, već potpuno ukidanje Dejtonskog sporazuma. Oni upozoravaju da je već izvršena revizija policije i delimično vojske, što sve, u krajnjoj liniji vodi ukidanju entiteta. Upravo je na taj način obezbedjen mir i ozakonjeno stanje na terenu, ističu oni, insistirajući da se gradjanima Republike Srpske ostavi mogućnost referendumskog izjašnjavanja o stvaranju sopstvene države, ukoliko bi joj pretila opasnost od majorizacije, odnosno utapanja u drugi entitet.

Lane, na desetu godišnjicu Dejtonskog sporazuma, predstavnici svih parlamentarnih partija u BiH pregovarali su u Briselu sa medjunarodnim zvaničnicima o nacrtu novog ustava BiH koji je trebalo da bude potpisan do sredine ove godine, opšti izbori sprovedeni prema novim načelima. Medjutim, novi Ustav još nije usaglašen ni usvojen u Parlamentu BiH, a i ovogodišnji opšti izbori od 1. oktobra, održani su prema dejtonskim pravilima, tako da BiH i dalje nema predsjednika države, već tri ravnopravna člana Predsjedništva BiH.

08. novembar 2024.

PROGLAŠEN USTAV SRBIJE

  Skupština Srbije proglasila je novi Ustav Srbije. Predsednik parlamenta Predrag Marković je na svečanoj sednici podsetio da je parlament 30. septembra jednoglasno usvojio predlog Ustava koji je natpolovičnom većinom potvrđen na referendumu 28. i 29. oktobra sa 3.521.724 glasa.

Sednica je održana u zgradi Doma skupštine Srbije, nekadašnjem parlamentu SRJ i SCG.

Prisustvalo je 240 poslanika i po pozivu predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i članovi Vlade, predsednica i sudije Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije, patrijarh Pavle, predstavnici verskih zajednica, univerziteta, SANU, Vojske Srbije, diplomatskog kora kao i predstavnici ruske Dume koji su u poseti Srbiji.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izjavio je posle sednice da je proglašenje Ustava za Srbiju posebno važno, jer je time trasiran novi politički put prema EU.

Proglašenje Ustava je za Srbiju istorijski i svečani čin, jer Srbija posle 103 godine dobija Ustav kao samostalna država, istakao je premijer Srbije Vojislav Koštunica. "Danas je Srbija dobila dobar demokratski Ustav, potpuno primeren vremenu, do kojeg je došla najširim društvenim i političkim konsenzusom. Pri donošenju Ustava Srbije imali smo u vidu rešenja u demokratskim državama Evrope. Demokratske institucije, ljudska i manjinska prava i državni identitet je obezbeđen na ovaj način u vrlo dobrom Ustavu koji niko ne može prepisivati jer pripada onome od koga se ne može oteti, a to je narod. Ovo je narodni Ustav u pravom smislu reči i takvi ustavi jednoj ovakvoj zemlji donose stabilnost ne samo u ovom trenutku, nego i u budućnosti. Dobri Ustavi traju i uveren sam da će i Ustav Srbije sa ovakvom sadržinom trajati"- naglasio je premijer.

 

Copyright © The International Radio Serbia,